ATI­NA - Uoči da­na­šnjeg re­fe­ren­du­ma o pri­hva­ta­nju ili od­bi­ja­nju stro­gih uslo­va stra­nih kre­di­to­ra, Grč­ka je po­di­je­lje­na i u ve­li­koj ne­iz­vje­sno­sti oko to­ga ka­ko će ze­mlja pre­va­zi­ći kri­zu i da li će se su­o­či­ti sa iz­la­skom iz evro­zo­ne ili od­la­skom ak­tu­el­ne vla­de.
Dan uoči re­fe­ren­du­ma za­bra­nje­na su oku­plja­nja i po­li­tič­ke kam­pa­nje po­sle ri­val­skih sku­po­va ko­ji su prek­si­noć odr­ža­ni u Ati­ni i dru­gim gra­do­vi­ma.
Sa­mo u cen­tru Ati­ne oku­pi­lo se oko 25.000 pro­tiv­ni­ka pro­gra­ma me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra za spas Grč­ke i oko 20.000 onih ko­ji će da­nas gla­sa­ti za te mje­re.
Dan uoči re­fe­ren­du­ma grč­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis op­tu­žio je grč­ke kre­di­to­re za “te­ro­ri­zam” i da že­le da za­stra­še gra­đa­ne, dok vla­di­ni opo­nen­ti upo­zo­ra­va­ju na opa­snost iz­la­ska iz evro­zo­ne.
Na re­fe­ren­du­mu će se iz­ja­šnja­va­ti sko­ro de­set mi­li­o­na gla­sa­ča, a po­sled­nje an­ke­te uoči re­fe­ren­du­ma po­ka­zu­ju da ti­je­snu pred­nost od 44 od­sto ima­ju oni ko­ji su “za” uslo­ve me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra, dok se 43 od­sto to­me pro­ti­vi. Gra­đa­ne je, me­đu­tim, pro­te­klih da­na uje­di­nio strah da će osta­ti bez nov­ca, zbog če­ga su ban­ke bi­le pod op­sad­nim sta­njem, da bi za­tim bi­le za­tvo­re­ne.
-U ne­dje­lju ne od­lu­ču­je­mo sa­mo o to­me da li će­mo osta­ti u Evro­pi - od­lu­ču­je­mo o to­me da u Evro­pi ži­vi­mo do­sto­jan­stve­no- po­ru­čio je prek­si­noć grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras i po­zvao gra­đa­ne da ka­žu “ne” ul­ti­ma­tu­mi­ma i okre­nu le­đa oni­ma ko­ji će ih “te­ro­ri­sa­ti”.
On oče­ku­je i da će sna­žno “ne” po­mo­ći Grč­koj da po­stig­ne no­vi spo­ra­zum sa spa­si­lač­kim me­ha­ni­zmom evro­zo­ne uz či­je bi se od­red­be grč­ki dug od 320 mi­li­jar­di eura uči­nio odr­ži­vim.
De­mon­stran­ti ko­ji su po­dr­ža­va­li pro­gram kre­di­to­ra prek­si­noć su me­đu­tim uz­vi­ki­va­li pro­e­vrop­ske slo­ga­ne, upo­zo­ra­va­ju­ći da bi po­sle re­fe­ren­du­ma Grč­ka mo­gla da na­pu­sti evro­zo­nu.
Biv­ši grč­ki pre­mi­je­ri Ko­stas Ka­ra­man­lis, An­to­nis Sa­ma­ras i Kon­stan­tin Mi­co­ta­kis, kao i gra­do­na­čel­nik Ati­ne Jor­gos Ka­mi­nis, po­ru­či­li su Gr­ci­ma da ne izo­lu­ju svo­ju ze­mlju unu­tar EU i da na re­fe­ren­du­mu gla­sa­ju za re­for­me ko­je će omo­gu­ći­ti na­sta­vak fi­nan­sij­ske po­mo­ći Grč­koj.
U iz­ja­va­ma gra­đa­ni su ta­ko­đe po­ka­za­li po­di­je­lje­na mi­šlje­nja, ali za mno­ge re­fe­ren­dum pred­sta­vlja iz­bor da li osta­ti ili iza­ći iz evro­zo­ne, a glas za “da” pru­ža Grč­koj šan­su.
Ame­rič­ka no­vin­ska agen­ci­ja Aso­ši­je­ted pres ocje­nju­je da je, re­al­no, ne­ja­sno šta će se do­go­di­ti ne­za­vi­sno od to­ga da li će gra­đa­ni da za­o­kru­že “da” ili “ne”.
Gla­sa­ju­ći o pred­lo­gu me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra za rje­ša­va­nje du­žnič­ke kri­ze, Gr­ci se su­o­ča­va­ju sa dvi­je pod­jed­na­ko bol­ne per­spek­ti­ve – s du­go­go­di­šnjim re­strik­tiv­nim mje­ra­ma šted­nje ili s po­ten­ci­jal­no ka­ta­stro­fal­nim iz­la­skom ze­mlje iz evro­zo­ne, a pi­ta­nje je da li će gla­sa­njem iz­bje­ći i jed­no i dru­go, ocje­nju­je AP.
Broj­ni evrop­ski po­li­ti­ča­ri, uklju­ču­ju­ći ho­land­skog mi­ni­stra fi­nan­si­ja i pred­sje­da­va­ju­ćeg Evro­gru­pe Je­re­na Dij­sel­blu­ma, sma­tra­ju da će grč­ko “ne” ugro­zi­ti po­lo­žaj Grč­ke u zo­ni eura.
Dru­gi, kao što su li­de­ri Fran­cu­ske i Ita­li­je, iz­gle­da dr­že “otvo­re­na vra­ta” za da­lje pre­go­vo­re, a nje­mač­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Vol­fgang Šoj­ble re­kao je da Grč­ka mo­že osta­ti u evro­zo­ni u slu­ča­ju ne­ga­tiv­nog iz­ja­šnja­va­nja grč­kih bi­ra­ča o pred­lo­gu kre­di­to­ra.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis na­ja­vio je da će se po­vu­ći u slu­ča­ju odo­bra­va­nja pred­lo­ga kre­di­to­ra, a ta­ko ne­što na­go­vi­je­stio je i pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras.
Ne­ja­sno je, me­đu­tim, da li bi to uklju­či­va­lo no­ve iz­bo­re, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju do­dat­no vri­je­me i od­su­stvo fi­nan­si­je po­mo­ći, što bi si­gur­no vo­di­lo ban­kro­tu Grč­ke.
Pro­gram po­mo­ći is­te­kao je u uto­rak, ta­ko da se sa kre­di­to­ri­ma mo­ra­ju po­kre­nu­ti pre­go­vo­ri o no­vom, što ne mo­že bi­ti uči­nje­no “pre­ko no­ći”. To bi zna­či­lo pro­du­že­nje va­že­nja oštre kon­tro­le po­di­za­nja i tran­sfe­ra nov­ca. Va­ru­fa­kis je re­kao da će ban­ke, ko­je su za­tvo­re­ne ci­je­le sed­mi­ce, a no­vac je po­di­zan sa­mo u li­mi­ti­ra­nom iz­no­su, bi­ti otvo­re­ne po­no­vo u uto­rak, bez ob­zi­ra na re­zul­ta­te re­fe­ren­du­ma. To se, vje­ro­vat­no, ne­će de­si­ti dok se Evrop­ska cen­tral­na ban­ka (ECB) ne sa­gla­si da kre­di­ti­ra grč­ke ban­ke, a ECB će bi­ti pod ogrom­nim pri­ti­skom da to ne uči­ni, dok Grč­ka ne bu­de ima­la no­vi, sve­o­bu­hvat­ni spo­ra­zum o fi­nan­sij­skoj po­mo­ći.
Pre­ma po­da­ci­ma grč­kog mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, uku­pan iz­nos du­ga Grč­ke 1. apri­la ove go­di­ne iz­no­sio je 312,7 mi­li­jar­di eura.(RTS)- (Tan­jug)


Zlob­ne gla­si­ne

Va­ru­fa­kis je od­ba­cio pi­sa­nje “Faj­nen­šel taj­msa”, pre­ma ko­me će šte­di­šte u Grč­koj osta­ti bez 30 od­sto svo­jih šted­nih ulo­ga ka­ko bi se spa­si­le ban­ke, na­zvav­ši ga “zlob­nim gla­si­na­ma”.
Tvrd­nje “Faj­nen­šel taj­msa”, na­pi­sao je Va­ru­fa­kis na Tvi­te­ru, “zlob­ne su gla­si­ne ko­je je ju­tros opo­vr­gao i pred­sjed­nik Udru­že­nja grč­kih ba­na­ka”.
Pre­ma pi­sa­nju bri­tan­skog li­sta ko­ji se po­zi­va na ano­nim­ne ban­ka­re i po­slov­ne lju­de, Gr­ci ko­ji na ban­kov­nim ra­ču­ni­ma ima­ju vi­še od 8.000 eura, mo­gli bi osta­ti bez 30 od­sto svog nov­ca ko­ji bi se za­tim is­ko­ri­stio za sta­bi­li­zo­va­nje fi­nan­sij­skog sek­to­ra.


Va­ru­fa­kis: Ovo je te­ro­ri­zam!

Grč­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis op­tu­žio je grč­ke kre­di­to­re za “te­ro­ri­zam”, dan uoči re­fe­ren­du­ma na ko­ji­ma će se gra­đa­ni Grč­ke iz­ja­šnja­va­ti o pred­lo­zi­ma po­vje­ri­la­ca za rje­ša­va­nje du­žnič­ke kri­ze.
-Ono što ra­de sa Grč­kom ima ime – te­ro­ri­zam- re­kao je Va­ru­fa­kis za špan­ski dnev­nik “Mun­do”.
-Ono što Bri­sel i Troj­ka že­le da­nas je da po­bi­je­di “da”, ka­ko bi mo­gli da po­ni­ža­va­ju Gr­ke- ka­zao je grč­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja, a pre­no­si AFP.


„Gar­di­jan”: Cilj da se Ci­pra­so­va vla­da po­ni­zi

Ured­nik Gar­di­ja­na Se­u­mas Mil­ne u ko­men­ta­ru na­vo­di da je “iz­van sva­ke sum­nje” da nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel i troj­ka ko­ju či­ne me­đu­na­rod­ni po­vje­ri­o­ci že­li da uklo­ni iza­bra­nu vla­du u Ati­ni.
-Na­zna­ka iskre­nog kom­pro­mi­sa ne­ma. Cilj je oči­gled­no da se Ci­pra­so­va vla­da po­ni­zi i u to­ku su pri­pre­me za nje­nu pri­vre­me­nu za­mje­nu ad­mi­ni­stra­ci­jom ko­ja će bi­ti po­slu­šni­ja- na­vo­di Gar­di­jan.
Bri­tan­ski list na­vo­di da je, po ras­pi­si­va­nju re­fe­ren­du­ma, “je­dan evrop­ski li­der za dru­gim upo­zo­ra­vao Gr­ke da se ne oba­zi­ru na vla­du i gla­sa­ju ‘’za’’, jer će u su­prot­nom bi­ti iz­ba­če­ni iz evro­zo­ne, sa dra­stič­nim po­sle­di­ca­ma”.