ATI­NA, BER­LIN, MO­SKVA – Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker od­mah po sa­op­šta­va­nju re­zul­ta­ta na­ja­vio je kon­sul­ta­ci­je sa pred­sjed­ni­kom Evrop­skog sa­vje­ta Do­nal­dom Tu­skom, pred­sjed­ni­kom Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke Ma­ri­om Dra­gi­jem i pred­sjed­ni­kom Evro­gru­pe Je­ru­nom Daj­sel­blu­mom, pre­no­si Tan­jug. Do sa­da se ogla­sio sa­mo Daj­sel­blum po­ru­kom da mu je i da­lje cilj da Grč­ku za­dr­ži u evro­zo­ni. O če­mu su raz­go­va­ra­li Dra­gi i Ci­pras – ni­je ob­ja­vlje­no.
Glav­ni pre­go­va­rač Grč­ke u raz­go­vo­ri­ma sa me­đu­na­rod­nim kre­di­to­ri­ma Euklid Ca­ka­lo­tos novi je mi­ni­star fi­nan­si­ja po­sli­je ostav­ke Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa na tu funk­ci­ju, iz­ja­vio je je­dan ne­i­me­no­va­ni vi­so­ki zva­nič­nik iz grč­ke vla­de.
Grč­ki mi­ni­star eko­no­mi­je i ko­or­di­na­tor u pre­go­vo­ri­ma sa me­đu­na­rod­nim kre­di­to­ri­ma Jor­gos Sta­ta­kis po­mi­nje se kao po­ten­ci­jal­ni kan­di­dat ko­ji bi mo­gao da za­mi­je­ni Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa.
Grč­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis pod­nio je ostav­ku „da bi olak­šao pre­mi­je­ru Alek­si­su Ci­pra­su pre­go­vo­re sa stra­nim po­vje­ri­o­ci­ma”, upr­kos to­me što su se gra­đa­ni na odr­ža­nom re­fe­ren­du­mu sa 61,31 od­sto gla­so­va iz­ja­sni­li za op­ci­ju „ne” pred­lo­že­nim mje­ra­ma šted­nje stra­nih po­vje­ri­la­ca, ko­ju je on za­go­va­rao.
„Re­fe­ren­dum od 5. ju­la osta­će za­pi­san u isto­ri­ji kao je­din­stven tre­nu­tak ka­da je je­dan ma­li evrop­ski na­rod ustao pro­tiv du­žnič­kog rop­stva. Kao i sva­ka bor­ba za de­mo­krat­ska pra­va, ta­ko i ovo isto­rij­sko od­ba­ci­va­nje ul­ti­ma­tu­ma evro­gru­pe od 25. ju­na do­la­zi sa vi­so­kom ci­je­nom ko­ja mo­ra bi­ti pla­će­na. Iz tog raz­lo­ga je od su­štin­skog zna­ča­ja da ve­li­ki ka­pi­tal ko­ji je na­šoj vla­di omo­gu­ćio od­go­vor `ne`, od­mah in­ve­sti­ra­mo u `da` i u od­go­va­ra­ju­ću od­lu­ku – od­no­sno u po­sti­za­nje spo­ra­zu­ma ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va re­struk­tu­ri­ra­nje du­ga, ma­nju šted­nju, pre­ra­spo­dje­lu u ko­rist onih ko­ji su u pro­ble­mi­ma i pra­ve re­for­me”, na­vo­di Va­ru­fa­kis na svom blo­gu.
„Ne­du­go na­kon ob­ja­vlji­va­nja re­zul­ta­ta re­fe­ren­du­ma upo­znat sam sa od­re­đe­nim oče­ki­va­nji­ma po­je­di­nih pred­stav­ni­ka evro­gru­pe i dru­gih part­ne­ra da od­su­stvu­jem sa sa­sta­na­ka, što bi mo­glo da bu­de even­tu­al­no ko­ri­sno pre­mi­je­ru u po­sti­za­nju spo­ra­zu­ma. Iz tog raz­lo­ga ja na­pu­štam Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja”, do­da­je Va­ru­fa­kis u blo­gu.
„Sma­tram da je mo­ja du­žnost da po­mog­nem Alek­si­su Ci­pra­su da is­ko­ri­sti, ako mu to od­go­va­ra, ka­pi­tal ko­ji nam je grč­ki na­rod dao kroz ju­če­ra­šnji re­fe­ren­dum. A ja ću no­si­ti pre­zir po­vje­ri­la­ca s po­no­som. Mi lje­vi­ča­ri zna­mo ka­ko da dje­lu­je­mo ko­lek­tiv­no ne ma­re­ći za pri­vi­le­gi­je funk­ci­je. Po­dr­ža­ću u pot­pu­no­sti pre­mi­je­ra Ci­pra­sa, no­vog mi­ni­stra fi­nan­si­ja i na­šu vla­du. Nad­ljud­ski na­por da se is­po­štu­je hra­bri na­rod Grč­ke, a ču­ve­no „oxi” (ne) da­to de­mo­kra­ta­ma ši­rom svi­je­ta, tek po­či­nje”, za­klju­čio je Va­ru­fa­kis u blo­gu.
Ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin raz­go­va­rao je te­le­fo­nom sa pre­mi­je­rom Grč­ke Alek­si­som Ci­pra­som i iz­ra­zio po­dr­šku na­ro­du Grč­ke u pre­va­zi­la­že­nju po­te­ško­ća pred ko­ji­ma se na­la­zi, sa­op­šti­la je pres slu­žba Kre­mlja.
Te­le­fon­ski raz­go­vor odr­žan je na ini­ci­ja­ti­vu grč­ke stra­ne, pre­nio je „Sput­njik”.
„Pred­met raz­go­vo­ra bi­li su re­zul­ta­ti re­fe­ren­du­ma o uslo­vi­ma pru­ža­nja fi­nan­sij­ske po­mo­ći Ati­ni od stra­ne me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra za­vr­še­nog u Grč­koj, kao i ne­ko­li­ko pi­ta­nja o da­ljem raz­vo­ju ru­sko-grč­kih od­no­sa”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Pu­tin je ta­ko­đe iz­ra­zio po­dr­šku grč­kom na­ro­du u pre­va­zi­la­že­nju te­ško­ća pred ko­ji­ma se ze­mlja na­la­zi.
Port­pa­rol Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov iz­ja­vio je da Ati­na ni­je tra­ži­la fi­nan­sij­sku po­moć od Ru­si­je.
Grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras i nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel do­go­vo­ri­li su se u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru da Ati­na na da­na­šnjem sa­mi­tu li­de­ra Evrop­ske uni­je do­sta­vi pred­log za po­sti­za­nje spo­ra­zu­ma sa kre­di­to­ri­ma, iz­ja­vio je ne­i­me­no­va­ni zva­nič­nik iz grč­ke vla­de.
Zva­nič­nik ni­je pre­ci­zi­rao de­ta­lje nji­ho­vog raz­go­vo­ra, ko­ji do­la­zi sa­mo dan na­kon što su Gr­ci na re­fe­ren­du­mu ve­li­kom ve­ći­nom od­ba­ci­li uslo­ve po­vje­ri­la­ca za fi­nan­sij­sko spa­sa­va­nje Grč­ke, pre­no­si Roj­ters.
(RTS)


Ban­ke i da­lje za­tvo­re­ne, gra­đa­ni­ma po 50 eura

Grč­ke ban­ke, dan na­kon re­fe­ren­du­ma na ko­jem su gra­đa­ni od­ba­ci­li pred­log me­đu­na­rod­nih po­vje­ri­la­ca, osta­le su za­tvo­re­ne, a sa ban­ko­ma­ta do­ma­ći kli­jen­ti mo­gu po­di­ći po 50 eura dnev­no.
Grč­ke ban­ke, na osno­vu ra­ni­je od­lu­ke, ko­jom je uve­de­na kon­tro­la ka­pi­ta­la da bi se za­šti­tio fi­nan­sij­ski si­stem od ko­lap­sa, osta­će za­tvo­re­ne do 7. ju­la.
Gra­đa­ni Grč­ke na osno­vu te od­lu­ke mo­gli su do sa­da da di­žu naj­vi­še 60 eura, ali je ta svo­ta oči­gled­no sma­nje­nja.
Is­pred ban­ko­ma­ta u Ati­ni, ka­ko ja­vlja iz­vje­štač Tan­ju­ga, ima ma­njih re­do­va od po pet lju­di, ko­ji po­di­žu no­vac i ko­ji ne­go­du­ju za­to što im ure­đa­ji omo­gu­ća­va­ju da po­dig­nu sve­ga 50 eura, za 10 ma­nje ne­go što je na­ja­vlji­va­no.
Za sa­da je ne­si­gur­no da li će ban­ke mo­ći to­kom ove ne­dje­lje, ka­ko je pred­vi­đe­no ra­ni­jom od­lu­kom, po­no­vo za kli­jen­te da otvo­re svo­ja vra­ta i vra­te se nor­mal­nom po­slo­va­nju.
Kra­jem pro­šle ne­dje­lje mi­ni­star dr­žav­ne upra­ve Grč­ke iz­ja­vio je da će ban­ke bi­ti otvo­re­ne čim Ati­na po­stig­ne spo­ra­zum sa me­đu­na­rod­nim kre­di­to­ri­ma.


Mer­kel i Oland: Vra­ta osta­ju otvo­re­na

Fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland i nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel po­ru­či­li su da vra­ta za na­sta­vak pre­go­vo­ra sa Grč­kom osta­ju otvo­re­na, isto­vre­me­no po­zi­va­ju­ći Ati­nu da što pri­je do­sta­vi ozbilj­ne i ja­sne pred­lo­ge.
– Vra­ta za raz­go­vo­re osta­ju otvo­re­na. Sa­da je na vla­di Alek­si­sa Ci­pra­sa da na­pra­vi ozbilj­ne, kre­di­bil­ne pred­lo­ge, ta­ko da ova do­bra vo­lja za osta­nak u evro­zo­ni mo­že da se pre­ve­de u traj­ni­ji pro­gram – re­kao je Oland na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re na­kon raz­go­vo­ra sa nje­mač­kom kan­ce­lar­kom o re­zul­ta­ti­ma grč­kog re­fe­ren­du­ma.
Slič­no je po­no­vi­la i Mer­kel, do­da­ju­ći da sva­ko mo­ra da pre­u­zme od­go­vor­nost.
– Još ove ne­dje­lje Ci­pras mo­ra da pod­ne­se kon­kre­tan plan za eko­nom­sku bu­duć­nost svo­je ze­mlje. Vri­je­me is­ti­če – na­gla­si­la je Mer­kel.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, uslo­vi za nov pa­ket po­mo­ći Grč­koj još uvi­jek ni­su do­go­vo­re­ni, pre­no­si AFP.


Špan­skom Po­de­mo­su „ra­stu kri­la” po­sli­je grč­kog „ne”

MA­DRID – Ma­nje od šest mje­se­ci pred par­la­men­tar­ne iz­bo­re u Špa­ni­ji, is­hod re­fe­ren­du­ma u Grč­koj ohra­brio je li­de­re kraj­nje lje­vi­čar­ske špan­ske stran­ke Po­de­mos, ko­ji su tri­jumf grč­kog „ne” po­zdra­vi­li kao po­bje­du de­mo­kra­ti­je, a ta­kvu po­ru­ku su po­sla­le i no­ve gra­do­na­čel­ni­ce Ma­dri­da i Bar­se­lo­ne.
„Da­nas je u Grč­koj tri­jum­fo­va­la de­mo­kra­ti­ja”, na­pi­sao je na Tvi­te­ru li­der Po­de­mo­sa Pa­blo Igle­si­jas, ko­ji va­ži za bli­skog sa­ve­zni­ka grč­kog pre­mi­je­ra Alek­si­sa Ci­pra­sa.
Na nje­go­vu po­ru­ku na­do­ve­zao se još je­dan vi­so­ki član ra­di­kal­ne lje­vi­čar­ske špan­ske stran­ke Ra­fa­el Ma­jo­ral, ko­ji je bio u Grč­koj i opi­sao at­mos­fe­ru po za­vr­šet­ku gla­sa­nja: „Ra­dost se osje­ća u va­zdu­hu u sje­di­štu Si­ri­ze”.
Re­zul­tat grč­kog re­fe­ren­du­ma po­zdra­vi­la je i Ma­nu­e­la Kar­me­na (71), ko­ja je pro­šlog mje­se­ca stu­pi­la na du­žnost gra­do­na­čel­ni­ce Ma­dri­da sa plat­for­mom ko­ju po­dr­ža­va Po­de­mos, a ko­ja se za­sni­va na pro­ti­vlje­nju stro­goj šted­nji.
„Ni­ko ko vje­ru­je u de­mo­kra­ti­ju ne mo­že da ospo­ri re­zul­tat jed­nog re­fe­ren­du­ma. Vla­daj­mo slu­ša­ju­ći”, po­ru­či­la je Kar­me­na, ta­ko­đe pu­tem po­pu­lar­ne dru­štve­ne mre­že, ka­da su po­če­li da pri­sti­žu pr­vi re­zul­ta­ti gla­sa­nja u Grč­koj.
U slič­nom sti­lu je is­hod grč­kog re­fe­ren­du­ma po­zdra­vi­la i nje­na ko­le­gi­ni­ca Ada Ko­lau (41), ko­ja je po­lo­vi­nom ju­na zva­nič­no stu­pi­la na če­lo dru­gog po ve­li­či­ni špan­skog gra­da, Bar­se­lo­ne.
„Kao gra­do­na­čel­nik Bar­se­lo­ne, ja sam na stra­ni grč­ke vla­de i de­mo­krat­ske vo­lje grč­kog na­ro­da”, na­pi­sa­la je Ko­lau na grč­kom je­zi­ku na svom na­lo­gu na Tvi­te­ru.


Grč­ka i evro­zo­na tre­ba da na­đu odr­ži­vo rje­še­nje

LON­DON – Grč­ka i evro­zo­na tre­ba da pro­na­đu odr­ži­vo rje­še­nje na­kon što su Gr­ci na re­fe­ren­du­mu ma­sov­no za­o­kru­ži­li „ne” mje­ra­ma šted­nje ko­je su od njih zah­ti­je­va­li kre­di­to­ri, iz­ja­vi­la je port­pa­rol bri­tan­skog pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na, do­da­ju­ći da je u in­te­re­su Bri­ta­ni­je da se pro­na­đe rje­še­nje za grč­ku kri­zu.
Na pi­ta­nje no­vi­na­ra u Lon­do­nu da li Grč­ka tre­ba da osta­ne u Evrop­skoj uni­ji, Ka­me­ru­nov port­pa­rol je re­kla da Bri­ta­ni­ja po­dr­ža­va EU u pu­nom sa­sta­vu svih 28 čla­ni­ca, pre­no­si Roj­ters.
„Ja­sno je da Grč­ka i evro­zo­na tre­ba da sjed­nu i de­talj­no po­raz­go­va­ra­ju o im­pli­ka­ci­ja­ma re­zul­ta­ta re­fe­ren­du­ma i o to­me šta či­ni­ti da­lje. Mo­ra­ju pro­ba­ti da na­đu odr­ži­vo rje­še­nje”, za­klju­či­la je ona.
Vi­še od 61 od­sto Gr­ka je na re­fe­ren­du­mu u ne­dje­lju re­klo je „ne” pred­lo­gu me­đu­na­rod­nih po­vje­ri­la­ca, a pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras po­ru­čio je da je Grč­ka ti­me okre­nu­la no­vu stra­ni­cu isto­ri­je i da je sprem­na da na­sta­vi pre­go­vo­re sa kre­di­to­ri­ma.