AN­KA­RA – Vla­da­ju­ća Par­ti­ja prav­de i raz­vo­ja (AKP) tur­skog pred­sjed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na po­bi­je­di­la je na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma odr­ža­nim u ne­dje­lju, ali je iz­gu­bi­la ap­so­lut­nu ve­ći­nu i ne­će mo­ći sa­ma da for­mi­ra vla­du, pre­ni­je­li su tur­ski me­di­ji po­sli­je sko­ro svih pre­bro­ja­nih gla­sač­kih li­sti­ća.
Ovo je pr­vi put u 13 go­di­na vla­sti da AKP ne­ma ap­so­lut­nu ve­ći­nu, ja­vlja Bi-Bi-Si.
AKP, ko­ja je na vla­sti od 2002. go­di­ne, osvo­ji­la je 259 po­sla­nič­kih mje­sta od ukup­no 550, od­no­sno 41 od­sto gla­so­va, dok je pro­kurd­ska Na­rod­na de­mo­krat­ska stran­ka (HDP) osvo­ji­la 12,5 od­sto i do­bi­će 78 mje­sta u par­la­men­tu.
Go­vo­re­ći sa bal­ko­na na­kon pro­gla­še­nja po­bje­de, pre­mi­jer Tur­ske Ah­met Da­vu­to­glu je re­kao: „Po­bjed­nik ovih iz­bo­ra je ne­sum­nji­vo AKP. Od­lu­ka na­šeg na­ro­da je ko­nač­na. Ona je iz­nad sve­ga i mi će­mo je po­što­va­ti”.
Iz­bo­ri su ključ­ni za bu­duć­nost tur­skog pred­sjed­ni­ka, ko­ji se na­dao da će AKP do­bi­ti dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu od 330 po­sla­nič­kih mje­sta, što bi joj omo­gu­ći­lo pro­mje­nu usta­va i da­lo Er­do­ga­nu do­dat­na pred­sjed­nič­ka ovla­šće­nja.
Ni­je­dan zna­ča­jan in­ci­dent ni­je za­bi­lje­žen na bi­ra­li­šti­ma, dok je pred­iz­bor­na kam­pa­nja pro­te­kla uz broj­ne in­ci­den­te, a me­te su uglav­nom bi­le ma­njin­ske, pro­kurd­ske stran­ke.
Er­do­ga­no­va stran­ka AKP, ko­ja vla­da u Tur­skoj od 2002, iz­gu­bi­la je na iz­bo­ri­ma par­la­men­tar­nu ve­ći­nu. To će uz­bur­ka­ti tur­sku po­li­ti­ku, sma­tra ured­nik DW-re­dak­ci­je na tur­skom Ba­ha Gin­gor.
Tur­ski bi­ra­či su de­mo­krat­ski od­lu­či­li: po­sto­je dva ne­dvo­smi­sle­na gu­bit­ni­ka i jed­na stran­ka ko­ja je na do­bit­ku. Pred­sjed­nik Tur­ske Re­džep Ta­jip Er­do­gan i nje­go­va par­ti­ja ko­ju je svom sna­gom po­dr­ža­vao, re­li­gi­o­zno-kon­zer­va­tiv­na AKP, spa­da­ju u gu­bit­ni­ke. A kurd­ska stran­ka HDP (Halkların De­mo­kra­tik Par­ti­si, De­mo­krat­ska par­ti­ja na­ro­da) pr­vi put je pre­šla cen­zus od de­set pro­ce­na­ta i za­slu­že­no ušla u Ve­li­ku na­rod­nu skup­šti­nu u An­ka­ri.
Za Er­do­ga­na je ta­kav re­zul­tat u stva­ri pra­vi de­bakl. On je sve sta­vio na jed­nu kar­tu, u na­mje­ri da pre­tvo­ri Tur­sku u pre­zi­di­jal­nu re­pu­bli­ku. Kr­še­ći oba­ve­zu ne­u­tral­no­sti pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, ne­dje­lja­ma je kr­sta­rio ze­mljom i agi­to­vao za AKP. Isto­vre­me­no, ni­je se ustru­ča­vao da pro­tiv­nič­ke po­li­ti­ča­re i stran­ke iz­lo­ži naj­te­žim ver­bal­nim na­pa­di­ma, pa i da ih bla­ti. Bi­ra­či su, osim to­ga, ka­zni­li i nje­ga i nje­go­vog na­sled­ni­ka na mje­stu stra­nač­kog še­fa, Ah­me­ta Da­vu­to­glua, za zlo­u­po­tre­bu vje­re u po­li­tič­ke svr­he.
AKP je 2002. pod Er­do­ga­nom pr­vi put po­bi­je­di­la sa 34 od­sto gla­so­va, pri­je če­ti­ri go­di­ne je za ovu stran­ku gla­sa­lo sko­ro 50 od­sto, a pri­je go­di­nu da­na je Er­do­gan na pr­vim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma gdje su pred­sjed­ni­ka di­rekt­no bi­ra­li gra­đa­ni, osvo­jio 52 pro­cen­ta gla­so­va. Sa­da se mo­ra za­do­vo­lji­ti sa 40 od­sto. Er­do­gan je pri­želj­ki­vao dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu ko­ja bi mu omo­gu­ći­la da sam mi­je­nja ustav­ne od­red­be. To će osta­ti uto­pi­ja. Ja­san gu­bi­tak ap­so­lut­ne ve­ći­ne pri­si­li­će AKP na ko­a­li­ci­je, jer bi ina­če stran­ka mo­ra­la da ode u opo­zi­ci­ju, pa bi joj sud­bi­na bi­la ne­iz­vje­sna. U po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je su ja­ke vla­da­ju­će stran­ke u Tur­skoj pot­pu­no mar­gi­na­li­zo­va­ne na­kon što bi nji­hov šef po­stao pred­sjed­nik dr­ža­ve.(RTS)


Edo­gan: Ni­ko ne mo­že da vla­da sam

AN­KA­RA – Tur­ski pred­sjed­nik Ta­jip Er­do­gan iz­ja­vio je ju­če da ni­jed­na stran­ka ni­je do­bi­la man­dat na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma da vla­da sa­ma i po­zvao sve par­ti­je da ra­de u prav­cu oču­va­nja po­vje­re­nja i sta­bil­no­sti u ze­mlji.
– Mi­šlje­nje na­šeg na­ro­da je iz­nad sve­ga. Vje­ru­jem da će sva­ka stran­ka pro­ci­je­ni­ti na zdrav i re­a­lan na­čin re­zul­ta­te, ko­ji ne da­ju pri­li­ku ni­jed­noj stran­ci da sa­ma for­mi­ra vla­du – sa­op­štio je Er­do­gan u svom pr­vom ko­men­ta­ru po­sli­je ju­če­ra­šnjih iz­bo­ra.
Vla­da­ju­ća stran­ka AK osvo­ji­la je 41 od­sto gla­so­va, zbog če­ga će mo­ra­ti da for­mi­ra ko­a­li­ci­o­nu ili ma­njin­sku vla­du.
Pro­kurd­ska stran­ka HDP pre­šla je cen­zus od de­set od­sto i pr­vi put ušla u par­la­ment. Nje­ne pri­sta­li­ce iza­šle su na uli­ce da bi pro­sla­vi­le ovaj re­zul­tat.


Po­zajm­lje­ni gla­so­vi

Kurd­ska stran­ka HDP ne bi sa­da smje­la da, po­ne­se­na uspje­hom, pre­ci­je­ni svo­ju sna­gu. U su­prot­nom bi na mo­gu­ćim van­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma već na je­sen mo­gla opet po­sta­ti van­par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja. Oba kopred­sjed­ni­ka stran­ke , Se­la­ha­tin De­mir­tas i Fi­gen Jik­sek­dag, mo­ra­ju ima­ti na umu da su im gla­so­ve „po­zaj­mi­li” mno­gi tra­di­ci­o­nal­ni bi­ra­či dru­gih par­ti­ja, pa i vla­da­ju­će AKP. Na­i­me, u svim dru­štve­nim slo­je­vi­ma vla­dao je ve­li­ki ot­por pre­ma Edo­ga­no­vom pla­nu da ustav­nim pro­mje­na­ma za­ce­men­ti­ra svo­ju moć i uda­lji Tur­sku od plu­ra­li­stič­ke de­mo­kra­ti­je.
HDP mo­ra da do­ka­že da je de­mo­krat­ska stran­ka svih tur­skih na­ro­da, ka­ko joj i ime ka­že. Mo­ra da ubi­je­di bi­ra­če da ni­je po­li­tič­ko kri­lo mi­li­tant­ne kurd­ske or­ga­ni­za­ci­je PKK. U ra­tu iz­me­đu PKK i tur­ske dr­ža­ve je od 1984. po­gi­nu­lo 40.000 lju­di. Za­to de­sni i li­je­vi tur­ski na­ci­o­na­li­sti vre­ba­ju pri­li­ku da po­ti­snu HDP iz par­la­men­ta. Kraj­nji de­sni­ča­ri iz stran­ke MHP te­ško pod­no­se či­nje­ni­cu da je HDP osvo­jio sko­ro isto to­li­ko gla­so­va kao i oni. Za kurd­sku par­ti­ju bi bi­lo fa­tal­no da po­li­tič­kim tak­ti­zi­ra­njem po­ku­ša da is­po­slu­je pu­šta­nje na slo­bo­du še­fa PKK Ab­du­la­ha Odža­la­na, ko­ji je u za­tvo­ru već 16 go­di­na.
Ko­li­ko god da je gor­ka pi­lu­la ko­ju sa­da mo­ra da pro­gu­ta Er­do­gan, to­li­ko bi bi­lo opa­sno da do­sa­da­šnja opo­zi­ci­ja pre­ci­je­ni svo­je sna­ge. Ona je pro­fi­ti­ra­la od aro­gan­ci­je Er­do­ga­na i nje­go­ve stran­ke, ko­ji­ma su ovaj put bi­ra­či oči­ta­li lek­ci­ju.


Vri­je­me za pri­sni­je od­no­se sa EU

Ra­ni­je ju­če, vi­so­ka pred­stav­ni­ca Evrop­ske uni­je za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bjed­nost Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni i evrop­ski ko­me­sar za su­sjed­sku po­li­ti­ku i pro­ši­re­nje Jo­ha­nes Han oci­je­ni­li su da je, na­kon iz­bo­ra u Tur­skoj, do­šlo vri­je­me za pri­sni­je od­no­se Bri­se­la i An­ka­re.
– Od­ziv 86 od­sto upi­sa­nih bi­ra­ča i či­nje­ni­ca da su sve va­žni­je po­li­tič­ke stran­ke do­bi­le pred­stav­ni­ke u par­la­men­tu pred­sta­vlja­ju ja­san do­kaz o sna­zi de­mo­kra­ti­je u Tur­skoj – po­ru­čuje se u za­jed­nič­kom sa­op­šte­nju Mo­ge­ri­ni­je­ve i Ha­na, pre­no­si Tan­jug.
Mo­ge­ri­ni i Han su po­zva­li Tur­ke da što pri­je for­mi­ra­ju no­vi par­la­ment i vla­du, uz ocje­nu da je vri­je­me da EU oja­ča ve­ze sa Tur­skom i pro­du­bi sa­rad­nju.
Er­do­gan je to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje na­go­vi­je­stio mo­guć­nost da Tur­ska za­mr­zne pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja, uko­li­ko nje­go­va stran­ka do­bi­je ap­so­lut­nu ve­ći­nu.