Dok nam ovog pro­lje­ća pa­žnju za­o­ku­plja te­nis, onaj glav­ni sport, ta­ko­zva­na ”naj­va­žni­ja spo­red­na stvar na svi­je­tu” pre­se­lio se u sfe­ru cr­nih hro­ni­ka i ge­o­po­li­ti­ke. ”Afe­ra FI­FA”, ko­ja je ot­kri­la da spre­ga fud­ba­la i kri­mi­na­la ni­je sa­mo bal­kan­ski spe­ci­ja­li­tet, do­ži­vje­la je pro­šle ne­dje­lje obrt: kon­tro­verz­ni čel­nik Me­đu­na­rod­ne fe­de­ra­ci­je fud­bal­skih aso­ci­ja­ci­ja (zna­če­nje skra­će­ni­ca FI­FA) Sep Bla­ter je sa­mo če­ti­ri da­na po­sle tri­jum­fal­nog re­i­zbo­ra pod­nio ostav­ku.
Ali se ni­je po­vu­kao: na­sta­vi­će da vu­če kon­ce do kra­ja ove go­di­ne, ka­da bi tre­ba­lo da se odr­že no­vi iz­bo­ri. Oče­ki­va­no je da će lu­ka­vi Švaj­ca­rac to vri­je­me is­ko­ri­sti­ti za pro­te­ži­ra­nje svo­jih isto­mi­šlje­ni­ka i eli­mi­na­ci­ju pro­tiv­ni­ka. I za si­mu­la­ci­ju re­for­mi ko­je će vje­ro­vat­no ini­ci­ra­ti, ali na na­čin da FI­FA do­bi­je no­vu fa­sa­du, a da iz­nu­tra osta­ne ista.
Da­kle, po for­mu­li- i po­sle Bla­te­ra- Bla­ter. Zna­mo da ne­što slič­no, što je dio na­še no­vi­je isto­ri­je, ni­je uspje­lo, a Bla­te­ro­ve pla­no­ve bi mo­gla da osu­je­ti du­ga ru­ka ame­rič­kog pra­vo­su­đa ko­ja je ci­je­lu stvar po­kre­nu­la.
I tu ci­je­la stvar po­sta­je mno­go vi­še od fud­ba­la: po­sta­je ele­me­nat ge­o­po­li­ti­ke. Za­što se ”svjet­ski po­li­ca­jac” pro­gla­sio nad­le­žnim i za glo­bal­no lop­ta­nje? Da li sa­mo za­to da Ru­si­ji mi­ni­ra ulo­gu do­ma­ći­na Svjet­skog pr­ven­stva 2018., na­vod­no obez­bi­je­đe­nu ku­po­vi­nom gla­so­va i da­re­žlji­vim po­klo­ni­ma FI­FA funk­ci­o­ne­ri­ma?
Čak i da to ni­je slu­čaj, ni­je li eks­te­ri­to­ri­jal­na pri­mje­na ame­rič­kih za­ko­na no­vi do­kaz ame­rič­kog he­ge­mo­ni­zma? Šef ru­ske di­plo­ma­ti­je Ser­gej La­vrov mi­sli da je o to­me ri­ječ: ”Ne ula­ze­ći u de­ta­lje opru­žbi, mi, po ko zna ko­ji put, po­zi­va­mo Va­šing­ton da pre­sta­ne sa po­kre­ta­njem sud­skih po­stu­pa­ka da­le­ko iz­van svo­jih gra­ni­ca i da sli­je­di uni­ver­zal­no pri­hva­će­ne prav­ne pro­ce­du­re”.
Ru­ski gnev je raz­lo­žan i sva­ka­ko je ši­ri od kon­kret­nog slu­ča­ja: Ame­ri­ka, sli­je­de­ći svo­je glo­bal­ne in­te­re­se, sve če­šće svo­je pra­vo­su­đe an­ga­žu­je iz­van svo­je te­ri­to­ri­je. Da su to sa­mo si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma su ak­te­ri ame­rič­ke kom­pa­ni­je i dr­ža­vlja­ni, mo­žda bi se i ra­zu­mje­lo, ali je te­ško pri­hva­ti­ti da svo­je za­ko­ne pri­me­nju­je i na dru­ge si­tu­a­ci­je, prav­da­ju­ći se ”efek­tom” ko­je bi to mo­glo da ima na Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve i, kad je ri­ječ o FI­FA, ve­za­ma sa ame­rič­kim ban­ka­ma i in­ter­net pro­vaj­de­ri­ma.
Po­sta­vlja se, na­i­me, pi­ta­nje gdje su gra­ni­ce?! Uvo­đe­nje re­da u svjet­ski fud­bal mo­že bi­ti po­zdra­vlje­no, ali ima osno­va za stra­ho­va­nja da će to bi­ti pre­se­dan ko­ji uvo­di no­vo pra­vi­lo.
Dru­gi aspekt ci­je­log slu­ča­ja je di­le­ma gdje će se za­u­sta­vi­ti ovo što je po­kre­nu­to. Ako je već kon­sta­to­va­no da je Bla­ter po­sta­vio je­dan na­ka­rad­ni si­stem u ko­jem su ma­le i fud­bal­ski be­zna­čaj­ne na­ci­je ima­le ista gla­sač­ka pra­va kao i lop­ta­ške ve­le­si­le, što je bi­lo plod­no tle za bu­ja­nje ko­rup­ci­je, da li je rje­še­nje da se to pro­mi­je­ni?
Oči­gled­no je, na­i­me, da bi FI­FA, ustro­je­na pre­ma od­no­su fud­bal­skih, što će re­ći i eko­nom­skih sna­ga (jer ne­ma vr­hun­ske igre bez vr­hun­skih igra­ča, a vr­hun­skih igra­ča bez ve­li­kih pa­ra), bi­la ma­nje de­mo­krat­ska. Na jed­noj stra­ni bi se, na­i­me, do­bi­lo, a na dru­goj iz­gu­bi­lo. Fud­bal je po­stao naj­ma­sov­ni­ji sport i naj­po­pu­lar­ni­ja za­ba­va upra­vo za­hva­lju­ju­ći de­mo­kra­ti­za­ci­ji ko­ja je oba­vlje­na za 17 go­di­na Bla­te­ro­ve vla­da­vi­ne, pa za­to po­sto­ji re­al­na opa­snost da sa pr­lja­vom vo­dom iz ko­ri­ta bu­de iz­ba­če­no i di­je­te ko­je se u nje­mu ku­pa.
Već je kon­sta­to­va­no da je FI­FA od fud­ba­la na­pra­vi­la ve­li­ki glo­bal­ni bi­znis u ko­jem je se­bi obez­bi­je­di­la mo­no­pol. Ka­ko sa­da tog mo­no­po­li­stu re­for­mi­sa­ti? Kao štet­na prak­sa mi­nu­lih da­na je na­vo­đe­no da na­ci­je ko­je že­le or­ga­ni­za­ci­ju svjet­skih šam­pi­o­na­ta, a ni­su iz pr­ve eko­nom­ske li­ge, tra­će ve­li­ke pa­re (Bra­zil je ulo­ga do­ma­ći­na ko­šta­la oko 15 mi­li­jar­di do­la­ra) ko­je bi mo­gle da bu­du utro­še­ne mno­go svr­sis­hod­ni­je. Ko­li­ko bi, me­đu­tim, ovaj sport iz­gu­bio ako bi se, kao i u te­ni­su, šam­pi­o­na­ti igra­li stal­no u istim ze­mlja­ma i na istim sta­di­o­ni­ma?
I na kra­ju, ni­su mi­to da­va­li sa­mo oni ko­ji su na do­njem di­je­lu rang li­sta de­mo­krat­skih slo­bo­da, što će re­ći da pra­vo do­ma­ći­na ni­su ku­pi­li sa­mo Ju­žna Afri­ka, Ru­si­ja i Ka­tar (ako pret­po­sta­vi­mo da je Bra­zi­lu kao fud­bal­skoj si­li to pri­pa­lo po ne­koj pri­ro­di stva­ri). Pre­ma pro­šlo­ne­djelj­nom ot­kri­ću nje­mač­ke štam­pe, u taj of­sajd su, obez­be­đu­ju­ći se­bi or­ga­ni­za­ci­ju šam­pi­o­na­ta 2006. go­di­ne utr­ča­li i Njem­ci.
Ka­ko je iz­neo ”Cajt”, da bi obez­bi­je­di­la gla­so­ve, Nje­mač­ka je Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju pod­mi­ti­la is­po­ru­kom ra­ket­nih gra­na­ta (od­mr­za­va­ju­ći za tu pri­li­ku ra­ni­je uve­de­ni em­bar­go), dok su nje­ne ve­li­ke kom­pa­ni­je po­put ‘’Ba­jer­na’’, ‘’Vol­ksva­ge­na’’ i ‘’Dajm­le­ra’’, Taj­land i Ju­žnu Ko­re­ju obr­la­ti­le in­ve­sti­ci­ja­ma.
Bi­će još ne­fud­bal­skih iz­ne­na­đe­nja iz svi­je­ta fud­ba­la...
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ‘’Po­li­ti­ke’’)

Pi­še: Mi­lan Mi­šić