BER­LIN-ATI­NA - Nje­mač­ka je od­ba­ci­la za­htjev Grč­ke za še­sto­mje­seč­no pro­du­že­nje pro­gra­ma fi­nan­sij­ske po­mo­ći, uz obra­zlo­že­nje da taj pred­log ne pred­sta­vlja do­volj­no do­bro rje­še­nje, dok je pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker po­zdra­vio taj po­tez zva­nič­ne Ati­ne.
„Pi­smo Ati­ne ne nu­di do­volj­no do­bro rje­še­nje. Cilj pred­lo­ga je pri­vre­me­no fi­nan­si­ra­nje, bez is­pu­nje­nja oba­ve­za iz pro­gra­ma me­đu­na­rod­ne po­mo­ći. Pi­smo ne za­do­vo­lja­va kri­te­ri­ju­me do­go­vo­re­ne na sa­stan­ku mi­ni­sta­ra fi­nan­si­ja evro­zo­ne odr­ža­nom u po­ne­dje­ljak”, iz­ja­vio je port­pa­rol nje­mač­kog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Vol­fgan­ga Šoj­blea, a pre­no­si Frans pres.
Grč­ka je po­ru­či­la Evrop­skoj uni­ji da ima dva iz­bo­ra: da pri­hva­ti ili od­ba­ci njen za­htjev za še­sto­mje­seč­no pro­du­že­nje pro­gra­ma fi­nan­sij­ske po­mo­ći.
„Evro­gru­pa sju­tra ima dva iz­bo­ra, da pri­hva­ti ili od­ba­ci grč­ki za­htjev. Usko­ro će­mo ot­kri­ti ko že­li, a ko ne že­li da se pro­na­đe rje­še­nje”, re­kao je ne­i­me­no­va­ni iz­vor iz grč­ke vla­de, a pre­ni­je­la agen­ci­ja Frans pres.
S dru­ge stra­ne, pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker sma­tra da je za­htjev Grč­ke za pr­o­du­že­nje pr­o­gra­ma ve­li­ki ko­rak ka po­sti­za­nju pri­je­ko po­treb­nog kom­pro­mi­sa, iz­ja­vio je nje­gov port­pa­rol Mar­ga­ri­tis Ši­nas.
„Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je vje­ru­je da je grč­ki za­htjev po­zi­ti­van znak, ko­ji će omo­gu­ći­ti pro­na­la­že­nje ra­zum­nog kom­pro­mi­sa u ci­lju fi­nan­sij­ske sta­bil­no­sti cje­lo­kup­ne evro­zo­ne”, re­kao je Ši­nas.
Grč­ka je za­tra­ži­la še­sto­mje­seč­no pro­du­že­nje pro­gra­ma fi­nan­sij­ske po­mo­ći, ali ne i bu­džet­skih mje­ra po­ve­za­nih sa pro­gra­mom, u po­ku­ša­ju da okon­ča ne­su­gla­si­ce sa kre­di­to­ri­ma, kao i ne­iz­vje­snost u po­gle­du ostan­ka u evro­zo­ni.
Za­htjev ima za cilj da obez­bje­di „za­štit­ni ki­šo­bran” za grč­ki ban­kar­ski sek­tor, re­kao je ne­i­me­no­va­ni zva­nič­nik grč­ke vla­de, do­da­ju­ći da se za­htjev od­no­si na pro­du­že­nje kre­dit­nog spo­ra­zu­ma ko­ji je Grč­ku spa­sio od ban­kro­ta 2010. i či­ja ključ­na kom­po­nen­ta is­ti­če za de­vet da­na.
Zva­nič­nik, me­đu­tim, na­po­mi­nje da Ati­na ni­je za­tra­ži­la na­sta­vak mje­ra šted­nje, po­di­za­nja po­re­za i re­for­mi ko­je se sma­tra­ju ključ­nim uslo­vom za odo­bre­nje zaj­mo­va, ali ko­je su grč­ku pri­vre­du gur­nu­le u du­bo­ku re­ce­si­ju uz re­kord­no vi­sok ni­vo ne­za­po­sle­no­sti.
Ati­na u for­mal­nom zahtje­vu upu­će­nom Bri­se­lu obe­ća­va fi­skal­no urav­no­te­že­nje i hit­ne re­for­me u ci­lju bor­be pro­tiv uta­je po­re­za i ko­rup­ci­je, kao i mje­re da se za­u­sta­vi „hu­ma­ni­tar­na kri­za” u Grč­koj, na­vo­di iz­vor, do­da­ju­ći da pred­log ima za cilj da se Ati­ni pru­ži do­volj­no vre­me­na da osmi­sli no­vi če­tvo­ro­go­di­šnji plan re­for­mi.
EU, Evrop­ska cen­tral­na ban­ka (ECB) i Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond da­li su Ati­ni rok do kra­ja ne­dje­lje da pod­ne­se za­htjev za pro­du­že­nje po­sto­je­ćeg pro­gra­ma po­mo­ći, uklju­ču­ju­ći mje­re bu­džet­ske šted­nje, a mi­ni­stri fi­nan­si­ja 19 ze­ma­lja evro­zo­ne će u Bri­se­lu odr­ža­ti van­red­ni sa­sta­nak, na kom će se ras­pra­vlja­ti o za­htje­vu Ati­ne, iz­ja­vi­la je port­pa­rol­ka Evrop­ske uni­je.
(RTS)


Rok is­ti­če 28. fe­bru­ra

Evrop­ski dio grč­kog pr­o­gra­ma po­mo­ći is­ti­če 28. fe­bru­a­ra, a uko­li­ko do ta­da ne bu­de po­stig­nut kom­pro­mis, ECB će se na­ći pod pri­ti­skom vla­da u evro­zo­ni da ob­u­sta­vi is­pla­tu sred­sta­va grč­kim ban­ka­ma iz Hit­nog fon­da za oču­va­nje li­kvid­no­sti (ELA).
To bi iz­vr­ši­lo ve­li­ki pri­ti­sak na grč­ki fi­nan­sij­ski sek­tor, pa bi vla­da u Ati­ni bi­la pri­mo­ra­na da na­pu­sti evro­zno­nu i poč­ne da štam­pa sop­stve­nu va­lu­tu, što je naj­go­ri mo­gu­ći sce­na­rio za sve stra­ne.
No­va grč­ka va­lu­ta bi od­mah iz­gu­bi­la vri­jed­nost, što bi po­di­glo ci­je­ne go­ri­va i po­tro­šač­ke ro­be, od ko­je se naj­ve­ći dio uvo­zi. Sve to ima­lo bi stra­šne po­sle­di­ce po sta­nov­ni­štvo, ko­je se bo­ri sa ra­stom si­ro­ma­štva i sma­nje­njem pri­ho­da, pri če­mu je je­dan od pet rad­no spo­sob­nih lju­di bez po­sla, za­klju­ču­je AP.