Uvjerenje da sa Švaj­car­ci­ma, or­ga­ni­zo­va­nim, pre­ci­znim i po­u­zda­nim ka­kvim ih je bog dao, ne­ma iz­ne­na­đe­nja, va­ži­lo je sve do pro­šlog če­tvrt­ka. Ze­mlja čo­ko­la­de, sa­to­va, si­re­va i sta­bil­ne va­lu­te, pro­šle nedjelje je, na­i­me, pri­re­di­la šok či­ji se uči­nak na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma po­re­di sa cu­na­mi­jem, pu­sto­šnim dži­nov­skim ta­la­som ko­ji je u ovom vi­je­ku po­sao me­ta­fo­ra za pri­rod­ne ka­ta­stro­fe ko­je po­ne­kad mo­gu da se pred­vi­de, ali ne mo­gu da se spri­je­če.
Šta se u stva­ri do­go­di­lo? Ni­šta što već već ni­je vi­đe­no, kad je o va­lu­ti jed­ne ze­mlje ri­ječ: pre­pu­šte­na je tr­ži­štu. Kon­kret­no, Švaj­car­ska na­ci­o­nal­na ban­ka je (ne)oče­ki­va­no od­lu­či­la da na­pu­sti po­li­ti­ku usvo­je­nu u no­vem­bru 2011, po ko­joj je mak­si­mal­nu vri­jed­nost fran­ka ogra­ni­či­la na kur­su 1,20 za je­dan euro.
To je u če­tvr­tak opi­sa­no kao ”iz­u­zet­na i pri­vre­me­na mje­ra da se za­šti­ti švaj­car­ska eko­no­mi­ja”. Ob­u­zda­va­nje fran­ka, ko­ji ima re­pu­ta­ci­ju jed­ne od naj­sta­bil­ni­jih in­ve­sti­ci­ja, zah­ti­je­va­lo je da cen­tral­na ban­ka ku­pu­je prak­tič­no neo­gra­ni­če­ne ko­li­či­ne eura (ner­vo­zni in­ve­sti­to­ri su si­gur­nost vi­dje­li baš u ”švaj­car­ci­ma”), što je funk­ci­o­ni­sa­lo sve do pro­šle ne­dje­lje.
Šta se pro­mi­je­ni­lo i ovaj me­ha­ni­zam, sa sta­no­vi­šta in­te­re­sa Švaj­car­ske, uči­ni­lo neo­dr­ži­vim? Pro­mi­je­ni­la se po­zi­ci­ja eura, ko­ji je, zbog eko­nom­skih pri­li­ka (i ne baš ve­drih prog­no­za) u EU, po­sled­njih mje­se­ci kon­stant­no sla­bio u od­no­su na do­lar (ko­ji je zbog to­ga ja­čao i do­dat­no učvr­šći­vao svo­ju ulo­gu re­zer­vne mo­ne­te svi­je­ta). Stvo­re­na je si­tu­a­ci­ja u ko­joj je vje­štač­ko ob­u­zda­va­nje fran­ka Švaj­car­skoj po­sta­lo pre­sku­po.
Kad je do­ni­je­ta od­lu­ka da se vri­jed­nost fran­ka od­re­đu­je na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma, on se po­nio kao opru­ga ko­ja je is­ko­či­la iz le­ži­šta. U ro­ku od ne­ko­li­ko sa­ti vri­jed­nost mu je sko­či­la za oko 30 od­sto, što je, kao i uvi­jek u ova­kim si­tu­a­ci­ja­ma, ne­ke igra­če oja­di­lo, a ne­ke ovaj­di­lo. Ono što je, me­đu­tim, ne­vo­lja, je to da ovo ni­je ne­što što se ti­če sa­mo ber­zan­skih me­še­ta­ra – oni će se, kao i uvi­jek, opo­ra­vi­ti iz ovog nok­da­u­na. Po­bje­šnje­li ”švaj­ca­rac” za­dao je uda­rac i oko mi­li­on po­ro­di­ca u ne­ko­li­ko ze­ma­lja, ko­je su uze­le kre­di­te (ma­hom one du­go­roč­ne, da bi ku­pi­le stan) in­dek­si­ra­ne u švaj­car­skim fran­ci­ma, što je u mo­men­tu kad su odo­bra­va­ni, bi­lo ne­što naj­po­volj­ni­je.
Naj­vi­še su po­go­đe­ni Po­lja­ci, gdje je ova­kvim kre­di­ti­ma op­te­re­će­no čak oko 700.000 do­ma­ćin­sta­va, ko­ja su se za­du­ži­la za 31 mi­li­jar­du eura (u zlo­ti­ma). Nji­ho­ve ra­te su sa­da bar 20 od­sto sku­plje, što je slu­čaj i kod oko 60.000 Hr­va­ta i oko 22.000 gra­đa­na Sr­bi­je.
Da li je, me­đu­tim, ova mo­ne­tar­na klac­ka­li­ca po­ka­za­telj ne­kih ši­rih pro­ble­ma u evrop­skoj i glo­bal­noj eko­no­mi­ji? Sva­ka­ko da je­ste. U ovom kon­tek­stu, ge­ne­ra­tor kri­ze je euro, ko­ji je na kli­za­vi­ci iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Pr­vi je ”de­fla­ci­o­ni vr­tlog” ko­ji, ka­ko je to for­mu­li­sao ame­rič­ki eko­no­mi­sta Pol Krug­man, na­do­le vu­če glo­bal­nu eko­no­mi­ju. De­fla­ci­ja (to je ono su­prot­no od in­fla­ci­je – ka­da ci­je­ne pa­da­ju, što je pod­jed­na­ko štet­no kao i ka­da one neo­b­u­zda­no ra­stu), po­go­to­vo je iz­ra­že­na u Ja­pa­nu i Evro­pi.
De­fla­ci­ja je sin­drom eko­nom­ske ane­mi­je, si­tu­a­ci­je ka­da ne­ma ra­sta ni iz­gle­da da se on po­kre­ne. Evrop­ska eko­no­mi­ja ne uspi­je­va da po­vra­ti ne­ka­da­šnju di­na­mi­ku ko­ja je za­u­sta­vlje­na ve­li­kom kri­zom iz 2008., prog­no­ze za ovu go­di­nu su da će ra­sti ma­nje od po­la po­stot­ka. Si­tu­a­ci­ju po­gor­ša­va i va­že­ća po­li­ti­ka fi­skal­nog ”ste­za­nja ka­i­ša” na ko­joj in­si­sti­ra Nje­mač­ka, a kraj­nji re­zul­tat su ni­ske sto­pe ra­sta (po­ne­gdje i re­ce­si­je) i vi­so­ke sto­pe ne­za­po­sle­no­sti.
Euro kli­za ka pa­ri­te­tu s do­la­rom i zbog mo­guć­no­sti ”greg­zi­ta”, iz­la­ska Grč­ke iz Mo­ne­tar­ne uni­je po­sle iz­bo­ra (u sle­de­ću ne­dje­lju) na ko­ji­ma se oče­ku­je da glav­ni po­li­tič­ki fak­tor u ze­mlji po­sta­ne lje­vi­čar­ska Si­ri­za, či­ja će po­li­ti­ka, ona­ko ka­ko je na­ja­vlje­no u kam­pa­nji, za is­hod ima­ti po­gor­ša­nje grč­kih fi­nan­si­ja i no­vi po­re­me­ćaj u evro­zo­ni.
Skok fran­ka lo­ša je vi­jest i za Švaj­car­ce, jer po­sku­plju­je nji­ho­ve glav­ne iz­vo­zne ar­ti­kle, po­me­nu­te čo­ko­la­de, sa­to­ve i si­re­ve. Plus ski­ja­nje na nji­ho­vim po­zna­tim ski­ja­li­šti­ma. Mi mo­že­mo bez sve­ga to­ga i naj­ra­di­je se ne bi­smo ba­vi­li ve­li­kom mo­ne­tar­nom po­li­ti­kom – ali ona ne­će da pre­sta­ne da se ba­vi na­ma. Iako smo na pe­ri­fe­ri­ji glo­bal­ne eko­no­mi­je, ipak smo njen sa­stav­ni dio.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik
„Po­li­ti­ke”)

Pi­še: Mi­lan Mi­šić