-Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić

Dr­žav­ni si­mo­bli su him­na, grb i za­sta­va. Is­ti­ču se na jav­nim mje­sti­ma – da bi se po­pu­la­ri­sa­la dr­ža­va. Sje­ćam se, pri­je 20 go­di­na bio sam u Ame­ri­ci i po­sje­tio si­nov­ca. Nje­gov sin od dvi­je-tri go­di­ne išao je u ta­mo­šnji vr­tić. Jed­nog ju­tra sam ga ja po­veo u vr­tić. Bio sam iz­ne­na­đen ka­da sam vi­dio ma­li­ša­ne u pra­vom „voj­nič­kom stro­ju“ ka­ko po­zdra­vlja­ju za­sta­vu, ko­ju je je­dan ma­li­šan di­zao na jar­bol. Ne sje­ćam se da li sam čuo i zvu­ke him­ne. Htio sam re­ći da od ma­lih no­gu raz­vi­ja­ju kult dr­žav­nih sim­bo­la.
Pod­vu­kao sam ko­va­ni­cu dr­žav­ni si­mo­bli, a ob­ja­sni­ću za­što.
Na­ša vla­da ne­dav­no je utvr­di­la Pred­log za­ko­na o iz­bo­ru, upo­tre­bi i is­ti­ca­nju na­ci­o­nal­nih sim­bo­la. Od­mah sam se za­pi­tao da li je ri­ječ o na­ci­o­nal­nim ili o dr­žav­nim sim­bo­li­ma. Jer to ni­je isto, po­go­to­vo ni­je jed­no te isto. A ta­ko se pla­si­ra u me­di­ji­ma. Re­kao bih još – pla­si­ra se da une­se za­bu­nu. Jer u pi­ta­nju su dva vr­lo raz­li­či­ta poj­ma – na­ci­ja i dr­ža­va. Na­ci­je su se, u svo­je vri­je­me, po­tru­di­le da stvo­re svo­ju na­ci­o­nal­nu dr­ža­vu da bi ih šti­ti­la od broj­nih ne­vo­lja u sva­kom vre­me­nu, po­go­to­vo u onom ko­je je pjesnik na­zvao „zlim vre­me­nom“. Isto­ri­ja kao svje­dok sva­kog vre­me­na po­tvr­di­la je na­ve­de­na „pra­vi­la“.
Na­ša dr­ža­va je vi­še­na­ci­o­nal­na, kao i sve bal­kan­ske dr­ža­ve. Po­red ve­ćin­skog na­ro­da, one ima­ju još i ne­ke dru­ge na­ro­de ko­je smo na­zi­va­li na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma. Njih je u sva­koj bal­kan­skoj dr­ža­vi ma­kar 20 od­sto od ukup­nog sta­nov­ni­štva. Mo­žda je i za­to re­če­no da smo bo­san­ski lo­nac u ko­me se ku­va sve i sva­šta. A opet is­pad­ne vr­lo uku­sno je­lo. Uosta­lom, Cr­na Go­ra i ne­ma ve­ćin­ski na­rod. Odav­no tra­je utak­mi­ca da li su to Sr­bi, ili od­ne­dav­no – Cr­no­gor­ci. Da se pod­sje­ti­mo, Sr­bi su bi­li do­mi­nant­ni do 1946. go­di­ne, on­da su Cr­no­gor­ci bro­ja­li pre­ko 96 od­sto ukup­nog sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re. Svi­jet u okru­že­nju se pi­tao gdje se to od­se­li­še do ta­da ve­ćin­ski Sr­bi i oda­kle se to do­se­li­še to­li­ki Cr­no­gor­ci. Ša­la se pre­tvo­ri­la u zbi­lju, ali na­u­ka još ni­je da­la va­lja­li od­go­vor. A ona je glav­na; sva­ka po­li­ti­ka je od da­nas do sju­tra.
No vra­ti­mo se na­šoj te­mi. Ako je za­sta­va dr­žav­ni sim­bol, a je­ste, za­što smo, na pri­mjer, u No­vom Pa­za­ru, pri­li­kom po­sje­te tur­skog pred­sjed­ni­ka, ima­li 100 pu­ta vi­še tur­skih dr­žav­nih za­sta­va ne­go dr­žav­nih za­sta­va ma­tič­ne ze­mlje Sr­bi­je? Za­što se na vjer­ske pra­zni­ke kod nas is­ti­ču dr­žav­ne za­sta­ve, re­ci­mo, Al­ba­ni­je? Slič­no je i u Ko­to­ru sa hr­vat­skom dr­žav­nom za­sta­vom. Sum­nja­mo da je u pi­ta­nju ne­zna­nje za­ko­no­dav­stva. Mi­je­ša­nje tih poj­mo­va, po po­tre­bi, mo­že da iza­zo­ve pra­vi ha­os. Naj­zad, tro­boj­ka je i cr­no­gor­ska za­sta­va, kao što je u tom zna­če­nju i sve­ča­na cr­no­gor­ska no­šnja: cr­ve­ni dža­ma­dan, pla­ve di­mi­je i bi­je­le ge­te. Sa­svim obr­nu­ti red bo­ja u od­no­su na ru­sku za­sta­vu! Naj­zad, za­što je to pred­met pri­pre­ma­nog za­ko­na ka­da je sve to raz­ja­šnje­no u Usta­vu Cr­ne Go­re?
Ne­ma, da­kle, ni­ka­kve po­tre­be da se u pri­pre­ma­nom za­ko­nu tre­ti­ra­ju ili po­ja­šnja­va­ju sa­mo srp­ska za­sta­va i srp­ski sim­bo­li. I oni pri­pa­da­ju isto­ri­ji. A ako se pre­ko isto­ri­je ša­lje po­ru­ka na­šem vre­me­nu da smo ono što ni­smo, on­da je to uza­lu­dan po­sao i ne­po­tre­ban na­por. Jer isto­ri­ja ne po­či­nje od nas. Ona, kao pla­nin­ska ri­je­ka, te­če ne­za­u­sta­vlji­vo. Mo­že se po­ne­kad i za­mu­ti­ti. Ali je od iz­vo­ra bi­stra. I ta bi­stra vo­da, ipak, nad­ja­ča sve mu­ti­vo­de – ne­kad pri­je, a ne­kad ka­sni­je.