- Pi­še: Mi­lu­tin Mi­ćo­vić

Najgore je što već Crnu Goru ne prepoznaju ni oni koji su rođeni i odrasli u njoj. Je li ona i njima postala tuđa zemlja? Postaju li i oni već sasvim ravnodušni na nju? Mogu li se oni pomiriti s tim?
U činovnike savremene Crne Gore useljavaju se zmije. (Savjetujem čitaocu da se mnogo ne uzbuđuje na ovu riječ, jer ako malo ugrabimo da promislimo, svaka riječ je na realnoj osnovi. Najnormalnije je da se u državne činovnike, koji su predviđeni da ne misle svojom glavu, usele zmije. Svojom glavom, oni ne bi mogli da opravdaju ono što rade, ali zmija ih lako opravda. Ona je učiteljica od starine, i za teža pitanja, i poučavanja). Da pređemo na stvar: Crnogorski patriotizam danas je prvenstveno neki nakaradni NATO patriotizam i evropatriotizam. A tako konstruisan i konstituisan novocrnogorski patriotizam, podrazumijeva samorazaranje, u čemu je zmija veliki pomoćnik. Zamrzjeti sve svoje da bi se obožavalo sve tuđe. Taj se obrt ne može izvesti dok je čovjek u svojoj pameti. Ali s dovoljnom dozom zmijskog otrova, to se izvodi dosta lako. Zamislite crnogorske seljake, - da su rusofobi, srbofobi, latinofili, natofili itd. Dok je crnogorski seljak, ili malograđanin, svejedno, bio imalo pri sebi, to nije mogao ni da zamisli. Ali kad zmijski otrov malo natušira mozak, taj se obrt lako izvodi. Jadnik to čak doživljava kao oslobođenje, od pamćenja, od svake ljudske obaveze, i prikači se na jasno instruisan novocrnogorski „patriotizam“. Bez zmije u glavi, oni ne mogu ništa uraditi. Njihov rad pretpostavlja pomračenje, i otrovnu strast. Metaforičke asocijacije, mislim da su ovdje, sasvim adekvatne. Uvijek kad se pravi radikalniji idejni preokret u narodu, treba više zmijskog otrova u jado glave ljudske. A zmija nije nikad daleko od čovjeka, od izgnanja iz raja, ona se nameće da bude njegov savjetnik, drug i prijatelj, kome će ubrizgavati otrov, to jest, nauku. A nesrećni čovjek može, kad mu se otruje i mozak i duša, da taj otrov doživljava kao eliksir života. Čovjek je tako podložan obmanama, posebno kad izgubi temeljno razumijevanje svijeta i čovjeka. Netemeljnost postaje njegova temeljnost, i zmija - učiteljica. Tako, u glavnim crtama, u novocrnogorskim idejnim obrtima, izgleda novocrnogorki patriotizam, tj. čovjekoljublje.
Pitam se, da li pretjerujem? Ne, nijesam još sve kazao na ovu temu. I nemam namjeru sve da kažem. I da imam namjeru sve da kažem, naravno, ne mogu. Jer ovdje se miješaju naravni i nadnaravni plan. A praktičari vlasti o tom nemaju kad da misle. Oni su uzeti za glavu, išibani preuzetim obavezama. Uzetinje jedne, kako bi se reklo u narodu. Zato moraju da imaju dobre zalihe zmijskog otrova,kao doping. Samo kažu, – moramo ovako, jer ovako zahtijeva uprava našeg poglavništva. A uprava crnogorskog poglavništva je u Briselu i Vašingtonu. Novocrnogorski paterfamilias, tuda se vere. On im kaže jasno: pričajte tamo dolje da ste suvereni, a mi znamo koliko ste suvereni, bagro jedna. Pričajte tom svom narodu, koji ništa ne zna o genijalnim monstrumima savremenog svijeta. Oni i ne treba da znaju kud ih vodite, jer da znaju ne bi išli ni u ludilu. Slijepci su najbolji u globalno ropskom vremenu. Duše –mazge, kako se to kod vas kaže na namagarčenom Balkanu. Duše rođene robinje, kako su vam to nekad Turci objašnjavali i ugonili u glavu. Mičite nam se s očiju robovi i robinje svačije, i radite što vam je rečeno.
Psihološko-diplomatska dramaturgija podrazumijeva da se ne kaže sve, ali moraju glavni akcenti jasno da se udare, jer kod robova se računa i na smanjenu inteligenciju. Ja nekad dozvoljavam sebi da, kao očevidac, kažem više nego se reklo u tim sudsko-političkim procesima i podukama. Moram da kažem da bi razumjeli i oni koji su zaduženi da ne razumiju. Naravno, nijesam ja nikakav ekspert, nego samo naglašavam osnovne markere psihologije roba i gospopdara.
Crnogorski politički robovi, nadahnuti NATO i evropatriotizmom, sad moraju da podave lidere političke opozicije, jer imaju takav zadatak. Bili nevini ili ne bili, moraju biti krivi jer se od robova traži da o slobodi ovdje ne može biti ni govora. Ne može biti javnog govora, a neka svako u svom podrumu misli kako hoće. Balkan je za Evropu podrum, zato vi tamo na Balkanu samo možete međuobno da se ujedate, kažu im. Neka vaša sloboda bude međusobno samosatiranje, jer se Evropa ne može drugačije proširiti na Balkan. A uvjerili smo se da ste vi dobri, čak talentovani za samosatiranje, kao da vas zmije uče. Uradite i vi nešto za naše projekte. Uradite nešto korisno za opšti poredak. Nećemo da vam kažemo da on podrazumijeva vašu propast, ali kad još to nijeste ukapirali, dajemo vam svesrdnu podršku.
(Autor je književnik)