-Piše: M. Sc. E.E. Dragan Perišić

Tužan sam. Evo već desetak dana. Umro mi je prijatelj. Nikada se uživo nismo sreli. Ali smo se dopisivali. I dobro upoznali. Dvadesetak godina na stranicama „NIN-a”, u njegovoj rubrici „Jezik”. Očekivao sam od nekoga od istaknutih lingvista u Crnoj Gori da napiše bar kurtoazni in memoriam ili omaž. Jer, preminuo je Ivan Klajn. Čovjek izuzetne kulture i obrazovanja. Redovni član SANU i profesor na Beogradskom univerzitetu. Autor niza knjiga i kapitalnog djela u koautorstvu sa Šipkom: Velikog rječnika stranih riječi i izraza. Širio je pismenost i daleko izvan Srbije. Stoga sam mislio da će neko od potpisnika Deklaracije o zajedničkom policentričnom jeziku sa varijantama na našim prostorima, umjesto srpskog, hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog, čiji je potpisnik bio i Klajn, smoći intelektualne snage i pokloniti mu par redaka. Nažalost, od crnogorskih jezičara ni „a“ o Klajnu.

Stoga sam se ja, s grčevima u prstima, bolno, latio ovih redaka.

Citirao me u više svojih knjiga. Jednom prilikom posvetio mi je cijelu svoju rubriku. Poklonio mi je knjigu sa posvetom: „Draganu Perišiću duhovitom saradniku moje jezičke rubrike srdačno, I. Klajn“. A ja sam mu, zauzvrat, poslao portret. Ulje na platnu. Na osnovu one malecne sličice u „NIN-u”. Napisao mi je: „Danas su mi donijeli sliku. Svi u familiji se slažu da je izvanredna. Izgleda da ste ipak promašili karijeru; trebalo je da budete slikar, pa biste sada imali vilu na Azurnoj obali i tamo biste se bavili elektrotehnikom kao hobijem. Mnogo hvala uz srdačne pozdrave“.

Svaki put kada bih nešto pitao u vezi sa jezikom, odgovorio bi mi. Ako ne odmah, a ono uz izvinjenje, kad se konsultuje sa kolegama. E, to je intelektualna širina! Ako u nešto nije siguran, nije ga sramota da čuje mišljenje nekoga ko se bavi usko tom tematikom i više zna.

Jednom prilikom zaintrigirali su me stihovi:

„Svi junaci nikom ponikoše/ i u crnu zemlju pogledaše“ zbog ovoga priloga „nikom“ (dugo i). Pitao sam mnoge naše lingviste o značenju ovoga priloga i nisam dobio zadovoljavajući odgovor. Potom sam se obratio Klajnu.

Odgovorio mi je: „Za „nikom“ (sa dugim i) rečnici kažu da je prilog, da znači isto što i „ničice“, a javlja se uglavnom samo u izrazu „nikom poniknuti“. Skok u Etimološkom rječniku objašnjava da je i jedno i drugo nastalo od korijena nik-, čije je osnovno značenje „biti nagnut unapred“: mlada biljka se nagne unapred kad iznikne, a tako isto i čovek kad se pogne, spusti glavu zbunjen, ili kad padne ničice“. I tada me oduševila darovitost narodnog pjesnika. Nikada ljepšu sliku nisam mogao vidjeti do tada: na pitanje „Je li majka rodila junaka?“, od straha svi junaci saviše se i u crnu zemlju pogledaše poput mladih biljaka koje se takođe nagnu unaprijed i u crnu zemlju „gledaju“.

Zanimalo me značenje glagola „odslikavati“ i „oslikavati“ budući da su neki političari povodom izbora u skoro istovjetnim rečenicama nebrojeno puta pominjali odslikavati i oslikavati. (Izborni rezultat odslikava (oslikava) volju naroda). U odgovoru mi je rekao: „Značenja im se delimično preklapaju. Oba znače predstaviti u slici, naslikati (ume da o(d)slika situaciju).

Oslikati znači još ukrasiti slikama (oslikao je svod Sikstinske kapele) i pojaviti se, ocrtati se (pred očima mu se oslika lik žene).“

U svojoj kratkoj analizi kroz pitanje ja sam proširio neka značenja pomenutih glagola, na šta je Klajn odgovorio: „Potpuno se slažem sa Vašim definicijama. One su čak i bolje od onih u šestotomniku Matice srpske i u jednotomniku iz 2011: tamo među mogućim sinonimima za odslikavati nisu naveli i odražavati, a Vi ste se toga setili“.

Jedan kratak insert iz našeg dopisivanja koji ukazuje na temeljitost Klajna kao naučnog radnika. Naime, rekao sam: „Novinarka RTS-a je kazala: „Cela atmosfera u Bavarskoj je mnogo desnija od ostatka Nemačke“. Budući da sam uvijek bio znatiželjan te sam stoga sebe smatrao pomalo levakom, sada mogu, kako je krenulo, postati i veliki – leviji levak, možda čak i ekstremni – najleviji levak, jer me, eto, usred terorističkih napada, zanimaju ove jezičke nedoumice.“

Klajn je mudro, kako i dolikuje sistematičnom naučniku, odgovorio: „Zanimljivo je Vaše pitanje. Ni u jednom rečniku ni u priručniku, koliko sam video, nije raspravljeno da li od „desni“ i „levi“ postoje komparativi i kako glase. Moraću o tome još da razmislim, pa da nešto napišem u rubrici.“

Radeći nešto iz struke naišao sam na H (Henri) – jedinica za indukovanu električnu struju. Iznenađen greškom, pogledao sam šta piše u Klajn – Šipkinom rečniku. Pisalo je to isto. Uporan, pogledao sam na kraju rečnika u rubrici Zakonske mjerne jedinice i naišao na ispravno H (henri) – jedinica za induktivnost. Dobronamjerno sam ukazao Klajnu na omašku, a on mi je odgovorio: „Verovatno u rečniku ima još takvih grešaka kao što je ona sa ‘henrijem’, a ja se tešim da ih može zapaziti samo stručnjak kao što ste Vi.“

Prije desetak godina kada se krenulo sa uvođenjem crnogorskog jezika u nastavu, jedna profesorka mi je, između ostalih, ispričala i ovaj „biser“ sa kursa. Tu ih je predavač (po struci stručnjak u Vladi!) učio da odsad imenice muškog roda na -a ima da se slažu sa pridjevima ženskog roda. Ja sam ekspresno naučio taj novi jezik, pa svog sina zovem „moja nestašna Nikola“. Jedino mi nije jasno, da li ćemo govoriti i „znamenita vojvoda Marko Miljanov“. A budući da je bio iz Kuča, možda ćemo morati da ga zovemo „znamenita kučka vojvoda“?

Klajn je otpisao: „Ne znam šta bih odgovorio inž. Draganu Perišiću, jer o „crnogorskom jeziku“ ne znam baš ništa, čak ne verujem ni da postoji. Što se srpskog jezika tiče, tu je pravilo da imenice muškog roda na -a u jednini idu sa pridevom ili pridevskom zamenicom muškog roda (nestašni Nikola, mladi kolega), a u množini ženskog roda (moje kolege, verne sluge)...“

Jednom prilikom je napisao: „Ako svi ti novinari, muzičari, kritičari ne osećaju razliku između živog i neživog, čemu onda pričati o gramatici? I gle čuda, elektroinženjer iz Podgorice ima više sluha za maternji jezik nego svi ti medijski poslenici. Ne znam da li je to od kuće poneo, ili je imao dobrog nastavnika srpskog jezika, ili je išao u bolju školu nego ovi mlađi. Šta god bilo, čestitajmo gospodinu Perišiću.“ Neka Ti je neizmjerna i vječna hvala, gospodine Klajn!

---