-Autor: Ranko Pivljanin

Dakle, Nevolja više ne valja! A Dijanica, Nika Rina – u kom je ona trenutno statusu? Ne dirate je, sigurno vam je žao da ostavite đake bez profesorke, grehota je i za njih i za nju, a i samo što je doktorirala. Hrkalovićku je baš krenuo pedagoški rad, a i djeca imaju štošta od nje da nauče. Bitan je predmet psihologija, u stvari u ovoj zlatnoj i naprednoj Srbiji, psihologija je sve. Psihologija mase. Psihologija nasilja. Psihologija ubjeđivanja. Psihologija manipulacije. Psihologija sirotinje. Psihologija pohlepe. Psihologija kriminala. Psihopatologija vlasti...

Da neće i dr Neša u profesore, ima li u kojoj gimnaziji kakvo slobodno mjesto? A šta on bješe završio? Završavao je sve, može odmah za direktora škole i sjutra kad Vučić diplomira na ovoj višoj trenerskoj da i njega primi za profesora fizičkog. Da pokazuje djeci kako se lupaju banane i da ih uči dvokoraku. Pomalo i raskoraku. Šteta što je ukinuta odbrana i zaštita, ne bi bilo boljeg profesora od Vulina. Čim je otkriven onaj snajper na stadionu Partizana, on je nepogrešivo znao za koga je namijenjen. Mali sam ja da bi mene nišanili – psihologizira Vulin – ako bi mene smakli, država bi stala pet-šest dana, (ne budi skroman, ministre, malo je to), a onda bi se restartovala još brža, bolja, naprednija i završila sa kriminalom. Isto ovako kako je, u međuvremenu, završila u kriminalu.

Dakle, mrtav može biti samo jedan. Onaj koji je već toliko puta poginuo na naslovnim stranama tabloida, onaj koji je ginuo i vaskrsavao od Jajinaca preko Potočara i Topčiderske zvezde do Takovske… (I meni je odavno sumnjiva ona Olivera Jovićević sa njenim „Upitnikom” – ja tamo više ne bih gostovao, navlakuša je to.) A tek koliko puta su ga strijeljali Ćulibrk, Koraks i Petričić, ta strašna crna trojka organizovanog kriminala. Dakle, ako bi Njega nestalo (op.c. Vulin), sve bi stalo: i država i fudbal i treninzi, zemlja bi prestala da se okreće oko svoje ose i nadvladala bi teorija ovih ravnozemljaša koje tako često zna da podbada Vrhovna Žrtva. Možda bi stala i korona, je.ote!

I sad će jedno mjesec-dva da se gusla na temu „novog dvanaestog marta”, razglabaće se nadugačko i naširoko o još jednom spriječenom atentatu u poslednji čas, živopisni estradni udbaši raspredaće teorije zavjere, terciraće im „medijski” i „marketinški” stručnjaci i ostali „ćiriličari”, dok se stvari dobro ne zamrse kako se ne bi slučajno postavilo neko nezgodno i pravo pitanje.

Recimo ovo: otkud puške i droga na fudbalskom stadionu? Pa, neće valjda biti lopte, trenerke i čunjevi. Tamo na utakmicu ne može da se unese upaljač i petodinarka (molim redare i upravu Partizana da mi vrate: upaljača komada četiri, tri flašice vode i jedno sto-dvjesta dinara u kovanicama), ali puška je prirodni stadionski eksponat. Sada kad znam kako stvari stoje, sledeći put kad budem išao na utakmicu lijepo ću ponijeti baklju da njom pripaljujem cigaretu i poslije je ugasim u ustima nekog žandarma, ne znam da li je isto izvodljivo sa topovskim udarom? Pitaću onaj VVV triangl Partizanove uprave,Vučelića, Vazuru i Vuletića, a može i gospodin Terzić iz susjedstva da kaže neku na tu temu – ni na Zvezdin stadion se ne može sa upaljačem i sitnišem. BTW, tamo mi dođu i jednu muštiklu.

O čemu se ovdje radi. Radi se o specifičnom agrikulturnom sektoru, zvanom sađenje tikvi sa đavolom. Sada je došla sezona berbe, tačnije, olupavanja o glavu.

Ako se sjetimo, tamo negdje prije četiri godine – još je bio premijer – Vučić je na temu huliganstva izjavio kako država „trenutno nema dovoljno snage za borbu protiv huligana” i da je za tako nešto potreban „društveni konsenzus”. Bog dragi zna šta je čovjek pod tim mislio? Ako je mislio na želju i volju društva i roditelja klinaca – od kojih ološ na stadionima pravi sitne dilere ili zavisnike – da se kriminalci sklone sa tribina i ispod njih, imao je stoprocentnu podršku. A što se tiče snage države, ona je za takvu vrstu obračuna uvijek ima dovoljno, jedino je pitanje političke volje da li će je upotrijebiti. E, volje nije bilo, i eto nevolje i Nevolja. I nije sada država ništa jača, nego je, dapače, kriminal ojačao, pa je počeo da ugrožava državu, tačnije vlast i njene interese koja je, u međuvremenu s tim istim kriminalom napravila neku vrstu detanta i prećutnog ugovora o nenapadanju, a bogami i saradnji. U međuvremenu, što bi rekao besmrtni Toma Nikolić, dijete poraslo, osamostalilo se i htjelo bi da se igra sve skupljim igračkama, pa je i država naprasno „ojačala” i pokazala zube. Ajde!

Pustili ste bagru u naše gradove, stadione i živote, odgajali je i tetošili, hranili privilegijama i unosnim poslovima i kad je hobotnica iždžikljala i multiplikovala glave koje su počele da dišu i za vašim vratovima, sjetili ste se da to tako više ne može. Niste znali da diluju drogu? Niste znali da reketiraju? Niste znali da ubijaju? Niste ih do sad vidjeli šta i kako rade? Tek ste prije neki dan saznali za bunkere ispod tribina jednog od naših najvećih stadiona, pretvorene u depoe droge i oružja? Koga vi, s oproštenjem, zaj… ate? Riješite to sami kao što se rješava mala svađa među prijateljima, a vaše priče, bajke i fantazmagorije ostavite za Marićevu „Ćirilicu”.

nova.rs

---