-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Za­mje­nik po­moć­ni­ka ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra Hojt Ji upo­zo­rio je pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća da mo­že la­ko da pro­đe kao Šre­der, Sa­na­der ili Ber­lu­sko­ni, jer Ame­ri­ka ne­će do­zvo­li­ti ru­sku eko­nom­sku i ener­get­sku eks­pan­zi­ju u Evro­pi. Te­ma raz­go­vo­ra su bi­li eko­nom­ski od­no­si Sr­bi­je sa Za­pa­dom i Ame­ri­kom, i ru­ski in­te­re­si u Evro­pi. Hojt Ji je u stva­ri za­pri­je­tio Vu­či­ću re­kav­ši da su zbog ru­skog ga­so­vo­da po­li­tič­ku ka­ri­je­ru za­vr­ši­li mno­gi evrop­ski li­de­ri kao što su Ber­lu­sko­ni, Šre­der, Sa­na­der u za­tvo­ru, Gru­ev­ski mak­nut si­lom sa vla­sti, a i da je u Bu­gar­skoj ne­ko­li­ko vla­da obo­re­no zbog ru­skog ga­sa. Vu­čić ga ni­je iz­ba­cio iz kan­ce­la­ri­je, ona­ko ka­ko bi po­stu­pio sva­ko ko dr­ži do svo­je dr­ža­ve, do svog na­ro­da i do se­be. Jer Vu­čić ni­je dr­žav­nik.
Da­na­šnje pri­jet­nje Sr­bi­ji i one pri­je 1999. ne mo­gu da se po­re­de, jer je ge­o­po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja bit­no dru­ga­či­ja. Na­rav­no, mo­že naj­o­mra­že­ni­ja dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja u svi­je­tu da pod­me­će kli­po­ve u toč­ko­ve Sr­bi­ji, ali ne mo­že vi­še da ra­di ono što je ra­di­la. Ne bi mo­gla ni ovo što ra­di, ka­da ne bi vlast u Sr­bi­ji bi­la li­stom ma­ri­o­net­ska, ko­rum­pi­ra­na i ka­da ne bi pre­zi­ra­la svoj na­rod.
Ina­če je za­jed­nič­ka oso­bi­na mi­lo­gor­ske i srp­ske vla­sti da obje pre­zi­ru svoj na­rod. Do­volj­no je ču­ti Vu­či­ća ka­ko ka­lja svoj na­rod da je li­jen, ne­pred­u­zi­mljiv i da on zna da je ve­ći­na pro­tiv EU, ali da je on pa­met­ni­ji od ve­ći­ne itd. ili mi­lo­gor­skog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća ka­da ka­že da je 80 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­tiv NA­TO-a, ali da su on i nje­go­vih 20 od­sto iz­daj­ni­ka srp­stva od­lu­či­li pro­tiv­no ve­ći­ni. Da­kle, gra­đa­ni Sr­bi­je i Cr­ne Go­re su pre­zre­ni, nji­hov glas se ne uva­ža­va, kr­ši se osnov­ni prin­cip de­mo­kra­ti­je i tje­ra­ju se si­lom u EU i NA­TO gu­lag. Da ta­mo bu­du spa­lje­ni nji­hov na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, je­zik, isto­ri­ja, tra­di­ci­ja, da bu­du klo­ni­ra­ni i či­po­va­ni u sa­vre­me­no ro­blje neo­li­be­ra­li­sta.
Iza sve­ga sto­ji ame­rič­ki plan „Ana­kon­da“, od­no­sno gu­še­nje Ru­si­je, ali on ni­je vi­še pri­jet­nja Ru­si­ji, kao ne­ka­da, i slu­ži evro­a­tlan­ti­sti­ma u re­klam­ne svr­he, jer ru­ske ra­ke­te mo­gu da po­go­de sva­ki cilj u svi­je­tu. Že­le li SAD da pr­vi put u isto­ri­ji ima­ju rat na svo­joj te­ri­to­ri­ji (se­ce­si­o­ni­zam i In­di­jan­ci ni­su ta vr­sta ra­ta)? Za­to je pa­ni­ka uhva­ti­la Ame­re zbog ja­ča­nja Ru­si­je i zbog to­ga što je NA­TO ne­mo­ćan pred ru­skim me­dve­dom. Ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja ži­vi u pro­šlo­sti, ne vi­di ni sa­da­šnjost, ni­ti bu­duć­nost. Go­to­vo je sa nje­nom aro­gant­nom i na­sil­nom su­pre­ma­ci­jom. Ni­je sa­mo Ru­si­ja di­gla gla­vu, tu je i Ki­na. SAD mo­ra­ju da se po­mi­re sa ti­me da ne­će vi­še mo­ći ni­ko­me da na­re­đu­ju, već će mo­ra­ti da se do­go­va­ra­ju. Da je neo­li­be­ra­li­zam u ter­mi­nal­noj fa­zi. Da su zlo­či­ni SAD u svi­je­tu odav­no rav­ni zlo­či­ni­ma na­ci­sta. Uko­li­ko pri­je to shva­te, bi­će bo­lje za ame­rič­ki na­rod. Jer, u ovom tre­nut­ku Ki­na spre­ma ve­li­ke pro­mje­ne u svjet­skim fi­nan­si­ja­ma, a Ru­si­ja ja­ča zlat­ne re­zer­ve. Do­lar po­sta­je obič­ni pa­pir ili elek­tron­ska ar­ti­fi­ci­jel­na mo­ne­ta ko­ja je iona­ko bez pod­lo­ge. Ono­ga ča­sa ka­da se naf­ta bu­de ob­ra­ču­na­va­la i u dru­gim mo­ne­ta­ma, SAD će bi­ti na ko­lje­ni­ma, ako ova­ko na­sta­ve.
Ni u vri­je­me ame­rič­ke agre­si­je na Vi­jet­nam SAD ni­su bi­le ova­ko omr­znu­te u svi­je­tu. Ni­je za to kriv ame­rič­ki na­rod. Za to su kri­vi svi oni ko­ji se po­na­ša­ju kao Hojt Ji. Po­sle nje­go­vih iz­ja­va o Evro­pi, Sr­bi­ji i Ru­si­ji, srp­ski na­rod mo­že sa­mo da ga pre­zi­re. A sa­mim tim i nje­go­vu ad­mi­ni­stra­ci­ju. Te iz­ja­ve po­ka­zu­ju da Tramp ni­je pred­sjed­nik SAD, jer su o u su­prot­no­sti sa nje­go­vom pro­kla­mo­va­nom po­li­ti­kom bo­ljih od­no­sa sa Ru­si­jom, već je ma­ri­o­ne­ta u ru­ka­ma ame­rič­kih po­li­tič­ko- eko­nom­skih kru­go­va ko­ji su bom­bar­do­va­li Sr­bi­ju.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)