- Pi­še: Emir Ku­stu­ri­ca

Da li je čo­vjek pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja pri­ro­de?! Ovo pi­ta­nje bi na­tje­ra­lo skep­tič­nog li­be­ra­la da ki­se­lim osmi­je­hom po­tvr­di ka­ko je to za­pra­vo tač­na kon­sta­ta­ci­ja, ali da je li­be­ral­ni re­cept ure­đi­va­nja ljud­ske za­jed­ni­ce je­di­ni ko­ji vri­je­di i ka­da nas vje­štač­ka in­te­li­gen­ci­ja od­ve­de na dru­gu pla­ne­tu, da­kle, ide­ja glo­bal­ne pi­ja­ce mo­že se na­met­nu­ti ta­mo gdje se čo­vjek pre­se­li, pod uslo­vom da ta­mo ne­ma na­ci­o­na­li­zma. Mark­si­sta bi, pret­po­sta­vljam, pri­hva­tio čo­vje­ka kao pro­ma­še­nu in­ve­sti­ci­ju kao upo­zo­re­nje ko­je mo­ra da vo­di ka op­ti­mi­stič­kom rje­še­nju. Mark­si­ste i li­be­ra­le ve­žu re­li­gi­ja stva­ra­nja ma­te­ri­jal­nih vri­jed­no­sti. Raz­li­ku­ju se po to­me što mark­si­sti vje­ru­ju u pra­ved­nu ras­po­dje­lu vi­ško­va, a dru­gi di­je­le vi­ško­ve pre­ma vla­sti­tom na­ho­đe­nju i u skla­du sa od­lu­ka­ma Bil­den­ber­go­ve ko­mi­si­je. Ima još jed­na raz­li­ka… Li­be­ra­li su, za raz­li­ku od mark­si­sta, zna­li ka­ko da ko­rum­pi­ra­ju ma­log čo­vje­ka te da ka­sni­je, pre­ko teh­no­lo­gi­je, ubr­za­no stvo­re no­vi po­tro­šač­ki raj u ko­me je teh­no­lo­ški bum i eks­plo­a­ta­ci­ja sve­ga što mi­če na pla­ne­ti si­ste­mat­ski uni­šta­va­la sred­nju kla­su, naj­ve­ći do­met so­ci­jal­nog or­ga­ni­zo­va­nja ljud­ske za­jed­ni­ce. Čo­vjek je iz­gu­ran sa isto­rij­ske po­zor­ni­ce, nje­go­vo mje­sto pre­u­zi­ma vje­štač­ka in­te­li­gen­ci­ja. Gdje će on­da ko­rum­pi­ra­ni mark­si­sti i kr­vo­žed­ni li­be­ra­li? Ima tu mno­go pi­ta­nja ko­je bi mo­gao da im po­sta­vi čo­vjek, pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja. Ako me­ne pi­ta­ju, ne mo­že bi­ti, a da se ne upi­ta­mo što smo dža­ba ubi­ja­li kra­lje­ve, uni­šta­va­li mo­nar­hi­je?! Kr­vo­žed­ni čo­vjek je sa­vla­dao pi­to­mog kao što je ide­ju o ma­lig­nom pro­gre­su naj­bo­lje for­mu­li­sao pi­sac slo­ga­na na ula­zu u jed­nu bap­ti­stič­ku cr­kvu. Ta­mo, na ula­zu, sto­ji nat­pis ko­ji du­ho­vi­to afir­mi­še đa­vo­la „ne za­bo­ra­vi­te da je sa­ta­na bio pr­vi ko­ji je tra­žio jed­na­kost”, dok je u cr­kvi u oba­vlja­na li­tur­gi­ja u sla­vu Hri­sta bo­ga.
U Ru­si­ji se još bo­re oko čo­vje­ka! Pret­po­sta­vljam, ka­ko bi bi­li od­luč­ni da ni­je tač­no ka­ko je čo­vjek pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja, jer ta­mo je do­volj­no re­ći Bog, Pu­tin, Ru­si­ja i ta­ko se po­mi­re, zla na­rav pro­mje­na ko­je do­no­si na­pre­do­va­nje, sa osje­ća­njem slo­bo­de i in­te­nziv­nih psi­hič­kih pro­ce­sa u ko­ji­ma ži­ve za­jed­no Bog i ru­ski čo­vjek.
U Ki­ni sva­ke go­di­ne iz­ba­ce dva mi­li­o­na in­že­nje­ra i ne sum­njam da bi oni pot­pu­no od­ba­ci­li te­zu da je čo­vjek pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja. Oni bi ga pri­hva­ti­li, pa u da­ljem po­stup­ku od nje­ga na­pra­vi­li uspje­šnu in­ve­sti­ci­ju. Ki­ne­ska sto­pa pri­vred­nog ra­sta i spo­sob­nost pri­la­go­đa­va­nja ko­mu­ni­stič­ke ze­mlje ka­pi­ta­li­stič­koj pro­iz­vod­nji je naj­bo­lja ne­ga­ci­ja li­be­ral­nog re­cep­ta.
Ko će pr­vi sti­ći na cilj gdje se raz­vo­jem vje­štač­ke in­te­li­gen­ci­je oče­ku­je da sa­da­šnji ,,aj­fon'' u bu­duć­no­sti po­sta­ne ska­la­me­ri­ja u po­re­đe­nju sa onim ko­jeg će sti­ći u jed­noj od na­red­nih ge­ne­ra­ci­ja? Sa­da­šnje na­pra­ve bi­će od­ba­če­ne sa ga­đe­njem po­što slje­de­ća se­strin­ska na­pra­va ,,aj­fo­na'' ima da či­ta mi­sli, pa će te­le­fon sam da po­zo­ve ono­ga ko­jeg mi­sle­ći že­li da ču­je, te će pre­nos mi­sli bi­ti oba­vljen bez go­vo­ra. Da li će ne­ko od po­me­nu­tih na­ro­da mo­ći da na­pra­vi ova­kav pred­met bez nu­kle­ar­nog ra­ta ili je stvar­no na dje­lu ra­za­ra­nje i da će tek RAT raz­ri­je­ši­ti ovu di­le­mu?! Da li je stvar sa ino­va­ci­ja­ma i nji­ho­vom pri­mje­nom ista kao pred Dru­gi svjet­ski rat, ka­da je an­ti­bi­o­tik bio pro­na­đen, ali je pa­ten­ti­ran tek po­sli­je ra­za­ra­nja?!
Pi­ta­nje da li je čo­vjek pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja pri­ro­de ve­za­no je za fi­lo­so­fi­ju eg­zi­sten­ci­ja­li­zma i Sar­tra po­seb­no, po­što je on usta­no­vio ka­ko je ljud­ska slo­bo­da od­re­đe­na vi­si­nom na­poj­ni­ce ko­ju mo­že da osta­vi ko­no­ba­ru u ka­fa­ni. Taj ša­lji­vi za­klju­čak bio je po­sle­di­ca la­men­ti­ra­nja eg­zi­sten­ci­ja­li­sta ko­ji su se­dam­de­se­tih go­di­na ot­kri­li ka­ko je čo­vjek, za­pra­vo, iz­gu­bljen slu­čaj. I ni­su po­gri­je­ši­li. Sar­tro­ve ša­lji­ve za­mi­sli i ide­je o slo­bo­di je pri­mje­nji­vao Ber­nard An­ri Le­vi, čo­vjek kao spo­me­nik do­ka­zu ka­ko je fran­cu­ska lje­vi­čar­ska jav­na sce­na bi­jed­na po­zor­ni­ca za ma­lig­ne nar­ci­se. Pro­mo­ter ra­ta, po­ja­vio se svu­da gdje su za­po­či­nja­la rat­na dej­stva; Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Irak, Li­bi­ja… Go­to­vo uvi­jek je no­sio vi­jet­nam­ku vin­djak­nu u ko­joj su še­zde­se­to­sma­ši iz­ve­li svo­ju hi­pi re­vo­lu­ci­ju ši­rom Evro­pe. To je bi­lo do­ba po­bu­ne ve­li­kih na­dah­nu­ća, ali i ka­ta­stro­fal­nog kra­ja gdje su se upra­vo ”re­vo­lu­ci­o­na­ri”, kao ovaj Le­vi, po­ka­za­li da su biv­ši mark­si­sti naj­bo­lje shva­ti­li za­ko­ne li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma. Oni su ši­rom svi­je­ta po­sli­je še­zde­set osme slu­ži­li ka­pi­ta­li­zmu kao slu­ge i gdje god su mo­gli da po­tvr­de svo­ju pri­vr­že­nost kor­po­ra­tiv­nom ka­pi­ta­lu či­ni­li su to ostra­šće­no. Sje­ti­te se Ha­vi­je­ra So­la­ne, špan­skog so­ci­ja­li­ste ko­ji je kao se­kre­tar NA­TO pak­ta bom­bar­do­vao Be­o­grad! Uglav­nom, svi su prak­ti­ko­va­li ži­vot u ko­jem je naj­va­žni­je bi­lo da ima­ju u za­li­ha­ma i u dže­pu do­volj­no nov­ca i da ti­me po­tvr­de Sar­tro­vu ide­ju ka­ko se čo­vje­ko­va slo­bo­da mje­ri ko­li­či­nom nov­ca, na­poj­ni­com ko­ju mo­že­te osta­vi­ti ko­no­ba­ru. Ka­da sam vi­dio ko­li­ko nov­ca je je­dan kri­mi­na­lac, te je­dan am­ba­sa­dor ze­mlje ko­ja pro­da­je naf­tu na Bli­skom is­to­ku, osta­vio kao na­poj­ni­cu jed­nom ko­no­ba­ru u po­zna­toj be­o­grad­skoj ka­fa­ni, ja sam pre­šao na stra­nu Al­be­ra Ka­mi­ja i od ta­da se­be vi­še ne sma­tram eg­zi­sten­ci­ja­li­stom.
Li­je­ve par­ti­je u Evro­pi su svo­je ide­je po­sli­je pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za sa pro­iz­vod­nih od­no­sa pre­u­smje­ri­li na na­pre­do­va­nje ci­vil­nog dru­štva i fa­ta­li­stič­ki se uto­pi­li u to­ko­ve ka­pi­ta­li­zma. Ni tra­ga od al­tru­i­zma ko­ji je kra­sio re­vo­lu­cio­nar­ni za­nos! Li­je­vo or­ijen­ti­sa­ne par­ti­je u si­ste­mi­ma za­pad­nih de­mo­kra­ti­ja su po­sta­le ili ne­va­žne, ili su se sta­vi­le na ras­po­la­ga­nje Stejt de­part­men­tu i nje­go­vim oba­vje­štaj­no-špe­ku­la­tiv­nim kru­go­vi­ma. Uz njih je či­tav biv­ši Is­toč­ni blok, uklju­ču­ju­ći i ze­mlje na­sta­le u ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je, pre­ko ko­rum­pi­ra­nih so­ci­ja­de­mo­kra­ti­ja uspje­šno uple­ten u mre­žu upra­vlja­nja no­vo­na­sta­lim ba­na­na–re­pu­bli­ka­ma. Sve to je oba­vlje­no na­kon du­gog po­stup­ka kro­će­nja Sr­ba pri­je sve­ga, uspje­šnim iza­zi­va­njem kri­vi­ce kod na­ro­da i za­u­zi­ma­njem na­ših i osta­lih tr­ži­šta na Bal­ka­nu. Svjet­ska ban­ka i MMF su nas uči­ni­li ovi­snim o mul­ti­na­ci­o­nal­nim kor­po­ra­ci­ja­ma!
Go­to­vo sve li­je­ve par­ti­je od uti­ca­ja na Za­pa­du su se pre­tvo­ri­le u neo­kon­zer­va­tiv­ne či­je li­je­vo is­ku­stvo ne­ma ve­ze sa tra­di­ci­jom re­vo­lu­ci­o­ni­sa­njem dru­štva, a u svjet­skim raz­mje­ra­ma to ni­je za­ka­či­lo Ru­si­ju, Ki­nu, Ku­bu, Uru­gvaj, Ve­ne­cu­e­li, Ekva­dor.
Sve mi se vi­še či­ni ka­da vi­dim dje­lo­va­nje Džor­dža So­ro­ša i nje­go­ve fon­da­ci­je, ka­da ču­jem ka­ko on tu­gu­je zbog na­ru­še­nog sta­tu­sa ma­nji­na u svi­je­tu, ka­ko bri­ne za zdra­vlje iz­bje­gli­ca, ali i or­ga­ni­zu­je ba­ti­na­še mo­ve.org da bi­ju Tram­po­ve pri­sta­li­ce u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, te vje­ru u prav­du i lje­vi­cu, po­red fi­nan­sij­skih špe­ku­la­ci­ja ko­je oba­vlja sa Cen­tral­nom in­for­ma­ci­o­nom agen­ci­jom, vje­ru­jem da on ni­je sa­mo slu­žbe­nik Rot­šil­do­vog car­stva. Do­la­zi mi jed­na bo­že sa­ču­vaj sli­ka pred oči, ka­ko ni­je ne­mo­gu­će da je Karl Marks, u jed­noj fa­zi svog dje­lo­va­nja, do­bi­jao pla­tu ra­de­ći u kan­ce­la­ri­ji Rot­šil­da. Ova po­li­tič­ka fan­ta­zma­go­ri­ja mo­že i da­lje da se raz­vi­ja. Ima li još ne­ko ko sum­nja ka­ko je Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja u Ru­si­ji uve­ze­na?! Ne­ma! Ima li ne­ko ko sum­nja u to da je or­ga­ni­za­tor Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je u Ru­si­ji bio ni­ko dru­gi ne­go Džordž So­roš? Čak i ako ni­je, iz­gle­da da je­ste. Ne­ma ve­ze da li se di­zaj­ner Vla­di­mi­ra Ilji­ča Le­nji­na druk­či­je zvao i u ko­jem za­pad­nom po­dru­mu se ka­lio nje­gov re­vo­lu­ci­o­nar­ni duh, osta­je da kon­sta­tu­je­mo ka­ko je i da­nas na­mje­ra, u od­no­su na Ru­si­ju, ista. Ono što su po­sti­gli u biv­šim ju­go­slo­ven­skim re­pu­bli­ka­ma, da do­vo­de i od­vo­de po­li­tič­ke oli­gar­hi­je, u Ru­si­ji im ni­je po­šlo za ru­kom. Pot­či­ni­ti svi­jet i ovla­da­ti na­ci­o­nal­nim ban­ka­ma ko­je će, po­ste­pe­no, za­mi­je­ni­ti dr­žav­ne upra­ve na­vo­di me na ta­ko te­ško do­ka­zi­vu, a vi­dlji­vu isto­rij­sku stvar!
wwwi­skra.co