-Pi­še: Vo­ji­slav Bu­la­to­vić

Sva­ko ima svo­ju „ori­gi­nal­nu“, vje­ro­do­stoj­nu pri­ču i, na­rav­no, kriv je uvi­jek onaj Dru­gi, jer ni­je u sta­nju da sa­gle­da nje­go­vu isti­nu. Na­rav­no, o dru­štve­nim po­ja­va­ma i ne po­sto­ji jed­na isti­na, jer su ve­ze me­đu po­ja­va­ma mno­go­stra­ne pa na­še ocje­ne za­vi­se od to­ga iz ko­je per­spek­ti­ve po­sma­tra­mo. Me­đu­tim, u po­li­tič­kom dje­lo­va­nju mi mo­že­mo oda­bra­ti je­dan pra­vac (kao kad u pri­ro­di tra­si­ra­mo ne­ki put za­vi­sno ko­ji pra­vac nam naj­vi­še od­go­va­ra) ko­ji će da­ti naj­bo­lje re­zul­ta­te. Naj­ne­po­volj­ni­ji je iz­bor onaj ko­ji za­ne­ma­ru­je, svje­sno eli­mi­ni­še ne­ki va­žan fak­tor pa se na­še ak­ci­je od­vi­ja­ju kao da im je Bran­ko Ćo­pić dao na­slov iz svog dje­la: „No­ge na vran­cu, gla­va u klan­cu“. Na­ša po­li­tič­ka opo­zi­ci­ja si­mu­li­ra de­mo­krat­ski ka­pa­ci­tet ša­lju­ći po­ru­ke da joj za dla­ku iz­mi­ču po­bje­de svo vri­je­me sa­mo zbog pre­va­re i ob­ma­na DPS-a i nje­go­ve ma­ši­ne­ri­je. Ovaj ap­so­lut od­bra­ne opo­zi­ci­je u naj­ma­nju ru­ku anu­li­ra nje­nu od­go­vor­nost za or­ga­ni­za­ci­o­ne sla­bo­sti, a ko­je su evi­dent­ne. U kon­ti­nu­i­te­tu se na­sta­vlja prak­sa pod­ri­va­nja ukup­nog de­mo­krat­skog ka­pa­ci­te­ta opo­zi­ci­o­ne po­li­ti­ke za­rad pro­mo­vi­sa­nja sit­no­stra­nač­kih in­te­re­sa. Umi­šlje­ni po­li­tič­ki li­de­ri ima­ju glav­ni cilj da obez­bi­je­de se­bi mje­sto na po­li­tič­koj sce­ni tj. u mo­za­i­ku po­li­tič­kih su­bje­ka­ta. Za­što se bi­ra­či svr­sta­va­ju u ta­kve “ge­ril­ske” ko­lo­ne, to je pi­ta­nje za ana­li­ti­ča­re i is­tra­ži­va­če.
In­sti­tu­ci­je me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, ma ka­ko se one zva­le, i ma gdje bi­le lo­ci­ra­ne, ne vi­de da ne­ko ga­zi de­mo­krat­ske prin­ci­pe u Cr­noj Go­ri. Ako je to ta­ko, njih u kraj­njoj li­ni­ji ne in­te­re­su­je or­ga­ni­za­ci­o­no sta­nje i efi­ka­snost opo­zi­ci­je, jer sto­je na sta­no­vi­štu da je to u do­me­nu gra­đan­ske ak­ci­je. Sa tih adre­sa sti­žu upo­zo­re­nja da po­di­že­mo ukup­ni de­mo­krat­ski ka­pa­ci­tet. Ta­ko­đe, one ne skri­va­ju svo­je na­mje­re da po­dr­ža­va­ju po­li­tič­ke sna­ge kod nas ko­je im­ple­men­ti­ra­ju za­pad­ne vri­jed­no­sti, jer dr­že da je to pra­vo de­mo­krat­skog iz­bo­ra i spolj­no­po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je. Ovaj ele­me­nat za­slu­žu­je pa­žlji­vu ana­li­zu od stra­ne opo­zi­ci­je, jer je kon­tra­pro­duk­tiv­no pri­kri­va­ti ga. Za po­sled­nje iz­bo­re sti­žu po­ru­ke sa svih tih adre­sa da su bi­li le­gal­ni i ne­spor­ni. Od­mah na­kon iz­bo­ra, gla­sni­ci NA­TO-a su sla­vo­do­bit­no ob­ja­vi­li da su u Cr­noj Go­ri po­bi­je­di­li Za­pad i NA­TO, a ne Ru­si ko­ji su se gru­bo umi­je­ša­li u iz­bor­ni pro­ces s na­mje­rom da ubi­ju pre­mi­je­ra i do­ve­du na vlast nji­ho­ve pri­sta­li­ce. I sam Pens je iz­ja­vio u Pod­go­ri­ci da je u Cr­noj Go­ri uspje­šno slo­mljen ru­ski plan i če­sti­tao po­bje­du vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji. Ovih da­na opo­zi­ci­ji je upu­ćen po­ziv od EU da se vra­ti u par­la­ment (ne pr­vi put) uz po­sre­do­va­nje u pre­go­vo­ri­ma s vla­dom. Isto­vre­me­no u Bar su do­plo­vi­li bro­do­vi Ali­jan­se da da­ju po­dr­šku na­šoj mor­na­ri­ci, ma­da pri­mor­ci tvr­de da mor­na­ri­ce na na­šem mo­ru ne­ma od ne­stan­ka one ju­go­slo­ven­ske. Bro­do­vi sa­ve­zni­ka, ka­ko se ov­dje pred­sta­vlja­ju, oči­gled­no de­mon­stri­ra­ju da ov­dje sti­žu kod le­gi­tim­nog i le­gal­nog do­ma­ći­na što tre­ba da opo­me­ne i opo­zi­ci­ju. Da li, upr­kos sve­mu na­ve­de­nom, opo­zi­ci­ja, za­jed­no sa “ostat­kom” “ne­po­slu­šnog” na­ro­da ima de­mo­krat­ski ka­pa­ci­tet da do­ka­že ne­le­gi­tim­nost sa­da­šnje vla­sti? Mi se ne mo­že­mo u tom smi­slu upo­re­di­ti sa za­pad­no­e­vorp­skim dr­ža­va­ma, jer pra­vi­mo ta­ko­re­ći po­čet­ne ko­ra­ke u isto­rij­skom pre­o­bra­že­nju ko­ji zo­ve­mo tran­zi­ci­ja. Mi ne­ma­mo sa­mo­stal­nog gra­đa­ni­na u ma­si ko­ja bi mo­gla da ela­stič­no pre­ba­cu­je čast (ili te­ret) vla­sti s jed­nog po­li­tič­kog su­bjek­ta na dru­gi. Na­ši gra­đa­ni u ve­li­kom bro­ju po­vi­ja­ju se pod ra­znim uda­ri­ma po­li­tič­kih ma­ni­pu­la­to­ra i to ta­ko što svo­je lič­ne, sit­ne ra­ču­ne na­mi­ru­ju ne­kim pri­ma­mlji­vim po­nu­da­ma (ve­li­ka obe­ća­nja, ne­ke ma­te­ri­jal­ne ko­ri­sti, itd.). Spolj­ni fak­tor, ta­ko­đe, ne vi­di al­ter­na­ti­vu po­sto­je­ćoj vla­sti, jer ta al­ter­na­ti­va ni­je ar­ti­ku­li­sa­na od stra­ne sta­bil­nog po­li­tič­kog su­bjek­ta i ni­je uvjer­lji­vo kon­zi­stent­na kad je u pi­ta­nju me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Do­sa­da­šnja vlast ima čvr­stu oso­vi­nu u stran­ci DPS, s tri na­ci­o­nal­na stu­ba ma­njin­skih na­ro­da, bez ob­zi­ra na po­vre­me­ne osci­la­ci­je. Ovaj blok je či­ta­vo tran­zi­cij­sko vri­je­me is­ko­ri­stio da gra­di dr­ža­vu i njen spolj­no­po­li­tič­ki imidž. Taj spolj­no-po­li­tič­ki či­ni­lac ni­je sa­mo onaj u li­ku EU, već i ovaj iz okru­že­nja. Po­me­nu­ti stu­bo­vi po­dr­ške na­ci­o­nal­nih ma­nji­na ima­ju oslo­nac u po­li­ti­ci okol­nih dr­ža­va u kon­ste­la­ci­ji bal­kan­ske ukr­šte­ni­ce po­stra­tov­skih spo­ro­va. Ne­ga­tor­ske ocje­ne od stra­ne opo­zi­ci­je, kri­tič­ke jav­no­sti, ne­za­do­volj­nog di­je­la na­ro­da uglav­nom se od­no­se na stal­nu zlo­u­po­tre­bu te dr­ža­ve i nje­nu par­tij­sku funk­ci­ju. Ocje­nji­va­či i po­sma­tra­či iz EU to kva­li­fi­ku­ju (ako isto vi­de) kao sla­bost prav­ne dr­ža­ve i ne­do­volj­nost de­mo­krat­skih ka­pa­ci­te­ta. To po­ka­zu­je da je po­treb­no da­ti kor­mi­lo vla­sti i dru­gim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma da bi se osvje­žio i di­na­mi­zi­rao de­mo­krat­ski pro­ces. Opo­zi­ci­ja ne mo­že osta­ti na sta­vu ili pa­ro­li ko­ju je is­pi­sa­la baš ova vlast na po­čet­ku: “Vi se mak­ni­te, a mi zna­mo ka­ko će­mo!” što de­mon­stri­ra sa­da­šnjim boj­ko­tom. Sa­da se mo­ra re­ći od­mah: šta je to ka­ko će­mo. Za­to je ma­lo tra­ži­ti po­šte­ne i fer iz­bo­re, jer broj­ni po­li­tič­ki su­bjek­ti vi­de u to­me sa­mo šan­su da se po­ja­ča­ju na ra­čun dru­gih.
Tre­ba na­pra­vi­ti čvrst i ja­san pro­gram­ski do­ku­ment ko­ji će ga­ran­to­va­ti oču­va­nje bit­nih te­ko­vi­na do­sa­da­šnjeg tran­zi­cij­skog pro­ce­sa, uklju­ču­ju­ći raz­voj bo­ljih od­no­sa sa me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com.