Autor: Mihailo Medenica


Po­noć, premijer i ne po­mi­šlja na san, spa­vao je pri­je dvi­je ne­dje­lje tri mi­nu­ta i to mu je sa­svim do­volj­no za na­red­ne dvi­je go­di­ne, ako ne i pri­je.
Ra­de­ći na for­mi­ra­nju ka­ko na­še, ta­ko i Paj­ti­će­ve vla­de u sjen­ci, kao i osta­lih vla­da či­jim ra­dom ni­je za­do­vo­ljan, ne slu­ti šta se spre­ma, za­pra­vo, već zbi­va na uli­ca­ma Be­o­gra­da...
Pr­va, dru­ga i tre­ća Udar­na džo­ger bri­ga­da pre­u­zi­ma­ju napre­čac stra­te­ške va­žne objek­te: vr­ti­će; kuć­ne sa­vje­te; par­ki­će; pred­gra­đe „Be­o­gra­da na vo­di”; ma­ke­tu istog; vi­lu „Pa­ro­va” pred sa­mo fi­na­le; sve ter­mi­ne van­red­nih isto­rij­skih kon­fe­ren­ci­ja za štam­pu; Ma­ju Goj­ko­vić ko­ja iz­ja­vlju­je da ni­ka­da ni­je bi­la za ovu vlast, ali su je naj­vje­ro­vat­ni­je ote­li van­ze­malj­ci i ugra­di­li čip ko­jim je kon­tro­li­šu, o če­mu je i sni­mlje­na epi­zo­da Do­si­jea X: „Isti­na je ta­mo ne­gdje, Ma­jo, mo­raš je po­tra­ži­ti u de­se­tak stra­na­ka”; a za­tim i Jor­go­van­ku Ta­ba­ko­vić, ali je oslo­ba­đa­ju na­kon de­se­tak mi­nu­ta kao ne­u­po­tre­blji­v u shva­tiv­ši da sa­ma mo­že da fi­nan­si­ra dva voj­na uda­ra i tri kon­tra­u­da­ra, s po­la pla­te!
Vu­či­ću po­sta­je sum­nji­vo što ne do­bi­ja ni­ka­kvu po­ru­ku iz ban­ke o mi­li­jar­da­ma ko­je je ino­stra­ni in­ve­sti­to­ri tre­ba­lo da upla­te, ša­lje Vu­li­na do ban­ko­ma­ta, ovaj po­slu iz­vje­snog vre­me­na ja­vlja da su ga pri po­di­za­nju 500 di­na­ra za ob­no­vu i raz­voj pre­sre­la ne­po­zna­ta li­ca i za­pri­je­ti­la da će ga po­li­ti „Mi­ster Pro­pe­rom” ako ne po­lo­ži plat­nu kar­ti­cu ko­jom je pri­je­tio da će pre­se­ći ve­ne pri­je ne­go­li iz­da­ti ide­ju i vo­đu u ko­je ne vje­ru­je, ali je spre­man da po­gi­ne za njih uko­li­ko ga ne­ko du­bli­ra!
Ta­so­vac ja­vlja da je ri­ječ o dr­žav­nom uda­ru i da ima ne­ka neo­d­lo­žna po­sla u kul­tu­ri- ne­ko mo­ra u ime vla­de da če­sti­ta po­bjed­ni­ku „Pa­ro­va”...
Vu­čić ne vje­ru­je da ču­je Ta­sov­čev glas, kao ni sam Ta­so­vac!
Shva­ta da ne­što de­fi­ni­tiv­no ni­je u re­du, ši­ri ru­ke i od­li­je­će do Pre­dra­ga Sa­ra­pe ko­jeg za­ti­če u pro­ble­mu!
Ne sa­mo u „Sa­ra­pi­nom pro­ble­mu”, već mno­go ve­ćem – od ana­li­ti­ča­ra su do stu­di­ja uspje­li da se pro­bi­ju sa­mo Era Oj­da­nić i Zo­ran Ba­bić ko­ji upor­no pri­je­ti u uga­še­nu ka­me­ru: „Svi vi pu­či­sti, od­no­sno, po­ču­sti, par­don, pu­sti­či...ma oni što ho­će da pre­zu­mu vlast bez ika­kve kra­đe na iz­bo­ri­ma ste naj­o­bič­ni­je be­ši­ke ko­je na sva­ka dva sa­ta mo­ra­ju u to­a­let i va­zdu­plo­ho­vi slo­mlje­nih kri­la! Ni­ka­da ne­će­mo dol­zo­vi­ti da pre­kja­ra­te iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na, ali ako vam ipak kre­ne znaj­te da vam se fi­zič­ki, men­tal­no i pu­si­čit­ski di­vim, i da ma­ma iz­da­je ne­ke apart­ma­ne u Vr­njač­koj Ba­nji, s ko­ji­ma je ne­mam ni­šta, ali me te­ra da di­je­lim one fla­je­re po uli­ci, no vast se ne do­bi­ja na uli­ci već u Ce­Si­du, sa­mo da zna­te, a mo­gu da vam dam i broj ovih iz RIK-a, oni će za tri do se­dam da­na iza­ći s pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma pu­ča, pa...”
Ne­boj­ša Kr­stić uspi­je­va da de­se­ti­na­ma ep­sko - lir­sko- ana­li­tič­kih tvi­to­va pre­u­zme mre­žu ko­ju su pu­či­sti blo­ki­ra­li re­tvi­tu­ju­ći naj­no­vi­ji hit Ce­ce Ra­žna­to­vić, i oba­vje­šta­va jav­nost šta se de­ša­va, po­zi­va­ju­ći na po­što­va­nje le­gal­no iza­bra­ne vla­sti i Bo­ri­sa Ta­di­ća, ako se ko­jim slu­ča­jem vra­ti na nju i opro­sti mu sve ono što je ne­ko pod nje­go­vim ime­nom i go­to­vo iden­tič­nog iz­gle­da iz­ja­vlji­vao mi­nu­le če­ti­ri go­di­ne!
Ujed­no uspi­je­va da pre­ne­se po­ru­ku man­da­ta­ra da gra­đa­ni iza­đu na uli­ce i ti­je­li­ma bra­ne sve po­lo­že­ne ka­me­ne te­melj­ce, kao i ma­ga­cin u ko­ji­ma se na­la­zi još sto­ti­nak, ka­ko stra­te­ški va­žan obje­kat ne bi pao u ru­ke otu­đe­nom di­je­lu spe­ci­jal­ne „tru­leks” je­di­ni­ce, ko­ja je u me­đu­vre­me­nu pre­u­ze­la i Mi­ro­sla­va La­zan­skog, ne zna­ju­ći da je za­pra­vo ri­ječ o re­pri­znom La­zi i da je onaj uži­vo uve­li­ko stao na če­lo Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je, na­o­ru­žav­ši je si­ste­mom „S-300” iz pri­vat­ne ko­lek­ci­je, te­nom i sta­vom la­ti­no­a­me­rič­kih za­vod­ni­ka i eska­dri­lom avi­o­na ti­pa „su­hoj” ko­jom lič­no upra­vlja pre­tr­ča­va­ju­ći iz avi­o­na u avi­on to­kom lje­ta, kao i obi­ljem in­for­ma­ci­ja ka­ko se naj­e­lit­ni­je svjet­ske je­di­ni­ce su­prot­sta­vlja­ju pu­či­sti­ma i pro­dav­ci­ma lu­be­ni­ca, ko­ji su mo­žda i ve­ća pri­jet­nja po vlast, pa se eska­dri­lom ustre­mio na njih, dok su „đu­bre­ta­ri sa znač­kom” po­ti­snu­li „tru­leks” spe­ci­jal­ce ka vr­ti­ću „Bam­bi”, u ko­jem im se na­la­zi i ko­man­da, oda­kle pru­ža­ju po­sled­nji ot­por ga­đa­ju­ći „le­go koc­ki­ca­ma” i pa­tof­ni­ca­ma na­di­ru­će grad­ske pre­to­ri­jan­ce!
Alek­san­dar Vu­čić na­po­kon uspi­je­va da se pu­tem Ju­tjub ka­na­la, pre­u­ze­tog od ne­ke Zo­ra­nah, obra­ti na­ro­du i sa­op­šti da je uz njih i da ne­će do­zvo­li­ti ha­os u dr­ža­vi ko­jom vla­da­ju za­kon i prav­da, kad on ne mo­že da po­stig­ne baš sve, po­ru­čiv­ši pu­či­sti­ma da su kom­plet­ni idi­o­ti i da su tre­ba­li da ru­še usred bi­je­la da­na ka­da bi im se ra­do pri­dru­žio i on, što je ka­sni­je de­man­to­vao, po­ja­sniv­ši da je mi­slio na dru­gi slu­čaj ko­ji ima ve­ze sa idi­o­ti­ma, ali ne sa be­za­ko­njem!
Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić uspi­je­va da od­bra­ni dok­to­rat i nji­me sa­vla­da pre­o­sta­le sna­ge si­le i mra­ka, a za­tim i da sa­ku­pi pre­o­sta­le po­ke­mo­ne ko­ji su mu fa­li­li da kom­ple­ti­ra ko­lek­ci­ju!
Na­rod u ve­li­kom bro­ju iz­la­zi na uli­ce su­ko­blja­va­ju­ći se sa dr­žav­no­u­da­ra­ši­ma, ju­ri­ša­ju go­lo­ru­ki, tek sa po ne­kim sen­dvi­čem za­o­sta­lim od iz­bo­r­ne kam­pa­nje na ubo­ji­te džo­ge­re i me­tle!
Pred zo­ru je već bi­lo ja­sno da puč, na sre­ću, ni­je uspio i da Era Oj­da­nić i Sa­ra­pa mo­gu da odah­nu i ba­ce se na ana­li­zu pred­sto­je­ćeg sabora u Gu­či.
Kr­le se po­vla­či s Tvi­te­ra ob­ja­viv­ši po­sled­nju po­ru­ku: „No pa­sa­ran, ako su po­bi­je­di­li na­ši, sa­mo nek ne­ko re­tvi­tu­je ko su sad na­ši da se ne is­pa­lim?! Ina­če, ovo ne­ko pi­še pod mo­jim la­žnim pro­fi­lom, osim ako ni­je oču­va­na de­mo­krat­ski iza­bra­na vlast, on­da sam ja!”
Voj­vo­da Mi­ro­slav La­zan­ski pre­da­je ra­port da su gu­bi­ci u nje­go­vim je­di­ni­ca­ma ve­li­ki, da je de­se­ti­na ko­mu­na­la­ca iz­gu­bi­la kač­ke­ti­će i na­o­ča­re za sun­ce u bi­je­gu, ovaj, ju­ri­šu, ali dok god i po­sled­nji ko­mu­na­lac sto­ji pod nje­go­vom ko­man­dom na „Lju­bi­nom gro­bu” ne­će bi­ti pro­da­va­ca lu­be­ni­ca, iako su s onim lak­šim bo­sta­ni­ma, do pet ki­lo­gra­ma, uspje­li da obo­re dva „su­ho­ja”, dok je pre­o­sta­lih osam uspio da pri­ze­mlji!
Ma­ja Goj­ko­vić je op­tu­ži­la Mol­de­ra i Ska­li za sa­rad­nju s pu­či­sti­ma, na­gla­siv­ši da je sva­ka slič­nost sa li­ko­vi­ma i rad­njom u po­me­nu­toj epi­zo­di zlo­na­mjer­na i da ni­kad ni­je bi­la u de­set stra­na­ka, već da su dvi­je član­ske kar­te iz bi­bli­o­te­ke, a tre­ća je „bu­splus” kar­ti­ca, dok su joj pre­o­sta­lih se­dam van­ze­malj­ci pod­met­nu­li u nov­ča­nik...
Po­ku­šaj pu­ča je i de­fi­ni­tiv­no pro­pao!
Dr­ža­vom, na sre­ću, na­sta­vlja da vla­da za­kon i le­gi­tim­no iza­bra­na vlast, dok se man­da­tar ne pre­svu­če i is­tu­ši­ra...
wwwne­del­jnik.rs