Pi­še: dr Ilija Kračković


Pi­sao sam o gra­ni­ca­ma i raz­gra­ni­če­nju Ze­te s Glav­nim gra­dom i grad­skom op­šti­nom Tu­zi. Ni­sam mi­slio da ću se ba­vi­ti vi­še ovim pro­ble­mom, me­đu­tim, u po­sled­nja dva mje­se­ca vo­di­la se žuč­na ras­pra­va i or­ga­ni­zo­va­ne su jav­ne tri­bi­ne. Su­če­lja­va­na su mi­šlje­nja vla­sti i opo­zi­ci­je u ve­zi re­al­no­sti pred­lo­že­nih rje­še­nja, po­seb­no u zet­skom par­la­men­tu. Na­po­mi­njem da sam se u pr­vom ja­vlja­nju kri­tič­ki osvr­nuo na pred­log ko­mi­si­je ko­ja je pred­lo­ži­la raz­gra­ni­če­nje Ze­te s glav­nim gra­dom i grad­skom op­šti­nom Tu­zi. U ta­da­šnjem pred­lo­gu ko­mi­si­je sje­ver­na gra­ni­ca Ze­te, pre­ma glav­nom gra­du na­la­zi­la se na mo­stu na Ci­jev­ni, ta­ko da je dio se­la Srp­ska, KAP-a i oko 8.000 hek­ta­ra Će­mov­skog po­lja pri­pa­lo glav­nom gra­du. Osim to­ga, se­la Vranj, Vlad­ne, kao i Ku­će Ra­ki­ća pri­pa­li su tu­škoj op­šti­ni. Ta­da sam na­veo da je pred­lo­že­no rje­še­nje po­li­tič­ko i da je uči­nje­no na šte­tu grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci i nje­nih gra­đa­na. Ne­dav­no je, kroz jav­nu ras­pra­vu, te­ri­to­ri­ja ne­što pro­ši­re­na i to pre­ma glav­nom gra­du dok je na is­to­ku i pre­ma sje­ve­ro­i­sto­ku osta­lo isto rje­še­nje. Sje­ver­na gra­ni­ca pre­ma po­sled­njem pred­lo­gu ide li­ni­jom; glav­na ka­pi­ja KAP-a, br­do Bje­la­sta­vi­ca, za­tim pre­ma is­to­ku kra­jem pi­ste aero­dro­ma, pa da­lje kroz vi­no­gra­de Plan­ta­ža do li­ni­je raz­gra­ni­če­nja sa tu­škom op­šti­nom. Još jed­nom uka­zu­jem na fak­to­re ko­ji opre­dje­lju­ju gra­ni­ce lo­kal­nih za­jed­ni­ca, a to su; po­sto­ja­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih cen­ta­ra, za­tim pri­rod­ne gra­ni­ce ( rječ­ni to­ko­vi, pla­nin­ski vi­jen­ci) za­tim; isto­rij­ski, tra­di­ci­o­nal­ni, de­mo­graf­ski so­ci­lo­ški i dru­gi. Pre­ma nji­ma, sje­ver­na gra­ni­ca op­šti­ne Go­lu­bov­ci pre­ma glav­nom gra­du ide li­ni­jom; sre­di­šnji dio Za­bje­la, pa pre­ma is­to­ku kroz vi­no­gra­de Plan­ta­ža, uklju­ču­ju­ći ju­go­za­pad­ni dio se­la Ku­će Ra­ki­ća, sve do kri­vi­ne, pa on­da ko­ri­tom ri­je­ke Ci­jev­ne sve do mo­sta na Ci­jev­ni, na pu­tu Pod­go­ri­ca-Tu­zi gdje se spa­ja sa tu­škom op­šti­nom. Za­što Za­bje­lo kao sje­ver­na gra­ni­ca? Na­i­me, još u tur­sko do­ba na ovom pro­sto­ru po­sto­ja­lo je zet­sko se­lo Ku­će Šće­po­vi­ća, ko­je je po­sle Dru­gog svjet­skog ra­ta pri­pa­da­lo gor­njo­zet­skoj op­šti­ni sa sje­di­štem na Ci­jev­ni. Se­lja­ni ovog se­la ima­li su ima­nja na oba­li Ska­dar­skog je­ze­ra, a kao is­pa­ša za sto­ku slu­ži­le su im le­di­ne Će­mov­skog po­lja gdje je se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka iz­gra­đen Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma. Osim to­ga, i zet­ski sto­ča­ri, zi­mi su zi­mo­va­li sa sto­kom u ovom se­lu u vri­je­me ka­da je pla­vi­lo je­ze­ro. Po toj lo­gi­ci i se­lo Daj­ba­be pri­pa­da Ze­ti.
Se­lo Ku­će Ra­ki­ća, bo­lje re­ći nji­hov ju­go­za­pad­ni dio pri­pa­da grad­skoj op­šti­ni Go­lu­bov­ci, a sje­ve­ro­i­stoč­ni glav­nom gra­du.
Ka­ko ne­ko mo­že po­ve­zi­va­ti Ku­će Ra­ki­ća sa Tu­zi­ma i Ma­le­si­jom ka­da su Ku­će Ra­ki­ća da­le­ko sta­ri­je od na­se­lja Tu­zi, a da ne go­vo­rim o na­se­lju Ka­ra­bu­ško po­lje? Na­se­lje Tu­zi su ofor­mi­li br­đa­ni (ma­li­so­ri) ko­ji su si­la­zi­li sa okol­nih br­da i na­se­lja­va­li rav­ni­cu, po­ti­sku­ju­ći do­mi­cil­no sta­nov­ni­štvo. ''Dan'' je ob­ja­vio iz­ja­vu Na­se­ra Kr­ka­no­vi­ća „ da su gro­blje da­li Ma­ta­gu­ža­ni­ma i tu je kraj da­ri­va­nju, ali ne­će da­ti se­lo Vranj“. Na­po­mi­nje da ne­ma pro­ble­ma da grad­ska op­šti­na Go­lu­bov­ci uzme gro­blje i pri­po­ji ga Ma­ta­gu­ži­ma, ali ''Vranj je od­u­vi­jek bio naš i ne­će­mo ga da­ti''. To je iz­ja­va Na­se­ra Kr­ka­no­vi­ća, od­bor­ni­ka DPS-a u skup­šti­ni glav­nog gra­da. Go­spo­di­ne Kr­ka­no­vi­ću, ja vas ne po­zna­jem, a vje­ru­jem da ste ozbi­ljan čo­vjek, da li se vi to ša­li­te, o če­mu to go­vo­ri­te? Ka­ko mo­že­te po­klo­ni­ti ne­što što ni­je va­še i ni­ka­da ni­je bi­lo va­še? Gro­blje i ka­pe­la u Ma­ta­gu­ži­ma po­či­va­ju na zet­skoj ze­mlji, ta­ko je bi­lo od­vaj­ka­da i ta­ko će bi­ti. Što se ti­če se­la Vranj, isto je sve do po­čet­ka pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka pri­pa­da­lo Ze­ti, ma­ta­gu­škoj op­šti­ni i to je či­nje­ni­ca. Pri­je mje­sec da­na pro­či­tao sam iz­ja­vu pred­sjed­ni­ka grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci; „Čast mi je što će se u vri­je­me mog man­da­ta na­pra­vi­ti raz­gra­ni­če­nje“. I ja sma­tram da je to čast, ali mi­slim da je vi­še od­go­vor­nost i to ne sa­mo pre­ma sa­da­šnjoj po­pu­la­ci­ji Ze­te, već mno­go vi­še pre­ma ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze. Go­spo­di­ne pred­sjed­ni­če, jed­nom utvr­đe­ne gra­ni­ce te­ško se mi­je­nja­ju. Ne­moj­te do­zvo­li­ti da ni pe­dalj zet­ske ze­mlje pri­pad­ne dru­gom. Ze­ta u svo­jim pri­rod­nim gra­ni­ca­ma mo­že bi­ti sa­mo­o­dr­ži­va i tu ne­ma di­le­me. Me­đu­tim, ako se do­zvo­li da ne­ko­li­ko hi­lja­da hek­ta­ra na sje­ve­ru pri­pad­ne dru­gom, pi­ta­nje je da li je to mo­gu­će. Upra­vo na tom pro­sto­ru lo­ci­ra­ni su naj­ve­ći pri­vred­ni re­sur­si: KAP, Pre­ra­da, Aero­drom, Plan­ta­že, tr­go­vin­ski gi­gant KIPS i lo­gi­stič­ki cen­tar ''Vo­li''. Da­kle, Ze­ta bez ovog di­je­la svo­je te­ri­to­ri­je ne­ma ni­ka­kvih uslo­va da bu­de sa­mo­stal­na i sa­mo­o­dr­ži­va. Po­red na­ve­de­nog, tu je i Ska­dar­sko je­ze­ro sa svo­jim re­sur­si­ma-ri­bo­lov i tu­ri­zam. I ko­nač­no naj­ve­ći re­surs je vri­jed­no i rad­no sta­nov­ni­štvo. Ne­ke ana­li­ze po­ka­zu­ju da bi Ze­ta u svoj bu­džet mo­gla da in­ka­si­ra pre­ko mi­li­on eura sa­mo od po­re­za na ne­po­kret­no­sti. Na­ža­lost, zbog još uvi­jek va­že­ćeg za­ko­na ta sred­stva se sli­va­ju u bu­džet glav­nog gra­da pa se on­da na ka­ši­či­cu di­je­le grad­skoj op­šti­ni Go­lu­bov­ci. Da­kle, dru­ga­či­jim sta­tu­som Ze­ta bi po­sta­la jed­na od li­kvid­ni­jih op­šti­na. Po­seb­no zbog to­ga što je vr­lo ra­ci­o­nal­no or­ga­ni­zo­va­na i sa mi­ni­mal­nim ope­ra­tiv­nim bu­dže­tom.
Ze­ta je i da­nas naj­ve­ći re­surs u Cr­noj Go­ri. Za­vr­ši­ću iz­ja­vom mog ne­ka­da­šnjeg po­slov­nog part­ne­ra iz Izra­e­la na­kon obi­la­ska Ze­te i pri­o­ba­lja Ska­dar­skog je­ze­ra: „Ob­i­šao sam sko­ro či­tav svi­jet, ni­sam na­i­šao na ne­što ova­kvo.“ Da­kle svi­jet vi­di, a mi?