Pi­še: Du­ško Se­ku­lić

Po­što­va­ni go­spo­di­ne Krač­ko­vić, iš­či­tao sam Va­še re­a­go­va­nje i ostao za­te­čen mno­gim ne­ja­sno­ća­ma i kon­tra­dik­ci­ja­ma.
-Ni­ka­da ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je­sam htio da Vas lič­no po­vri­je­dim, uvri­je­dim i da is­ko­ri­stim Va­še ime i ovu po­le­mi­ku za sop­stve­nu pro­mo­ci­ju! Uosta­lom tre­ba­lo je to i da po­me­ne­­te u re­a­go­va­nju, a ja bih se, na­rav­no, uč­ti­vo iz­vi­nio. I ja i Vi smo u ozbilj­nim go­di­na­ma i po­tre­ba da se afir­mi­še­mo pod sta­re da­ne je ma­lo smi­je­šna. To­li­ko o to­me. Na­rav­no da se u pot­pu­no­sti sla­žem s Va­ma „da će o Va­šem i mom pi­sa­nju – pro­su­di­ti jav­nost“! Va­še re­a­go­va­nje je ve­o­ma in­spi­ra­tiv­no ali sam od­lu­čio da ovo mo­je pi­sa­nje sve­dem na što je mo­gu­će ma­nju mje­ru i ta­ko ne od­go­vo­rim na naj­ve­ći dio Va­ših „bi­se­ra“.
No, kre­ni­mo re­dom:
-Na­pi­sa­li ste ka­ko sam „upre­gao“ prof. dr Smi­lju Avra­mov i ti­me ste je po­vri­je­di­li. Že­nu ko­ja ima 90 go­di­na, s iz­u­zet­nom na­uč­nom ka­ri­je­rom na te­ma­ma iz me­đu­na­rod­nog pra­va, na­uč­nog rad­ni­ka ko­ju ci­je­ne ka­ko kod nas ta­ko i u me­đu­na­rod­nim kru­go­vi­ma. Ne bi bi­lo pri­stoj­no da Vas pod­sje­ćam ko se sve „upre­že“! Zar ne? To­li­ko o kul­tu­ri obra­ća­nja, vi­te­štvu Va­šeg pi­sa­nja, sa­op­šta­va­nja či­nje­ni­ca, li­je­pih ri­je­či ili, ka­ko Vi to re­ko­ste-„ljep­ših i kul­tur­ni­jih... iz­ra­za!“
-„Je­di­na je isti­na da sam ja sa­mo ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta ma­nji Sr­bin ne­go što sam Cr­no­go­rac“...to su Va­še, a ne mo­je ri­je­či, a on­da na­sta­vlja­te-„ Ot­kad sam oti­šao u ško­lu dav­ne 1955. go­di­ne, pi­šem i iz­ja­šnja­vam se kao Cr­no­go­rac“...(to je valj­da pre­su­di­lo, ovo ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta!?) pa on­da ne­ko­li­ko re­di­ća is­pod ge­ni­jal­no po­en­ti­ra­nje- „Tvr­dim da ni­sam ma­nji Sr­bin od vas“!?! Da gla­va za­bo­li i da zbu­ni mno­go pa­met­ni­je­ga od me­ne. Pri­zna­jem. Pr­vo ste ma­lo „ma­nje pro­ce­na­ta Sr­bin ne­go što ste Cr­no­go­rac“, a ja sam 100 po­sto Sr­bin. To je, go­spo­di­ne Krač­ko­vi­ću, bi­o­lo­gi­ja i ni­ka­ko ni­je de­mo­kra­ti­ja. Moj po­koj­ni otac-Sr­bin, đed-Sr­bin, pra­đed-Sr­bin, ču­kun­đed- Sr­bin i sve ta­ko re­dom do ko zna kad! Pa još ja­sni­je-maj­ka Srp­ki­nja, ba­ba ta­ko­đe... I sa­da Vi ona­ko kao iz to­pa:“ Tvr­dim da ni­je­sam ma­nji Sr­bin od Vas!“ Go­spo­di­ne Krač­ko­vi­ću, lo­gi­ka Vam se sa­mo­u­bi­la ili bo­lje re­če­no- iz­vr­ši­la sa­mo­u­bi­stvo! Ma­te­ma­ti­ka, ta­ko­đe! Ma­nji ste Sr­bin no Cr­no­go­rac, a opet ste ve­ći Sr­bin od me­ne?! Zna­či, go­vo­rim sa­mo o ono­me što ste Vi na­pi­sa­li. Ili to Va­še srp­stvo ima ve­ću spe­ci­fič­nu te­ži­nu, ši­ri­nu ili vi­si­nu od ovog mog, obič­nog i pro­sječ­nog.
Mo­gao sam po­ne­kad i da se na­lju­tim na oca ili maj­ku, ali ni­ka­da ni­je­sam mo­gao da ih pro­mi­je­nim. Sr­bi i jed­no i dru­go. O to­me ni­je­sam mo­gao da od­lu­ču­jem. I sa­da ne­ko tre­ba da mi pri­pi­še da ni­je­sam Sr­bin već ne­što dru­go? A Vi i pri­zna­je­te da ste ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta ve­ći Cr­no­go­rac no Sr­bin i, u su­šti­ni, da­je­te le­gi­ti­mi­tet mom re­a­go­va­nju. Ko je Va­ma sa­op­štio i ko Vas je ubi­je­dio -ko­li­ko ste pro­ce­na­ta Sr­bin, a ko­li­ko Cr­no­go­rac-po­zna­to mi ni­je. Gdje Vam je kan­tar? To i ne­ma ni­ka­kvo na­uč­no ob­ja­šnje­nje i ne­ma tog He­ge­la ko­ji će Vam to raš­čla­ni­ti i ob­ja­sni­ti!
Imam i jed­nu mol­bu za Vas. Pro­či­taj­te knji­gu voj­vo­de Si­ma Po­po­vi­ća „Po­sled­nji da­ni Kra­lja Ni­ko­le“.
A on­da još jed­na Va­ša čud­na i ne­lo­gič­na ma­te­ma­ti­ka: „Ne­mam na­mje­ru da ih bra­nim, po­seb­no ne kra­lja i go­spo­da­ra Cr­ne Go­re. On je sam se­be od­bra­nio i za 56 go­di­na vla­da­vi­ne is­pi­sao naj­svje­tli­je stra­ni­ce cr­no­gor­ske isto­ri­je.“ Zna­či, po Va­ma, onaj što vla­da du­že po­sta­je sve bo­lji vla­dar (valj­da se na­u­či) ta­ko da se i ovaj sa­da­šnji pe­nje ovom Va­šom lje­stvi­com u „ve­li­ke svi­je­tle vi­si­ne“!? Čud­no, ta­ko mi Bo­ga!? O Va­šem kra­lju mi­slim isto kao pri­je. Vi ste me sa­mo učvr­sti­li u tom uvje­re­nju.
Ne bih du­žio jer, ka­ko re­ko­ste, da ne ka­čim i za­ra­đu­jem po­e­ne, or­de­nje ili ka­kve di­plo­me i po­hva­le!? Da se pod sta­re da­ne afir­mi­šem-na Va­šim gre­ška­ma. A na­pra­vi­li ste ih baš mno­go! Ka­ko da ja uzmem se­bi za pra­vo da Vas opo­me­nem ili, ne daj Bo­že, kri­ti­ku­jem!? Ali ono što znam je­ste da će­te na­kon ove po­le­mi­ke „do­bi­ti“ ko­ji pro­ce­nat cr­no­gor­šti­ne. A ako ovo sve pro­či­ta sa­da­šnji go­spo­dar (onaj pr­vi se umr­tvio po te­me­lju!), mo­gu­će da zbog ove po­le­mi­ke do­bi­je­te ka­kav dr­žav­ni or­den, di­plo­mi­cu ili sat za ka­kav ju­bi­lej. (Ako se sje­te-sje­te!)
Pa če­stit­ka, dok­to­re!