Kosovo je ludnica – prije svega za novinare, jer oni jedva postižu da proprate skandale, korupcionaške afere, zloupotrebu vlasti i ostala nepočinstva političara i njihovih rođaka, piše švajcarski dnevnik „Bund”.
– Evo, sada je brat predsjednika pesnicama izudarao dvojicu poslovnih sagovornika. Hašim Tači, tako se zove šef države, požurio je da kaže da se radilo o „sporadičnom koškanju”. Malo prije toga, policajci su u jednom automobilu našli oružje i drogu – koji, kako se smatra, pripadaju sinu šefa tajne službe. Pravosuđe sad čini sve kako bi poštedjelo osumnjičenog. Drukčije nego u Švajcarskoj, gdje je sin jednog poslanika slupao automobil o zid jedne kuće i poslije htio da isključi javnost sa suđenja – uzalud – piše novinar Enver Robeli. List navodi i da na Kosovu svako želi da bude „veliki kalašnjikov–heroj”, u čemu je uspjelo oko 40.000 njih koji dobijaju penzije za svoje navodne „zasluge za slobodu i otadžbinu”, a među njima ima i osoba koje su, prema izvještajima kosovskih medija, krajem 90-ih još bili u pelenama”. Ukazuje da u tzv. Vladi Kosova, korumpiranom klijentelskom sistemu, ima više 80 zamjenika ministara.
S druge strane, šef srpskog Interpola Milan Dimitrijević rekao je za RTS da bi novi pokušaj da se na skupštini Interpola 20. novembra Kosovo učlani u tu organizaciju bio presedan i pravno nasilje.
Posledice učlanjenja Kosova u Interpol bile bi brojne i nesagledive ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje, rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a Milan Dimitrijević.
– Ministar Stefanović je jasno definisao probleme i bojazni Republike Srbije, a one su i bezbjednosne, kriminalne i pravne. Napravio bi se presedan i pravno nasilje. Rukovodstvo Interpola je godinama upoznavano sa razlozima i argumentima Srbije, a jasno je definisano na koji način i pod kojim uslovima neko može da postane član – rekao je Dimitrijević.
Posledice bi bilo kršenje Rezolucije 1244, bila bi prekršena pravila Interpola, a otvorilo bi se i polje pravne nesigurnosti. Na poternicama koje bi iniciralo Kosovo našli bi se i mnogi Srbi.
– Apsolutno postoji bojazan da bi se neki Srbi našli na potjernicama, a tu je i mogućnost zloupotreba baza podataka – objasnio je šef srpskog Interpola.
Srbija radi sve da do učlanjenja Kosova u Interpol ne dođe iako su politički pritisci veliki, a i odluka o stavljanju te tačke na dnevni red skupštine Interpola nije donijeta konsenzusom.
Kada je riječ o suzbijanju organizovanog kriminala na Kosovu, što je jedan od argumenata onih koji se zalažu za učlanjenje, saradnja lokalne policije odvijala se i dosad preko Unmika.
– Riječ je o zamjeni teza. Saradnja Interpola i Unmika traje od 2002. godine i pokrivaju cjelokupno područje i ne postoji nijedan argument da tom saradnjom nije pokriveno sve – tvrdi Dimitrijević.
M.Nj.