Stag­na­ci­ja Pri­šti­ne na­tje­ra­la je on­da­šnju vlast da sin­hro­ni­zo­va­nim po­te­zi­ma usmje­re­nim na dva fron­ta – unu­tra­šnjem i me­đu­na­rod­nom, pri­mi­je­ne sta­ru tak­ti­ku, pri­je sve­ga pre­ma EU, a to je agre­siv­nost za­sno­va­na na na­ci­o­nal­nom ta­la­su. Sred­stvo do ostva­re­nja ci­lja po­sred­no mo­gu bi­ti Sr­bi ko­ji ži­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
Dok na Ko­so­vu ve­te­ra­ni OVK pot­pi­su­ju pe­ti­ci­ju da se na Spe­ci­jal­nom su­du za rat­ne zlo­či­ne, na­pra­vlje­nim ci­lja­no za po­či­nje­ne zlo­či­ne OVK u pe­ri­o­du od 1998 do 2000. go­di­ne, su­di i Sr­bi­ma, do­tle Ra­muš Ha­ra­di­naj, pre­mi­jer Ko­so­va u Bri­se­lu, iz­no­si ul­ti­ma­tu­me ta­ko­zva­ne dr­ža­ve Ko­so­vo.
Iako su do sa­da to mo­gli da ura­de bez­broj pu­ta, ve­te­ra­ni OVK su kre­nu­li da se bu­ne tek po­što je Spe­ci­jal­ni sud za rat­ne zlo­či­ne na­ja­vio po­di­za­nje pr­vih op­tu­žni­ca. Upr­kos to­me što je Pri­šti­ni sa­op­šte­no u li­ce da mo­ra da re­a­li­zu­je pre­u­ze­te oba­ve­ze iz Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, ko­sov­ski pre­mi­jer je u Bri­se­lu tre­snuo o sto spi­sak za­htje­va, od to­ga da se Ko­so­vo tre­ti­ra kao „rav­no­prav­na dr­ža­va” i stra­na u pre­go­vo­ri­ma, do za­htje­va za do­bi­ja­nje sta­tu­sa kan­di­da­ta za EU i to u na­red­noj go­di­ni.
Da li je ovo taj pri­ti­sak, kao dio no­ve stra­te­gi­je Pri­šti­ne o ko­joj se pri­ča još od po­čet­ka go­di­ne? Mo­že li Pri­šti­na da do­bi­je ne­što od tra­že­nog, bi­lo da su to iz­mje­ne Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom su­du za rat­ne zlo­či­ne pre­ma, ko­ji­ma bi se su­di­lo na ovom su­du i Sr­bi­ma, ili ne­ki be­ne­fit od agre­siv­nog po­na­ša­nja pre­ma Bri­se­lu?
Što se ti­če su­da, Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić, advo­kat, ne vje­ru­je da će Al­ban­ci us­pje­ti u svo­joj na­mje­ri, ali ka­že da će sva­ka­ko po­ku­ša­ti. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, pro­mje­ne su mo­gu­će sa­mo ako Ame­ri­ka to bu­de že­lje­la, a ne pra­vo.
– To je, ipak, sud ko­ji je pred­vi­đen sa­mo za od­re­đe­nu gru­pa­ci­ju, a Sr­bi ko­ji su uče­stvo­va­li u rat­nim ope­ra­ci­ja­ma na Ko­so­vu, već su pro­ce­su­i­ra­ni pred Ha­škim tri­bu­na­lom. Sva­ka dru­ga spe­ku­la­ci­ja je zlo­u­po­tre­ba no­vog su­da ko­ji je us­po­sta­vljen da pro­ce­su­i­ra ko­sov­ske Al­ban­ce – ob­ja­šnja­va Bo­ro­vić.
Ako se uzme u ob­zir da po­kre­ta­nje pe­ti­ci­je do­la­zi u vri­je­me ka­da je Spe­ci­jal­ni sud za rat­ne zlo­či­ne po­stao funk­ci­o­na­lan u Ha­gu i spre­man da pri­mi pr­ve op­tu­žni­ce, pi­ta­nje je da li su ova­kvi za­htje­vi Al­ba­na­ca do­dat­ni pri­ti­sak na pre­o­sta­le Sr­be na Ko­sme­tu?
– U sva­kom slu­ča­ju, baš taj pri­ti­sak mo­gao bi da bu­de glav­ni mo­tiv, jer i sa­ma ide­ja o sud­skim po­stup­ci­ma u sva­kom slu­ča­ju je vr­sta pro­go­na – ubi­je­đen je Bo­ro­vić.
Što se ti­če Ha­ra­di­na­je­vog na­stu­pa u Bri­se­lu, po­li­ti­ko­log Dra­go­mir An­đel­ko­vić ka­že da je Pri­šti­na sa­da u ve­o­ma ne­zgod­noj po­zi­ci­ji, jer ne­ma oče­ki­va­nu po­dr­šku zva­nič­ne ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je. Usled ne­do­stat­ka po­dr­ške, do­da­je An­đel­ko­vić, tre­ba po­sma­tra­ti i ova­ko agre­si­van na­stup Pri­šti­ne.
– Ko­so­vo je oče­ki­va­lo da će lo­bi Klin­ton–So­roš iz­gu­ra­ti ono što že­le i da će ono po­ste­pe­no po­sta­ti pra­va dr­ža­va ko­ja bi po­sta­la čla­ni­ca UN, bi­la in­te­gri­sa­na u me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je, a da će, sa dru­ge stra­ne, Be­o­grad i one dr­ža­ve EU ko­je ni­je­su pri­zna­le Ko­so­vo bi­ti „slo­mlje­ne” da pri­hva­te ta­ko­zva­nu ko­sov­sku ne­za­vi­snost – ob­ja­šnja­va An­đel­ko­vić.
Ta po­li­ti­ka, do­da­je on, oma­ši­la je, a osta­ci pret­hod­ne ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je ne mo­gu ni­šta vi­še da ura­de za Ko­so­vo, osim da pod­no­se raz­ne pred­lo­ge i iz­go­va­ra­ju ja­ke ri­je­či i ta­ko da­lje ko­je ne­ma­ju ni­ka­kav uti­caj. Da, ka­ko ka­že, nu­de i štap i šar­ga­re­pu, a da ne­ma­ju ni jed­no ni dru­go.
– Al­ban­ci su se za­to na­šli u pro­cje­pu, jer im Bi­je­la ku­ća ni­je ura­di­la ono što su htje­li, ni sa na­ma ni sa EU, pa su sa­da u si­tu­a­ci­ji da pri­mje­nju­ju no­vu tak­ti­ku. Po­či­nju da se po­na­ša­ju aro­gant­no pre­ma Bri­se­lu i EU, dr­že­ći se to­ga da ima­ju ucje­nji­vač­ki ka­pa­ci­tet, da mo­gu na gra­ni­ci EU da iza­zo­vu ha­os – na­gla­ša­va sa­go­vor­nik.
iskra.co


Ha­ra­di­naj ide na blef

An­đel­ko­vić ka­že da Al­ban­ci ra­ču­na­ju na to da je EU tre­nut­no sla­ba i uz­gred po­di­je­lje­na i da ne bi mo­gla sa ti­me da se no­si.
– Da­kle, Ha­ra­di­naj ide na blef. Ide sa na­mje­rom da po­ka­že da su oni fak­tor, da mo­gu da pra­ve pro­blem i da za­ta­la­sa­ju re­gi­on gde EU ne­će mo­ći ni­šta da ura­di. Dru­ga stvar je zlo­u­po­tre­ba či­ta­ve si­tu­a­ci­je da bi se iz­bje­gle oba­ve­ze ko­je pro­is­ti­ču iz Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma – na­vo­di An­đel­ko­vić.
Al­ban­ci su zbog sve­ga to­ga sa­da iz­lo­že­ni pri­ti­sku, a to im se ni­je de­ša­va­lo. Mi­sli­li su da će mo­ći da ne ura­de ono što su na se­be pre­u­ze­li. Zbog to­ga sno­se od­re­đe­ne eko­nom­ske po­sle­di­ce od EU, što im stva­ra do­dat­ni pro­blem. Ako ovo­me do­da­mo i po­če­tak ra­da su­da za zlo­či­ne OVK, či­me je al­ban­sko dru­štvo ve­o­ma po­go­đe­no, oči­gled­no je da Ha­ra­di­naj sa­da vi­še­sloj­no za­ku­va­va stvar i po­di­že ulog, na­da­ju­ći se da će ne­što do­bi­ti od EU. Ako ne mo­že da do­bi­je pri­zna­nje i spo­ra­zum ko­ji bi mu otvo­rio vra­ta EU, za­klju­ču­je An­đel­ko­vić, on­da će ba­rem na ovaj na­čin po­ku­ša­ti da „iz­vu­če” ne­ku eko­nom­sku po­moć i ta­ko umi­ri svo­je bi­ra­če.