Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mar­ko Đu­rić iz­ja­vio je da će pred­lo­ži­ti da Vla­da na pr­voj sle­de­ćoj sjed­ni­ci po­ni­šti od­lu­ku vla­de u Pri­šti­ni da se sva ne­po­kret­na imo­vi­na na Ko­so­vu re­gi­stru­je na ime Re­pu­bli­ke Ko­so­vo kao vla­sni­ka te imo­vi­ne.
– Pred­lo­ži­će­mo da Vla­da na pr­voj sle­de­ćoj sjed­ni­ci po­ni­šti pro­tiv­prav­nu, pro­tiv­u­stav­nu i pro­tiv­za­ko­ni­tu od­lu­ku pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja sa­mo­u­pra­ve u Pri­šti­ni i se­pa­ra­ti­stič­kog vođ­stva, kao što je to uči­nje­no u slu­ča­ju Trep­ča, re­kao je Đu­rić na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
Na osno­vu od­lu­ke ko­sov­ske vla­de ko­ju je pot­pi­sao Isa Mu­sta­fa, sva ne­po­kret­na imo­vi­na re­gi­stro­va­na na ime SFRJ, od­no­sno Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo, re­gi­stru­je se na ime re­pu­bli­ke Ko­so­vo kao vla­sni­ka imo­vi­ne.
Ka­ta­star­ska agen­ci­ja se oba­ve­zu­je da re­gi­stru­je pra­vo svo­ji­ne u re­gi­star imo­vin­skih pra­va u za­ko­nom pred­vi­đe­nom ro­ku. Po­vo­dom od­lu­ke ko­sov­ske vla­de ko­jom se, ka­ko se na­vo­di, pri­sva­ja sva ne­po­kret­na imo­vi­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, u Be­o­gra­du su sa di­rek­to­rom Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju raz­go­va­ra­li pred­stav­ni­ci Sr­ba u ko­sov­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, gra­do­na­čel­ni­ci i pred­sjed­ni­ci op­šti­na u po­kra­ji­ni. Pred­sjed­nik Srp­ske li­ste Slav­ko Si­mić re­kao je da od­mah tre­ba opo­zva­ti od­lu­ku ko­sov­ske vla­de da svu ne­po­kret­nu imo­vi­nu re­gi­stro­va­nu na SFRJ, Sr­bi­ju i AP KiM re­gi­stru­je kao svo­ju.
– Od­lu­ka ko­sov­ske vla­de je ten­den­ci­o­zna i pred­sta­vlja po­ku­šaj da se kroz od­lu­ke ko­sov­skih in­sti­tu­ci­ja na­sta­vi per­ma­nent­na re­pre­si­ja nad srp­skim sta­nov­ni­štvom na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i od­u­zi­ma­njem dru­štve­ne i pri­vat­ne imo­vi­ne srp­skog na­ro­da, re­kao je Si­mić. Si­mić je is­ta­kao da je od 1999. go­di­ne uzur­pi­ra­no pre­ko mi­li­on ka­ta­star­skih par­ce­la dru­štve­nih i jav­nih pred­u­ze­ća na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i da je sa­da oči­gle­dan po­ku­šaj zva­nič­ne Pri­šti­ne da usva­ja­njem jed­no­stra­nih od­lu­ka le­ga­li­zu­je ne­le­gal­no pri­svo­je­nu imo­vi­nu.
– Mi že­li­mo da za­šti­ti­mo naš na­ci­o­na­li­ni i eko­nom­ski in­te­res, ko­ji je ve­o­ma va­žan ka­ko za na­šu dr­ža­vu Sr­bi­ju, ta­ko i za naš na­rod na KiM. Za­to je naš čvrst stav da Pri­šti­na tre­ba od­mah da opo­zo­ve ova­ko štet­nu od­lu­ku i da pre­sta­ne sa po­li­tič­kim i prav­nim pre­ju­di­ci­ra­njem vla­snič­kih pra­va, re­kao je Si­mić. Do­dao je da o pi­ta­nju imo­vi­ne tre­ba da se raz­go­va­ra u Bri­se­lu, kao o ključ­noj te­mi. Ka­ko je ob­ja­vlje­no na saj­tu ko­sov­ske vla­de, na osno­vu od­lu­ke Vla­de ko­ju je pot­pi­sao Isa Mu­sta­fa, na ime Ko­so­va kao vla­sni­ka imo­vi­ne re­gi­stru­je se sva ne­po­kret­na imo­vi­na re­gi­stro­va­na na ime SFRJ, od­no­sno Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Auto­nom­ne Po­kra­ji­ne Ko­so­vo.
M.Nj.


Šta ho­će da pri­svo­ji ko­sov­ska vlast

Ko­sov­ska vla­da do­ni­je­la je od­lu­ku da se sva ne­po­kret­na imo­vi­na re­gi­stro­va­na na ime SFRJ, Sr­bi­je i AP Ko­so­va re­gi­stru­je na ime Ko­so­va. Šta ta imo­vi­na pod­ra­zu­mi­je­va?
Pod ovom od­lu­kom Vla­de u Pri­šti­ni se pod­ra­zu­mi­je­va sva ne­po­kret­na imo­vi­na ko­ja je bi­la upi­sa­na na ime SFRJ, a za­tim i Re­pu­bli­ke Sr­bi­je kao suk­ce­so­ra, ob­ja­vio je B92.
Kon­kret­no ri­ječ je o:
– Ze­mlji­štu ko­je je vla­sni­štvo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u iz­no­su od 29% od ukup­nog ze­mlji­šta na KiM (pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­blič­kog ge­o­det­skog za­vo­da).
– Objek­ti­ma, i to 1.240.992 kva­drat­na me­tra slu­žbe­nih zgra­da, 145.202 kva­drat­na me­tra po­slov­nih zgra­da, 24.688 kva­drat­nih me­ta­ra stam­be­nih zgra­da, 3.973 kva­drat­na me­tra obje­ka­ta po­seb­ne na­mje­ne, 753.916 kva­drat­nih me­ta­ra dru­gih gra­đe­vin­skih obje­ka­ta, re­sto­ra­na, od­ma­ra­li­šta, sport­skih obje­ka­ta...
– Dr­žav­nom udje­lu u pri­vred­nim su­bjek­ti­ma po­put RMHK Trep­ča a.d., Ski-cen­tar Bre­zo­vi­ca d.o.o., Lo­la Le­šak, Ko­smet pre­voz.
– Dr­žav­nim pred­u­ze­ći­ma i nji­ho­voj cje­lo­kup­noj in­fra­struk­tu­ri po­put Že­lje­zni­ce Sr­bi­je, Elek­tro­pri­vre­de (JP Po­vr­šin­ski ko­po­vi, JP Ter­mo­e­lek­tra­ne Obi­lić, JP Elek­tro­mre­ža Sr­bi­je, JP Elek­tro­ko­smet, JP Zu­bin Po­tok), JP PTT Sr­bi­ja, JP Sr­bi­ja šu­me, NIS Pe­trol – Ju­go­pe­trol, JP Aero­drom Pri­šti­na, JP Na­ci­o­nal­ni park Ša­ra.
Po­sred­stvom Fon­da fe­de­ra­ci­je za kre­di­ti­ra­nje ne­do­volj­no raz­vi­je­nih pod­ruč­ja i auto­nom­nih po­kra­ji­na, kao i ta­da­šnjeg in­sti­tu­ci­o­nal­nog in­ve­sti­ra­nja u pe­ri­o­du od 1966. do 1990. na pod­ruč­je Ko­so­va i Me­to­hi­je usmje­re­no je oko 4,37 mi­li­jar­di do­la­ra sa uče­šćem Sr­bi­je u for­mi­ra­nju svih sred­sta­va oko 35,4 po­sto, ili oko 1,6 mi­li­jar­di do­la­ra. Fond za raz­voj Re­pu­bli­ke Sr­bi­je kao re­zul­tat svo­jih ak­tiv­no­sti od 1990. do 1999. go­di­ne ima udio u vla­sni­štvu 155 pred­u­ze­ća na KiM.


Po­tez bez prav­nog zna­ča­ja

Pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić is­ta­kao je da je od­lu­ka ko­sov­ske vla­de da se sva ne­po­kret­na imo­vi­na re­gi­stro­va­na na ime SFRJ, Sr­bi­je i AP Ko­so­vo re­gi­stru­je na ime Ko­so­va, za Sr­bi­ju pot­pu­no ne­le­gal­na, ne­pri­hva­tlji­va i da ne­ma prav­ni zna­čaj.
– Ovo je još je­dan jed­no­stra­ni po­tez Pri­šti­ne ko­ji po­ka­zu­je da njih ne in­te­re­su­je di­ja­log u Bri­se­lu, za­to što smo mi vi­še pu­ta po­kre­ta­li tu te­mu, a oni ni­ka­da o to­me ni­su htje­li da raz­go­va­ra­ju, re­kao je Da­čić no­vi­na­ri­ma u Be­o­gra­du. Is­ta­kao je da je od­lu­ka Pri­šti­ne ne­le­gal­na i ne­pri­hva­tlji­va.
– Ni­je­dan ozbi­ljan stra­ni in­ve­sti­tor ne­će na osno­vu te od­lu­ke ko­sov­ske vla­de da ula­že, jer ne zna či­ja je to imo­vi­na na kra­ju, na­veo je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va. Is­ta­kao je da je ovo još jed­no spor­no pi­ta­nje ko­je go­vo­ri da Pri­šti­na ne že­li da ima kon­struk­ti­van pru­stup, dok Be­o­grad že­li na­sta­vak di­ja­lo­ga ne sa­mo sa Pri­šti­nom, ne­go uop­šte u re­gi­o­nu ka­ko bi se na­šla rje­še­nja za sva otvo­re­na pi­ta­nja. Na­gla­sio je da Pri­šti­nu ti­šti ne­što dru­go, od­no­sno da me­đu nji­ma si­gu­r­no po­sto­ji ve­li­ki strah i pro­ble­mi.
– Da li je to strah ve­zan za po­li­tič­ku po­dr­šku ko­ju gu­be sa ne­u­spje­si­ma na me­đu­na­rod­nom pla­nu ili je strah od to­ga šta će no­vi spe­ci­jal­ni sud da ka­že u po­gle­du op­tu­žni­ca, to je sa­da dru­go pi­ta­nje, na­veo je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va.