Pi­še: No­vak Adžić


Alek­san­dar Di­vajn (Alex. De­vi­ne) ro­đen je u Man­če­ste­ru (Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja) 19. de­cem­bra 1865. go­di­ne, kao dru­gi sin Hen­ri­ja Di­vaj­na i Ka­ra­klie Ko­u­ve­las sa ostr­va Ki­o­sa u Grč­koj. Okon­čao je fa­kul­tet u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Po­tom je ra­dio kao no­vi­nar i pro­fe­sor, a bio je osni­vač, vla­snik i di­rek­tor Klejs­mor ško­le (1896) u Vin­če­ste­ru kod Lon­do­na. Osni­vač je Po­kre­ta mo­mač­ko­ga klu­ba 1886. go­di­ne i pr­vi po­ča­sni mi­si­o­nar za dje­ča­ke – pre­stup­ni­ke pri Po­li­cij­skom su­du pri­li­kom do­no­še­nja Od­red­be za pr­ve pre­stup­ni­ke 1887. go­di­ne; za­tim je bio osni­vač uni­ver­zi­tet­skih kam­po­va za dje­ča­ke iz dr­žav­nih ško­la, a pri­pa­dao je ma­loj gru­pi škol­skih upra­vi­te­lja ko­ji su se tri­de­set go­di­na za­la­ga­li za re­for­mu dr­žav­nih ško­la. Bio je je­dan od po­ča­snih ar­bi­tra­to­ra ču­ve­no­ga do­bro­tvor­no­ga dru­štva He­arts of Oak Be­ne­fit So­ci­ety od 1898., te spe­ci­jal­ni ko­re­spon­dent “Daily Chro­nic­le” na Olim­pij­skim igra­ma u Ati­ni 1906. go­di­ne i ured­nik zva­nič­ne kni­ge Olim­pij­skih iga­ra 1908. go­di­ne Če­sto je pu­to­vao po Evro­pi i Sje­ver­noj Afri­ci i po­ka­zao se kao struč­njak za sta­ri Pa­riz. Umro je 1930. go­di­ne.
Alek­san­dar Di­vajn bio je naj­ve­ći bo­rac za oču­va­nje dr­žav­ne su­ve­re­no­sti i ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re u an­glo-sak­son­skom svi­je­tu (1916.-1930.), kao fi­la­nan­trop, hu­ma­ni­sta i bo­rac za pra­va “ma­lih” dr­ža­va i na­ci­ja, s po­seb­nim ak­cen­tom na Cr­nu Go­ru.
Di­vajn je bio do­sle­dan u pro­mo­vi­sa­nju cr­no­gor­skog pra­va na na­ci­o­nal­no i dr­žav­no sa­mo­o­pre­dje­lje­nje i u tom smi­slu je tra­žio od bri­tan­skih po­li­ti­ča­ra po­dr­šku za pra­vo na eg­zi­sten­ci­ju Cr­ne Go­re. Sto­ga se 5. ja­nu­a­ra 1920. go­di­ne obra­tio pi­smom vi­kon­tu Gled­sto­nu mla­đem, po­sla­ni­ku u bri­tan­skom par­la­men­tu, ina­če, na­klo­nje­nom Cr­noj Go­ri, pod­vla­če­ći da će „od­ba­ci­va­nje cr­no­gor­skog pra­va na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje“, ka­ko ve­li, „bi­ti krun­ski akt ne­prav­de, i ni­ka­kvo pra­vo rje­še­nje“.
Po­dr­ža­va­ju­ći ak­tiv­no­sti cr­no­gor­ske vla­de na če­lu sa Jo­va­nom S. Pla­men­cem, Di­vajn je i pri­li­kom Pla­men­če­ve po­li­tič­ke mi­si­je u Lon­do­nu fe­bru­a­ra 1920. go­di­ne, bio u ulo­zi nje­go­vog sa­vje­to­dav­ca, pru­ža­ju­ći mu zna­čaj­nu lo­gi­sti­ku.
Di­vajn je u bri­tan­skoj štam­pi kon­stant­no bra­nio pra­vo na op­sta­nak Cr­ne Go­re. U tom smi­slu on je u lon­don­skom ča­so­pi­su „The Spec­ta­tor“ 10. ma­ja 1920. go­di­ne ob­ja­vio čla­nak pod na­slo­vom „Mon­te­ne­gro and Ser­bia“, u ko­je­mu (pre­vod sa en­gle­skog ori­gi­na­la) ve­li:
„CR­NA GO­RA I SR­BI­JA
Go­spo­di­ne,
Po dru­gi put, na­kon po­ku­ša­ja na la­žnom sa­stan­ku Na­ci­o­nal­ne skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci, pro­šlog ja­nu­a­ra, o pro­gla­še­nju svr­ga­va­nja Kra­lja Ni­ko­le od Cr­ne Go­re, iz­da­to je sa­op­šte­nje od stra­ne Bi­roa sr­bi­jan­skih no­vi­na­ra da je Kralj Cr­ne Go­re po­no­vo svrg­nut. Ovo dru­go sa­op­šte­nje ni­je ima­lo ve­ću vri­jed­nost ne­go što je ima­lo pr­vo i ja ni­je­sam okli­je­vao da sa­vje­tu­jem bri­tan­sku jav­nost da sa re­zer­vom pri­hva­te nji­hov sud u ve­zi sa iz­vje­šta­ji­ma o ap­sorp­ci­ji Cr­ne Go­re od stra­ne Sr­bi­je, ko­ji po­ti­ču iz Be­o­gra­da.
Bri­tan­ska jav­nost se mo­žda osje­ća­la zbu­nje­no s ob­zi­rom na ak­tiv­no­sti srp­skih pro­pa­gan­di­sta i ti­ši­ni ma­le ze­mlje, ali stvar­no sta­nje stva­ri u Cr­noj Go­ri u ovom tre­nut­ku ni­je u pot­pu­no­sti po­zna­to. To je, me­đu­tim, ja­sno da je pro­gla­še­nje svr­ga­va­nja Kra­lja Ni­ko­le jed­no­stav­no rat­no lu­kav­stvo. Cr­na Go­ra ne zah­ti­je­va uslu­ge od Sr­ba u rje­ša­va­nju nje­nih me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Ako sta­nov­ni­ci Cr­nih Pla­ni­na od­lu­če da ne že­le da nji­hov sta­ri Kralj vla­da nad nji­ho­vim sud­bi­na­ma, oni, i sa­mo oni, će do­ni­je­ti od­lu­ku i Nje­go­vo ve­li­čan­stvo bi bi­lo pr­vo ko­je bi osta­lo po stra­ni u ko­rist bi­lo kog dru­gog ob­li­ka vla­da­vi­ne ko­ja će bi­ti u ko­rist nje­go­vog na­ro­da i ko­ji oni že­le.
Ova va­žna či­nje­ni­ca mo­ra, me­đu­tim, bi­ti ro­đe­na u gla­va­ma – na­ro­da Cr­ne Go­re ko­ji još ni­je slo­bo­dan. Pri­su­stvo srp­ske oku­pa­tor­ske voj­ske u ze­mlji ne sa­mo da is­klju­ču­je nji­ho­vu slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja kao na­ci­je (i Sa­ve­znič­kih na­ci­ja pri­zna­tih od svih Si­la), ali ta­ko­đe pred­sta­vlja i ozbi­ljan skan­dal, za ko­ji sa­mo mo­že­mo da se na­da­mo da će bi­ti br­zo za­vr­šen po­vla­če­njem svih srp­skih tru­pa i ko­mi­ta iz ze­mlje. On­da i sa­mo ta­da će na­rod slo­bod­no iz­ra­zi­ti svo­ju vo­lju i že­lju.
Sr­bi su po­sve­ti­li svo­je ogrom­ne sub­ven­ci­je i ak­tiv­no­sti da po­ku­ša­ju da anek­ti­ra­ju svo­ju se­stru – ze­mlju kao dio Ju­go-slo­ven­ske še­me pro­jek­to­va­nu od stra­ne N. Pa­ši­ća i nje­go­ve stran­ke. Ne sa­mo Cr­no­gor­ci, ne­go i zna­ča­jan broj Sr­ba se pro­ti­vi ovoj kam­pa­nji pr­o­tiv Cr­ne Go­re, ali do sa­da je pri­su­stvo srp­skih tru­pa u ze­mlji ap­so­lut­no one­mo­gu­ći­lo slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja.
To je taj ele­ment i ta im­pe­ri­ja­li­stič­ka po­li­ti­ka ko­ja stva­ra lo­šu krv i …po pi­ta­nju Ba­na­ta kao i sa Ita­li­jom u ve­zi dal­ma­tin­skih po­slo­va. Ka­da bi sa­mo bri­tan­ska jav­nost raz­li­ko­va­la la­žnu Ju­gosla­vi­ju N. Pa­ši­ća pod kra­ljev­stvom Sr­bi­je i istin­sku Ju­gosla­vi­ju sa­stav­ljnu od Fe­de­ra­ci­je slo­bod­nih Ju­goslo­ven­skih ze­ma­lja (Cr­na Go­ra je me­đu nji­ma) po­lo­žaj bi bio ja­san.
Ni­ko ni­je ra­dio te­že za Ju­goslo­ven­sko je­din­stvo ne­go Kralj Ni­ko­la. Ni­jed­na ze­mlja ni­je sa vi­še hra­bro­sti pro­li­la svo­ju krv i ga­lant­no dr­ža­la do ovog ide­a­la ne­go Cr­na Go­ra, i pre­pu­šte­na sa­ma se­bi le­gi­tim­na Ju­gosla­vi­ja će do­ka­za­ti da je spo­sob­na da se kon­so­li­du­je u moć­nu Kon­fe­de­ra­ci­ju, ne­za­vi­snu i slo­bod­nu, i da će oču­va­ti sa­vr­še­no pri­ja­telj­ski i sa­o­sje­ća­jan od­nos sa ita­li­jan­skim na­ro­dom. Pod Ju­gosla­vi­jom N. Pa­ši­ća, ko­ja je u stvar­no­sti Ve­li­ka Sr­bi­ja pod Kra­ljem Pe­trom Ka­ra­đor­đe­vi­ćem, to je ne­mo­gu­će, i ovaj ele­ment, i sa­mo on, je od­go­vo­ran za sa­da­šnju si­tu­a­ci­ju sa Ita­li­jom. Ne do­zvo­li­mo da nam iz­vje­šta­ji iz Be­o­gra­da ve­žu oči. Sa Kra­ljem ili bez Kra­lja, Cr­na Go­ra mo­ra bi­ti slo­bod­na.
Alex. De­vi­ne, Vin­če­ster”.