Hr­vat­ska blo­ka­da otva­ra­nja Po­gla­vlja 23 u pre­go­vo­ri­ma Sr­bi­je i EU prav­no ni­je odr­ži­va, ocje­nju­ju srp­ski prav­ni­ci ko­ji sma­tra­ju da je hr­vat­ski za­htjev da Sr­bi­ja uki­ne svo­ju nad­le­žnost za pr­o­ce­su­i­ra­nje rat­nih zlo­či­na iz­vr­še­nih na te­ri­to­ri­ji ci­je­le biv­še Ju­go­sla­vi­je pot­pu­no neo­sno­van.
Nad­le­žnost Sr­bi­je, ka­ko ka­žu prav­ni­ci, za­sni­va se na prin­ci­pu me­đu­na­rod­nog pra­va o uni­ver­zal­noj nad­le­žno­sti, ko­je po­zna­je i sa­ma Hr­vat­ska, ali i ve­ći­na dr­ža­va EU.
Prav­ni za­stup­nik Vla­de Sr­bi­je u Ha­gu Sa­ša Ob­ra­do­vić sma­tra ka­ko ne po­sto­je osno­vi da Sr­bi­ja iz­ba­ci po­me­nu­tu nad­le­žnost iz svog za­ko­na, uka­zu­ju­ći da je na­ša me­đu­na­rod­na oba­ve­za da go­ni­mo iz­vr­ši­o­ce kri­vič­nih dje­la rat­nih zlo­či­na, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu na­ci­o­nal­nu ili et­nič­ku pri­pad­nost, baš kao što tu oba­ve­zu ima i Hr­vat­ska. Uni­ver­zal­na nad­le­žnost je, ka­ko je ob­ja­snio, te­ko­vi­na me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va i ne­što što Me­đu­na­rod­ni Ko­mi­tet Cr­ve­nog kr­sta pre­po­ru­ču­je svim dr­ža­va­ma.
– Slič­nu vr­stu de­fi­ni­ci­je nad­le­žno­sti ima Fran­cu­ska za te­ri­to­ri­ju biv­še SFRJ i Ru­an­du za do­ga­đa­je iz 90-ih go­di­na, i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja za rat­ne zlo­či­ne iz­vr­še­ne na te­ri­to­ri­ji Nje­mač­ke to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. Po­red to­ga, ve­ći broj ze­ma­lja iz EU po­zna­je uni­ver­zal­nu nad­le­žnost, ka­kvu je po­zna­va­la i SFRJ ka­da su se ti zlo­či­ni i do­go­di­li, ta­ko da u na­šim od­red­ba­ma ne­ma ni­čeg spor­nog sa prav­ne tač­ke gle­di­šta. Istu ta­kvu uni­ver­zal­nu nad­le­žnost po­zna­je i za­ko­no­dav­stvo Hr­vat­ske – na­vo­di Ob­ra­do­vić i is­ti­če da je te­žnja da se ovaj član uki­ne do­šla u vrije­me ka­da se za­vr­ša­vao spor iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de u Ha­gu.
Ta­da su, ka­ko je na­veo, hr­vat­ski dr­žav­ni or­ga­ni mo­gli da vi­de ko­li­ko srp­ska stra­na po­sje­du­je po­da­ta­ka o zlo­či­ni­ma ko­ji su iz­vr­še­ni na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske pre­ma „li­ci­ma ko­ja su bi­la srp­ske et­nič­ke pri­pad­no­sti”.
Ob­ra­do­vić sma­tra da bi, kad bi Hr­vat­ska uspje­la u svo­joj na­mje­ri, Sr­bi­ja bi­la blo­ki­ra­na da vo­di is­tra­ge za ne­ke zlo­či­ne iz­vr­še­ne u Hr­vat­skoj pro­tiv Sr­ba, i upo­zo­rio da, pre­ma nje­go­vim sa­zna­nji­ma, u Hr­vat­skoj po­sto­ji sa­mo jed­na pra­vo­sna­žna pre­su­da pro­tiv jed­nog op­tu­že­nog za ubi­stva – u to­ku i po za­vr­šet­ku ope­ra­ci­je „Olu­ja”.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, Hr­vat­ska ko­ri­sti svoj po­lo­žaj ko­ji ima u EU da bi ucje­nji­va­la Sr­bi­ju da te od­red­be iz­bri­še, a su­šti­na je, ka­ko je na­veo, da „me­đu­na­rod­no pra­vo ne za­bra­nju­je dr­ža­va­ma da za­sni­va­ju ‘exte­ritorijalnu nad­le­žnost’ u kri­vič­nim stva­ri­ma”. Is­ta­kao je da prav­ni osnov da Hr­vat­ska tra­ži bri­sa­nje po­me­nu­tih čla­no­va uop­šte ne po­sto­ji. M.Nj.