To­kom na­si­lja na KiM 17. i 18. mar­ta 2004. ubi­je­no je 19 oso­ba, od ko­jih osam Sr­ba, dok je 11 Al­ba­na­ca ži­vot iz­gu­bi­lo u ob­ra­ču­nu s pri­pad­ni­ci­ma me­đu­na­rod­nih sna­ga bez­bjednosti, podsjeća Tan­jug.
Kod „Spo­me­ni­ka isti­ne” u sje­ver­noj Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci ju­če je slu­žen po­men srp­skim žr­tva­ma stra­da­lim na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, či­me je obi­lje­že­no 11 go­di­na od po­gro­ma sta­nov­ni­štva 17. mar­ta 2004. go­di­ne.
Po­men kod spo­me­ni­ka po­red glav­nog ibar­skog mo­sta slu­ži­li su sve­šte­ni­ci cr­kve Sve­tog Di­mi­tri­ja iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja gra­đa­na i rod­bi­ne stra­da­lih.
Di­rek­tor kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mar­ko Đu­rić re­kao je da od­go­vor na pi­ta­nje ko je po­li­tič­ki or­ga­ni­zo­vao mar­tov­ski po­grom, le­ži u Pri­šti­ni.
„Još ni­ko ni­je ni po­sta­vio pi­ta­nje, ni­ti dao od­go­vor ko je po­li­tič­ki or­ga­ni­zo­vao, pla­ni­rao, spro­veo i do­veo do ovih tra­gič­nih po­sle­di­ca po srp­ski na­rod na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 17. mar­ta 2004. go­di­ne. Od­go­vor na to pi­ta­nje ne le­ži ni ov­dje u sjevernoj Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, ni u Gra­ča­ni­ci, ni u Pe­ći, Pri­zre­nu u ko­ji­ma Sr­ba vi­še ne­ma. Od­go­vor na to pi­ta­nje ne le­ži ni u Be­o­gra­du, od­go­vor na to pi­ta­nje, na­ža­lost, još le­ži u Pri­šti­ni”, re­kao je Đu­rić.
Pred­sjed­nik Pri­vre­me­nog or­ga­na op­šti­ne Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca Alek­san­dar Spi­rić iz­ja­vio je da Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca ne za­bo­ra­vlja, već pam­ti, i da kao i dr­ža­va Sr­bi­ja tra­ži prav­du za sav stra­da­li srp­ski na­rod na pro­sto­ru Ko­sme­ta, ne sa­mo 17. mar­ta 2004. go­di­ne, već od 1999. go­di­ne.
– Mi zah­ti­je­va­mo od me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i tra­ži­mo, kao i sva­ke go­di­ne sa ovog mje­sta, da ot­kri­je po­či­ni­o­ce i na­lo­go­dav­ce zlo­či­na ko­ji je za­de­sio srp­ski na­rod u no­vi­joj isto­ri­ji. Mi ne mo­že­mo ni­ka­ko za­bo­ra­vi­ti smrt na­ših su­gra­đa­na, Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca je slo­bod­no re­če­no grad stra­dal­ni­ka – na­gla­sio je Spi­rić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ve­li­ki broj ži­vo­ta po­lo­žen je za oču­va­nje srp­stva na ovim pro­sto­ri­ma.
– Ovo je mo­žda tre­nu­tak, a za­si­gur­no i opo­me­na lju­di ko­ji su da­li svoj ži­vot za do­mo­vi­nu, za svoj grad, da bu­de­mo vi­še ne­go ika­da slo­žni i je­din­stve­ni, jer mi sa­mo tom slo­gom mo­že­mo bi­ti ja­či i zah­ti­je­va­ti da prav­da bu­de is­po­što­va­na – is­ta­kao je Spi­rić.
U ta­la­su na­si­lja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji od 17. do 19. mar­ta 2004. go­di­ne ubi­je­no je 19 ci­vi­la, od ko­jih osam Sr­ba i 11 Al­ba­na­ca, a vi­še od 900 oso­ba je po­vri­je­đe­no. Et­nič­ki je oči­šće­no šest gra­do­va i de­vet se­la, po­ru­še­no je, za­pa­lje­no ili te­ško ošte­će­no 935 srp­skih ku­ća i de­set dru­štve­nih obje­ka­ta. Uni­šte­na su i 72 vo­zi­la UN.(RTS)


Vi­dlji­vi tra­go­vi stra­ha

Pred­sjed­nik op­šti­ne Gra­ča­ni­ca Vla­de­ta Ko­stić po­ru­čio je na go­di­šnji­cu mar­tov­skog po­gro­ma da se prije 11 go­di­na na da­na­šnji dan do­go­dio naj­ve­ći pro­gon sta­nov­ni­štva sa­vre­me­ne evrop­ske isto­ri­je.
„I da­nas su vi­dlji­vi tra­go­vi stra­ha ko­ji je mar­tov­ski po­grom unio u ži­vot Sr­ba na Ko­so­vu i osta­vio sna­žan pe­čat na na­še po­ro­di­ce i sva­ko­dnev­ni ži­vot”, re­kao je Ko­stić, na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju op­šti­ne Gra­ča­ni­ca.
Ko­stić je pod­sje­tio da je sve oko Gra­ča­ni­ce ta­da bi­lo me­ta uni­šta­va­nja, a da je Gra­ča­ni­ca ta­da, kao i da­nas osta­la sim­bol op­stan­ka i bor­be za bo­lji ži­vot svih ko­ji ov­dje upr­kos sve­mu op­sta­ju.
Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin re­kao je da je 17. mart 2004. go­di­ne sve po­če­lo jed­nom ve­li­kom la­ži - da Sr­bi pu­šta­ju pse na al­ban­sku dje­cu i da je ta laž bi­la po­vod, ko­ju ni­ko do sa­da ni­je de­man­to­vao.
„Ni­ko ni­ka­da ni­je pri­znao da je sve to bi­la stra­šna laž. Po­grom na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji se ni­je de­sio jer su ga Sr­bi iza­zva­li”, pod­vu­kao je Vu­lin i do­dao da ni­ka­da ni­je ka­sno da se pri­zna isti­na.


U ma­ju pr­va hap­še­nja ko­man­da­na­ta OVK

Al­ban­ska te­le­vi­zi­ja Top Ka­nal sa­zna­je iz me­đu­na­rod­nih iz­vo­ra u Pri­šti­ni, da se u ma­ju, na­kon for­mi­ra­nja spe­ci­jal­nog su­da, oče­ku­ju i pr­va hap­še­nja vi­so­kih zva­nič­ni­ka ko­sov­skih in­sti­tu­ci­ja ko­ji su to­kom ra­ta bi­li vi­so­ko ran­gi­ra­ni u hi­je­rar­hi­ji tzv. OVK, a ko­ji su i čla­no­vi par­ti­ja for­mi­ra­nih na­kon ra­ta.
Ka­ko pre­no­si dnev­nik s Ko­so­va „Bo­ta sot”, fi­na­li­zi­ra­ju se svi po­slo­vi oko for­mi­ra­nja su­da za rat­ne zlo­či­ne na Ko­so­vu i pri­pre­ma­ju pr­vi do­si­jei ko­ji će bi­ti na ras­po­la­ga­nju tu­ži­o­ci­ma spe­ci­jal­nih odje­lje­nja ra­di po­di­za­nja op­tu­žni­ca.
Sa­zna­je se, ta­ko­đe, da je ve­ći­na pred­me­ta za op­tu­že­ne već sprem­na, a su­di­će isto­vre­me­no pet su­di­ja vi­je­ća.


Tra­že osni­va­nje su­da za zlo­či­ne

Predsjednik Udru­že­nja po­ro­di­ca kid­na­po­va­nih i ubi­je­nih Sr­ba sa Ko­so­va Si­mo Spa­sić ka­zao je da po­ro­di­ce ne­sta­lih i kid­na­po­va­nih Sr­ba sa­o­sje­ća­ju sa stra­da­li­ma 17. mar­ta 2004. go­di­ne, ali da ne že­le da do­zvo­le da se za­bo­ra­ve žr­tve pri­je 2004. go­di­ne.
„Ovo je sa­mo vid pri­ti­ska, ‘Srp­ski zid pla­ča’, ove fo­to­gra­fi­je tra­že prav­du, ove po­ro­di­ce tra­že prav­du. Tra­ži­mo da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca što pri­je otvo­ri sud za zlo­či­ne UČK (Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va) nad Sr­bi­ma i dru­gim na­ci­o­nal­nim za­jed­ni­ca­ma”, ka­zao je Spa­sić.
On je do­dao da su po­ro­di­ce žr­ta­va oče­ki­va­le da do­ma­će tu­ži­la­štvo za rat­ne zlo­či­ne uči­ni vi­še, ali da zna­ju „da su i oni ne­moć­ni kao po­ro­di­ce” i za­tra­ži­li i od tu­ži­la­štva da ape­lu­je da se spe­ci­jal­ni sud za rat­ne zlo­či­ne OVK što pri­je otvo­ri.
„Da zlo­čin­ci mi­ni­mal­no od­go­va­ra­ju po ko­mand­noj od­go­vor­no­sti. Na­še po­ro­di­ce su da­le 300 ime­na kid­na­pe­ra i ubi­ca. Ti zlo­čin­ci ne mo­gu bi­ti mi­ni­stri i pre­mi­je­ri ta­ko­zva­ne Re­pu­bli­ke Ko­so­vo”, ka­zao je Spa­sić.