Na­kon pet go­di­na Plje­vlja­ci su po­no­vo šam­pi­o­ni Cr­ne Go­re. Po­bje­dom u po­sled­njem ko­lu nad Be­ra­na­ma (4:1), fud­ba­le­ri Ru­da­ra sti­gli su do dru­ge ti­tu­le u isto­ri­ji klu­ba, ko­ju su sa svo­jim na­vi­ja­či­ma zna­li i da pro­sla­ve. Po­ka­za­lo se na kra­ju se­zo­ne da po­bje­de ko­je su za­ra­đe­ne ve­li­kom bor­bom na te­re­nu, ka­da su dre­so­vi ci­je­đe­ni od zno­ja na po­lu­vre­me­nu, ni­su bi­le plod lo­šeg da­na ri­va­la, ka­ko se na po­čet­ku pr­ven­stva go­vo­ri­lo, već sna­ge plje­valj­skog klu­ba.
Ma­lo ko je ozbilj­no shva­tio, mla­dog, ali tro­fej­nog struč­nja­ka, Mir­ka Ma­ri­ća, ka­da je sre­di­nom ju­la pro­šle go­di­ne, na pro­ziv­ci, gdje je bi­lo pri­sut­no 14 igra­ča na­ja­vio bor­bu za vrh ta­be­le i ka­zao da Ru­dar ima tim za Evro­pu. Pet da­na ka­sni­je sti­gla je vi­jest da ka­pi­ten i po mno­gi­ma naj­bo­lji igrač li­ge, Ne­delj­ko Vla­ho­vić na­pu­šta Ru­dar. To kao da je bio sig­nal lju­di­ma iz upra­ve da hit­no re­a­gu­ju. Uspje­li su da ubi­je­de ka­pi­te­na da još ma­lo raz­mi­sli, a ka­da su u Plje­vlja po­če­li da sti­žu Igor i Ivan Iva­no­vić, Pre­drag Br­no­vić, vra­ti­li su se Ja­pan­ci Ka­to i No­ma, kao i što­per Đor­đe Đu­rić. Po­tom je sti­gao Alek­san­dar Du­blje­vić, a za­tim i Vla­di­mir Jo­vo­vić. Ta­da je bi­lo ja­sno da Ru­dar ima eki­pu za ti­tu­lu.
– Ni­sam ta­da re­kao da ide­mo na ti­tu­lu, već da mo­že­mo u Evro­pu i ni­sam to re­kao tek ona­ko. Mi­slim da imam do­volj­no is­ku­stva da ne na­ja­vlju­jem ne­što bez osno­va. Vje­ro­vao sam u igra­če, a na­ša naj­ve­ća sna­ga bi­la je što smo du­go za­jed­no, a ka­sni­je ka­da su se u klub vra­ti­li igra­či ko­ji­ma ni­je tre­ba­lo mno­go da se po­no­vo uklo­pe u tim, po­mi­slio sam da mo­že­mo to ti­tu­le. Ni­sam to jav­no go­vo­rio do po­lu­se­zo­ne ka­da smo po­sta­li je­se­nji šam­pi­o­ni, ali je ta­da bi­lo pri­rod­no da ka­žem da je cilj da osta­ne­mo na tom mje­stu – po­čeo je svo­ju pri­ču Ma­rić, ko­ji je po­čeo taj tro­fej­ni put Ru­da­ra osva­ja­njem Ku­pa 2006. go­di­ne.
Na po­lu­se­zo­ni je usli­je­dio no­vi pro­blem. Ivan Iva­no­vić, ta­da naj­bo­lji igrač i stri­je­lac Ru­da­ra do­bio je po­nu­du iz Ka­zah­sta­na ko­ja se ne od­bi­ja. Ni­ko iz klu­ba ni­je ni po­mi­slio da za­u­sta­vi mom­ka ko­ji je do­bio pri­li­ku da ri­je­ši svo­ju eg­zi­sten­ci­ju. Dok su se ri­va­li za ti­tu­lu po­ja­ča­va­li i do­vo­di­li po ne­ko­li­ko igra­ča, u Ru­dar se vra­tio Re­ljić, ko­ji je zbog pro­ble­ma sa pa­pi­ri­ma, a ka­sni­je i po­vre­da­ma od­i­grao sve­ga de­vet utak­mi­ca za svoj ma­tič­ni klub. Sti­gao je i Ja­pa­nac Ot­su­ki i to je bi­lo sve, dok su, po­red Iva­no­vi­ća, eki­pu na­pu­sti­li Bu­ga­ran Ata­na­sov, Du­blje­vić, Bu­la­jić, Mr­dak i De­li­ba­šić.
– Ni ta­da ni­smo gu­bi­li gla­vu. Ni­je nam bio cilj da do­ve­de­mo igra­če ko­ji su mo­žda kva­li­tet­ni, ali ko­ji se ne ukla­pa­ju u na­šu kon­cep­ci­ju igre i ko­ji bi mo­žda po­re­me­ti­li po­ro­dič­nu at­mos­fe­ru ko­ja vla­da u klu­bu. Re­zul­ta­ti u pri­prem­nom pe­ri­o­du ni­su bi­li za­do­vo­lja­va­ju­ći, ali igra je­ste. Na­kon start­nog re­mi­ja pod Go­lu­bi­njom sa Gr­bljem, igra­li smo naj­ljep­ši fud­bal u li­gi, a on­da su usli­je­di­le po­vre­de, na jed­noj utak­mi­ci, pro­tiv Mla­do­sti na Sta­rom aero­dro­mu osta­li smo bez Vla­ho­vić, Iva­no­vi­ća, Jo­vo­vi­ća i No­me. Ubr­zo, Jo­vo­vić ka­da je bio u pu­nom za­ma­hu, mo­rao je van stro­ja zbog ozbilj­ne po­vre­de, a pred kraj pr­ven­stva i iz stro­ja su is­pa­li No­ma, Re­ljić i Ga­če­vić. Sti­gli su ne­što lo­ši­ji re­zul­ta­ti, što je bi­lo i nor­mal­no jer se tre­ba­lo pri­la­go­di­ti no­vo­na­sta­loj si­tu­a­ci­ji. Ta­da se po­ka­za­lo ne­što stra­šno in­te­re­sant­no. Od­mah su kre­nu­le pri­če da Ru­dar gu­bi ko­rak, da ne­ma­mo sna­ge u fi­ni­šu, da smo po­su­sta­li i još mno­go to­ga. Me­đu­tim, mi smo upra­vo ta­da po­ka­za­li da smo naj­ja­či i vr­lo br­zo, na te­re­nu, de­man­to­va­li te „du­še­bri­žni­ke”, na­gla­sio je tre­ner ko­ji je svoj fud­bal­ski put, još kao pe­tlić 1978. go­di­ne po­čeo pod Go­lu­bi­njom.
Ma­rić, ko­ji mno­go pa­žnje po­sve­ću­je usa­vr­ša­va­nju, ka­že da je uvi­jek vje­ro­vao u igra­če i da smo on i fud­ba­le­ri zna­ju kroz šta su sve pro­šli ove se­zo­ne.
– Do­ći će vri­je­me pa će se pri­ča­ti i o to­me, ali naj­va­žni­je da smo uze­li ti­tu­lu. Ja i igra­či smo na­kon po­ra­za od Su­tje­ske u Plje­vlji­ma sje­li i raz­go­va­ra­li i svi smo bi­li istog mi­šlje­nja, ako ne mo­že­mo da od tri utak­mi­ce do kra­ja po­bi­je­di­mo dvi­je, ni­smo ni za­slu­ži­li da bu­de­mo šam­pi­o­ni. Mo­žda još ni­smo svje­sni šta smo na­pra­vi­li i ko­li­ki je ovo uspjeh, ali do ovo­ga ne bismo do­šli bez ja­kog ko­lek­ti­va, at­mos­fe­re ko­ja je vla­da­la na tre­ni­zi­ma, u svla­či­o­ni­ci, van te­re­na… Po­no­sam sam što sam ra­dio sa ovim mom­ci­ma, ko­ji su se po­ka­za­li kao ve­li­ki lju­di i sjaj­ni spor­ti­sti – za­klju­čio je Mir­ko Ma­rić.
Pred­sjed­nik Ru­da­ra Bo­jan Ta­nje­vić ju­če je bio bio je vi­še ne­go ras­po­lo­žen.
– Ovi mom­ci na­pra­vi­li su ve­li­ku stvar, na­pra­vi­li su pr­vi ko­rak ka stva­ra­nju ti­ma ko­ji že­li sva­ke go­di­ne iz­la­zak u Evro­pu. Ova ti­tu­la nam je ve­o­ma va­žna, na­rav­no i u fi­nan­sij­skom smi­slu. Vi­dje­će­mo ko­li­ko će nam nov­ca osta­ti ka­da vra­ti­mo du­go­va­nja. Ta­da će­mo ima­ti ja­snu sli­ku sa či­me ras­po­la­že­mo i mo­že­mo da pra­vi­mo plan za na­red­nu se­zo­nu. Pr­vo će­mo raz­go­va­ra­ti sa struč­nim šta­bom, a na­kon to­ga na­pra­vi­ti i li­stu po­ja­ča­nja. Po­red struč­nog šta­ba, igra­ča, upra­ve, na­vi­ja­ča ve­li­ku za­hval­nost du­gu­jem va­ma ko­ji ste uvi­jek bi­li na iz­vo­ru in­for­ma­ci­ja, ta­ko­đe i osta­lim me­di­ji­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji su pre­po­zna­li Ru­dar kao jed­nu zdra­vu sre­di­nu i svo­jim iz­vje­šta­ji­ma do­pri­ni­je­li afir­ma­ci­ji klu­ba – ka­zao je Ta­nje­vić.M.P.

Ra­da­no­vić pro­veo na
te­re­nu 2.964 mi­nu­ta

Po sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma to­kom ove pr­ven­stve­ne se­zo­ne mno­go vi­še fud­ba­le­ra do­bi­lo je pri­li­ku da se do­ka­že struč­nom šta­bu, jer je Mir­ko Ma­rić dao pri­li­ku čak dva­de­se­to­smo­ri­ci fud­ba­le­ra. Ma­rić je imao ogrom­no po­vje­re­nje u Mi­lo­ša Ra­da­no­vić i to mu se na kra­ju is­pla­ti­lo. Ra­da­no­vić ni­je pro­pu­stio ni jed­nu pr­ven­stve­nu utak­mi­cu klu­ba u ko­jem je i po­čeo da se ba­vi fud­ba­lom, dav­ne 1989. Go­di­ne. Ovaj fud­ba­ler je sa 33 na­stu­pa si­gur­no do­ka­zao da mu je još ra­no za fud­bal­sku pen­zi­ju iako je jed­no vri­je­me i sam na­ja­vlji­vao ova­kvu mo­guć­nost. Gol­man Plje­vlja­ka pro­veo je na te­re­nu ukup­no 2.964 mi­nu­ta, šest mi­nu­ta ma­nje od mak­si­mu­ma, jer je Ma­rić u po­sled­njem ko­lu pro­tiv Be­ra­na u 84. mi­nu­tu dao šan­su Mi­la­nu Je­lov­cu. Na­kon Ra­da­no­vi­ća naj­vi­še na­stu­pa za Ru­dar ove se­zo­ne ima­li su Du­šan Ne­sto­ro­vić i Ko­hei Ka­to po 31, a in­te­re­sant­no je da u svim utak­mi­ca­ma ko­je su od­i­gra­li bi­li i star­te­ri, baš kao i ka­pi­ten Ne­delj­ko Vla­ho­vić kao i Ne­ma­nja Mi­ju­ško­vić ko­ji su upi­sa­li po 28 na­stu­pa u pr­ven­stve­nim utak­mi­ca­ma ove se­zo­ne...

Za­ra­di­li 50 žu­tih kar­to­na i jed­no is­klju­če­nje

Na 33 utak­mi­ce, igra­či­ma Ru­da­ra po­ka­za­no je 50 žu­tih kar­to­na. Ni­ko­la Ga­če­vić je osam pu­ta za­pi­san u su­dij­sku bi­lje­žni­cu, a Ne­ma­nja Mi­ju­ško­vić se­dam. Ivan Iva­no­vić, ko­ji je oti­šao na po­lu­se­zo­ni za­ra­dio je šest žu­tih kar­to­na isto ko­li­ko i Ka­to to­kom či­ta­ve se­zo­ne. Da­mja­no­vić je do­bio če­ti­ri kar­to­na, a, Du­šan Ne­sto­ro­vić i Igor Iva­no­vić po tri. Po dvi­je jav­ne opo­me­ne do­bi­li su: Br­no­vić, No­ma, Đu­rić, To­ma­še­vić i Jo­vo­vić, a Mr­dak i Vla­ho­vić po je­dan.
Je­di­ni cr­ve­ni kar­ton do­bio je Đor­đe Đu­rić u Ko­to­ru, ka­da su Plje­vlja­ci u 27. ko­lu iz­gu­bi­li od Bo­ke­lja.


Po­sti­gli naj­vi­še
a pri­mi­li naj­ma­nje go­lo­va
Ru­dar je i sta­ti­stič­ki naj­bo­lji tim u li­gi. Šam­pi­on je ukup­no osvo­jio 72 bo­da, sa gol raz­li­kom +40. Plje­vlja­ci su pri­mi­li naj­ma­nje go­lo­va 18 ili 0,54 po utak­mi­ci. Sa dru­ge stra­ne Ru­dar uz je Su­tje­sku imao naj­bo­lji na­pad u li­gi. Po­sti­gli su 58 go­lo­va ili 1,75 po utak­mi­ci. Na kra­ju Ru­dar je imao ukup­no 22 po­bje­de i pet po­ra­za, dok je se­dam utak­mi­ca od­i­grao 0:0. Od 17 od­i­gra­nih utak­mi­ca na svom sta­di­o­nu Ru­dar je 13 pu­ta osva­jao bo­do­ve, a na stra­ni su Plje­vlja­ci osvo­ji­li 30 bo­do­va. Od 16 go­stu­ju­ćih utak­mi­ca de­vet pu­ta iz­la­zi­li su kao po­bjed­ni­ci.
Naj­vi­še go­lo­va Plje­vlja­ci pri­mi­li su od Mor­na­ra, čak pet go­lo­va, a igra­či Gr­blja i Lov­će­na ni­su to­kom ove se­zo­ne uspje­li da za­tre­su mre­žu Ru­da­ra.


Se­dam pe­na­la – če­ti­ri po­got­ka
To­kom pr­ven­stve­ne se­zo­ne, u ko­rist Ru­da­ra do­su­đe­no je se­dam je­da­na­e­ste­ra­ca, od ko­ji su re­a­li­zo­va­na če­ti­ri. Dva go­la sa bi­je­le tač­ke po­sti­gao je Ne­delj­ko Vla­ho­vić, ali je i dva pu­ta bio ne­pre­ci­zan. Ka­pi­ten šam­pi­o­na ni­je bio pre­ci­zan u Pe­trov­cu pro­tiv isto­i­me­nog ti­ma u 27. ko­lu ka­da je bi­lo 3:1 za Plje­vlja­ke, a dru­gi pe­nal ni­je re­a­li­zo­vao na Ce­ti­nju pro­tiv Lov­će­na u 29. ko­lu ka­da je na kra­ju bi­lo 0:0. Vla­ho­vić je bio pre­ci­zan u 21. ko­lu pro­tiv Mor­na­ra, ka­da je kra­ju bi­lo 3:0 i u 28. ko­lu pro­tiv Gr­blja ka­da je bi­lo 2:0 za Ru­dar. Po je­dan je­da­na­e­ste­rac re­a­li­zo­va­li su Đor­đe Đu­rić, pro­tiv Bu­duć­no­sti u 14. ko­lu i Mi­loš Ra­da­no­vić u po­sled­njem ko­lu pro­tiv Be­ra­na. S dru­ge stra­ne, pe­na­le za no­vog šam­pi­o­na ni­je re­a­li­zo­vao Ivan Iva­no­vić u 14. ko­lu pod Go­lu­bi­njom pro­tiv Bu­duć­no­sti. Je­di­ni auto­gol, ko­ji ni­je sku­po ko­štao Ru­dar, po­sti­gao je Ne­ma­nja Mi­ju­ško­vić na „Tre­šnji­ci” u 5. ko­lu, ka­da je nje­gov tim sa­vla­dao Ze­tu sa 2:1.

Igor Iva­no­vić naj­bo­lji stri­je­lac
Za raz­li­ku od ne­kih ra­ni­jih, ove se­zo­ne se 14 igra­ča Ru­da­ra upi­sa­lo u li­stu stri­je­la­ca. Naj­bo­lji stri­je­lac eki­pe je Igor Iva­no­vić sa 13 po­stig­nu­tih go­lo­va, a po­tom sli­je­de: Vla­ho­vić osam, Ka­to se­dam, Jo­vo­vić, Vu­ja­čić, Br­no­vić i Mi­ju­ško­vić po če­ti­ri, No­ma tri, Ga­če­vić, Đu­rić, Ivan Iva­no­vić i Mr­dak po dva i na kra­ju Ra­da­no­vić i Da­mja­no­vić po je­dan.