Ve­li­ki hri­šćan­ski pra­znik Ro­đe­nje Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, u na­ro­du po­zna­ti­ji kao Ma­la Go­spo­ji­na, ko­ji se obi­lje­ža­va 21. sep­tem­bra po no­vom ka­len­da­ru, tra­di­ci­o­nal­no će bi­ti obi­lje­žen cr­kve­no – na­rod­nim sa­bo­rom u ma­na­sti­ru Ko­si­je­re­vo kod Nik­ši­ća. Cr­kva ove sve­ti­nje po­sve­će­na je upra­vo ovom pra­zni­ku. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju od 9 ča­so­va slu­ži­će vla­di­ka bu­di­mljan­sko - nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom Epar­hi­je bu­di­mljan­sko – nik­šić­ke. Po­tom će bi­ti odr­žan pri­go­dan kul­tur­no - umjet­nič­ki pro­gram uz tr­pe­zu lju­ba­vi.
I ove, kao i pret­hod­nih go­di­na oko cr­kve će se oku­pi­ti pri­pad­ni­ci čak 82 brat­stva ko­ja po­ti­ču iz Ba­nja­na i pod­ruč­ja Oput­ne Ru­di­ne. Na­kon Mi­lja­ni­ća, To­ma­še­vi­ća, Ba­ćo­vi­ća, Lu­či­ća, Bje­li­ca, Še­ka­ri­ća i Mi­lo­vi­ća, do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sla­vlja bi­će brat­stvo Đur­ko­vić, ko­ji su se pre­u­zi­ma­njem slav­skog ko­la­ča, od Ko­sta­di­na Mi­lo­vi­ća pro­šle go­di­ne oba­ve­za­li da ove go­di­ne or­ga­ni­zu­ju sla­vlje u ma­na­sti­ru Ko­si­je­re­vo.
Pre­ma na­rod­nom pre­da­nju ma­na­stir Ko­si­je­re­vo, ka­ko na­gla­ša­va je­ro­mo­nah Ar­se­ni­je, sa­gra­dio je car Kon­sta­tin, ko­ji se pu­tu­ju­ći iz Ri­ma za Ca­ri­grad za­te­kao na pod­ruč­ju ri­je­ke Tre­bi­šnji­ce.
- Ka­da na­i­đe na mje­sto tvr­do sa­gra­di ma­na­stir Za­va­lu, za mje­sto gdje re­če „ovo mje­sto je do­bro” sa­gra­di Do­bri­će­vo. Išav­ši da­lje re­kao je „za­ko­si­je­ri­smo” i tu sa­gra­di ma­na­stir Ko­si­je­re­vo. Po­tvr­da sta­ri­ne Ko­si­je­re­va je i sre­br­ni pe­čat iz 1260. go­di­ne. Ma­na­stir Ko­si­je­re­vo, za po­ro­blje­nu Her­ce­go­vi­nu bio je du­hov­ni sto­žer oko ko­jeg su se oku­plja­li na­rod­ni pr­va­ci i pra­vi­li do­go­vo­re za oslo­bo­đe­nje pr­vo od tur­ske, a po­tom austr­o­u­gar­ske vla­sti. Ma­na­stir je vi­še pu­ta stra­dao od Tu­ra­ka, pr­vi put 1672. go­di­ne, a za­tim u vri­je­me Srp­sko - tur­skog ra­ta 1807. go­di­ne. Ni­je­su ga ni Austro­u­ga­ri osta­vi­li na mi­ru i 1914. go­di­ne su ga po­ru­ši­li do te­me­lja, za­pa­li­li ko­na­ke i uni­šti­li go­to­vo sve ma­na­stir­ske dra­go­cje­no­sti. Cr­no­gor­ska voj­ska je ne­ko­li­ko da­na pri­je upa­da Austro­u­ga­ra sklo­ni­la mo­šti Sve­tog Ar­se­ni­ja Srem­ca u po­za­di­nu fron­ta. Mo­šti su u ma­na­sti­ru ču­va­ne od 1884. do 18. av­gu­sta 1914. go­di­ne, a po­tom su smje­šte­ne u ma­na­stir Ždre­ba­o­nik kod Da­ni­lov­gra­da. Uz po­moć kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća ma­na­stir je ob­no­vljen 1932. go­di­ne u pot­pu­no no­vom sti­lu, in­spi­ri­san cr­kva­ma Mo­rav­ske ško­le, ka­že je­ro­mo­nah Ar­se­ni­je.
Zbog iz­grad­nje bra­ne Gran­ča­re­vo na Tre­bi­šnji­ci i stva­ra­nja aku­mu­la­ci­o­nog Bi­leć­kog je­ze­ra, ma­na­stir Ko­si­je­re­vo je pre­mje­šten na no­vu lo­ka­ci­ju u se­lo Pe­tro­vi­ćE u Ba­nja­ni­ma. Ma­na­stir je imao oko 3.000 hek­ta­ra ze­mlje, svo­je mli­no­ve, a u por­ti je bi­la i bol­ni­ca. Go­di­ne 1946. ko­mu­ni­stič­ka vlast je od­u­ze­la sko­ro cje­lo­kup­nu ma­na­stir­sku imo­vi­nu, a na­kon pre­mje­šta­nja ma­na­sti­ru je pre­o­sta­lo oko po­la hek­ta­ra ne­plod­ne ze­mlje, pri­ča je­ro­mo­nah Ar­se­ni­je.
- U ma­na­stir­skoj cr­kvi se na­la­zi sto­pa­lo Sv. apo­sto­la Lu­ke, pred ko­jim se de­ša­va­ju broj­na is­cje­lje­nja. Ko­sti gra­hov­skih mu­če­ni­ka po­bi­je­nih u Dru­gom svjet­skom ra­tu po­hra­nje­ne su u no­vo­sa­gra­đe­nom hra­mu Sv. Lu­ke u por­ti ma­na­sti­ra – ob­ja­šnja­va za­što bi još tre­ba­lo po­sje­ti­ti ma­na­stir Ko­si­je­re­vo.
L.N.