Pod­go­rič­ke sve­šte­ni­ke Pre­dra­ga Šće­pa­no­vi­ća i Mir­če­tu Šlji­van­ča­ni­na mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko – pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je je od­li­ko­vao či­nom pro­to­je­re­ja to­kom li­tur­gi­je na tra­di­ci­o­nal­nom Sve­to­si­me­o­nov­skom sa­bo­ru. Ovom pri­li­kom mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je či­nom pro­to­đa­ko­na od­li­ko­vao je do­sa­da­šnjeg đa­ko­na Vla­di­mi­ra Ja­ra­ma­za.
Be­sje­de­ći, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je pod­sje­tio na ri­je­či iz Sve­tog pi­sma, ko­je svje­do­či da je sam Go­spod Isus Hri­stos re­kao da ni­je do­šao da mu slu­že ne­go da slu­ži, i ne sa­mo da slu­ži ne­go da i ži­vot svoj po­lo­ži za na­rod svoj i za bli­žnje svo­je. U Cr­kvi Bo­ži­joj po­sto­je raz­li­či­te slu­žbe, a sve se one ob­je­di­nju­ju u slu­žbu Go­spod­nju, slu­žbu Bo­gu i slu­žbu spa­se­nju ro­da ljud­sko­ga.
- U Cr­kvi po­sto­je: slu­žbe epi­sko­pa, pre­zvi­te­ra, đa­ko­na i dru­gih zva­nja. Ona su ta­ko­đe zva­nja ne vla­sti i ne­ke ljud­ske ča­sti, ne­go zva­nja upra­vo tog i ta­kvog slu­že­nja Go­spod­njeg, hri­sto­li­kog slu­že­nja ov­dje na ze­mlji. Ta­ko da oni ko­ji pri­ma­ju ne­ku od tih slu­žbi, ili do­bi­ja­ju zva­nje ko­je tu slu­žbu uve­li­ča­va, to uve­li­ča­va­nje je po­ziv na uve­li­ča­va­nje nji­ho­ve rev­no­sti, nji­ho­vog tru­da, nji­ho­vo­ga pod­vi­ga, uve­li­ča­va­nje nji­ho­vo­ga slu­že­nja svim sr­cem svo­jim i svom du­šom svo­jom. Evo, da­nas su dvo­ji­ca na­ših pre­zvi­te­ra otac Pre­drag i otac Mir­če­ta i no­vi pro­to­đa­kon Vla­di­mir do­bi­li to zva­nje, zva­nje pro­to­pre­zvi­te­ra i zva­nje pro­to­đa­ko­na, a to zna­či da oni bu­du na če­lo pre­zvi­te­ra Cr­kve Bo­ži­je, a u isto vri­je­me bu­du pri­mjer dru­gim i sve­šte­ni­ci­ma i na­ro­du Bo­ži­jem. Njih dvo­ji­ca su se po­tru­di­la od ka­ko su pri­mi­li ovaj sve­šte­ni čin, da slu­že Go­spo­du pre­ma svo­jim mo­ći­ma, a ovo zva­nje ko­je su da­nas do­bi­li sa­mo im je pod­sti­caj da još rev­no­sni­je još vjer­ni­je Bo­gu i Cr­kvi Bo­ži­joj pri­no­se se­be i jed­ni dru­ge na dar Hri­stu Go­spo­du u toj ve­li­koj i sve­toj slu­žbi Hri­sto­voj slu­žbi na ko­ju smo svi pri­zva­ni sva­ki u svom zva­nju – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je no­vim pro­to­je­re­ji­ma i no­vom pro­to­đa­ko­nu po­že­lio da Go­spod po­da­ri kre­po­sti, zdra­vlja du­še i ti­je­la, i da pred Go­spo­dom za­i­sta pro­sla­ve svo­jim ži­vo­tom i svo­jim dje­lom ime Go­spod­nje.
U ime una­pri­je­đe­nih sve­šte­ni­ka pri­sut­ni­ma se obra­tio otac Pre­drag Šće­pa­no­vić, po­zi­va­ju­ći se na ri­je­či Sve­tog apo­sto­la Pa­vla - „Ima li ne­što što ni­si pri­mio, a ako si pri­mio, što se hva­liš kao da ni­si pri­mio”, is­ti­ču­ći da no­ve či­no­ve shva­ta­ju kao pod­strek za rev­no­sni­je slu­že­nje. Za­hva­lio se i mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju što je hlad­nih `90. go­di­na du­hov­no pro­bu­dio mno­ge u Cr­noj Go­ri, ko­ji su za­bo­ra­vi­li da su ko­li­jev­ka Sve­tih Si­me­o­na i Sa­ve.
- Bla­go­da­ri­mo vam što ste do­šli da si­je­te ne­be­sku pše­ni­cu u du­ša­ma lju­di, što smo i mi, kao mla­do i ne­zre­lo kla­sje uče­stvo­va­li u ve­li­koj du­hov­noj ob­no­vi. Gri­ja­la nas je va­tra i va­ša pla­me­na pro­po­vi­jed i vje­ra, sa­go­ri­je­va­ju­ći u na­ma ono što je gre­šno i ze­malj­sko, a na­da­mo se da je u ta­jan­stve­nim skriv­ni­ca­ma na­ših sr­da­ca osta­lo ono što je vječ­no i ne­pro­la­zno – ka­ko vi u svo­jim pro­po­vje­di­ma stal­no is­ti­če­te – re­kao je pro­to­je­rej Šće­pa­no­vić. Ovom pri­li­kom no­vi pro­to­je­rej za­hva­lio je na du­hov­noj po­dr­šci i ocu Dra­ga­nu Mi­tro­vi­ću, „ko­ji nas je pri­mio kao naj­ro­đe­ni­ju dje­cu `90. go­di­na, ka­da smo i mi bi­li na že­ra­vič­nom ras­kr­šću ži­vo­ta i ka­da je na­ša du­ša mo­gla da za­lu­ta, nje­gov lik i pri­mjer nas je kri­je­pio”. Po­seb­no je za­hva­lio vjer­ni­ci­ma, jer, ka­ko na­vo­di otac Šće­pa­no­vić, nji­ho­va vje­ra po­mo­gla je da i oni slu­že i sto­je pred Go­spo­dom.
Ž.J.


Šest vla­di­ka sa­slu­ži­va­lo mi­tro­po­li­tu

Sve­to­si­me­nov­skim sa­bo­rom se pro­sla­vlja sje­ća­nje na ro­do­na­čel­ni­ka sve­to­rod­ne lo­ze Ne­ma­nji­ća Ste­fa­na Ne­ma­nju, po­to­njeg Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog, ro­đe­nog u Pod­go­ri­ci. Sve­tu slu­žbu u Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja slu­žio je ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa še­sto­ri­com epi­sko­pa na­še po­mje­sne Cr­kve – bi­hać­ko-pe­tro­vač­kim Ata­na­si­jem, bu­di­mljan­sko-nik­šić­kim Jo­a­ni­ki­jem, po­lo­ško-ku­ma­nov­skim Jo­a­ki­mom, bre­gal­nič­kim Mar­kom, ni­škim Jo­va­nom i pa­krač­ko-sla­von­skim Jo­va­nom, i mno­go­broj­nim sve­šten­stvom i vjer­nim na­ro­dom