Nik­šić­ki in­ži­njer Ra­de Pi­žu­ri­ca pred­sta­vio se na Ne­dje­lju pra­vo­sla­vlja u pod­go­rič­kom Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja i kao vješt dr­vo­dje­lja. Tač­ni­je, kao pre­ci­zan du­bo­re­zac i pra­vi umjet­nik. Ne­će­mo re­ći sa­mo­uk, jer je o ovom umjet­nič­kom za­na­tu pr­ve po­u­ke do­bio od oca. Pi­žu­ri­ca je u pod­go­rič­kom Sa­bor­nom hra­mu odr­žao sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu du­bo­re­znih iko­na i kr­sto­va, ali i dru­gih upo­treb­nih pred­me­ta od dr­ve­ta, kao što su bro­ja­ni­ce, ili raz­li­či­te ku­ti­ji­ce.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu pro­to­je­rej sta­vro­for prof. dr Bo­ris Bra­jo­vić, ko­ji je autor i tek­sta pra­te­ćeg ka­ta­lo­ga, pod­sje­ća­ju­ći na bi­blij­sku pri­ču, na­veo je da se svi mo­ra­mo oda­zva­ti po­zi­vu „do­đi i vi­di” - da po­gle­da­mo iz­lo­žbu, da vi­di­mo hram, ali i sa­mu cr­kvu. No, la­ko je ući u hram, ali ni­je la­ko vi­dje­ti, do­da­je dr Bra­jo­vić.
- Za vi­đe­nje je po­treb­no iza­ći iz sop­stve­ne Ju­de­je i ući u Ga­li­le­ju da bi­smo vi­dje­li. Ta moć vi­đe­nja je ono što smo i da­nas za Ne­dje­lju pra­vo­sla­vlja po­tvr­đi­va­li, ta moć sli­ke ko­ja od­re­đu­je moć vi­đe­nja, da kao iko­no­fi­li, hri­sto­fi­li, te­o­fi­li, mo­že­mo da zna­mo što gle­da­mo kad ne­što vi­di­mo. I u to­me je či­ta­va su­šti­na bor­be iz­me­đu mo­ći sli­ke, i ono što su od pr­vih vre­me­na te­o­lo­zi po­ku­ša­li da su­spen­du­ju i ogra­ni­če. Tu je ri­ječ o mo­ći sli­ke ko­ja se pro­ja­vlju­je i u du­bo­re­znim ra­do­vi­ma Ra­da Pi­žu­ri­ce – ka­že dr Bra­jo­vić. Ka­ko na­gla­ša­va, su­šti­na je pro­sto gle­da­nje či­ste i ne­po­sred­ne umjet­no­sti, kao što je i iz­raz Ra­da Pi­žu­ri­ce. No, tre­ba i uz­po­zo­ri­ti, do­da­je dr Bra­jo­vić, da od­no­si bor­be iko­no­fil­stva i iko­no­bor­stva još ni­su za­vr­še­ni, već su da­nas na sna­zi no­ve i iza­zov­ni­je for­me.
- Ni­je jed­no­stav­no Bo­ga pred­sta­vi­ti, uvi­jek je u pi­ta­nju je­dan pro­spek­tiv­ni po­gled iz­me­đu ono­ga što je bi­lo i ono­ga što će bi­ti. I u tom vre­me­nu iš­če­ki­va­nja, otva­ram ovu iz­lo­žbu i po­zi­vam vas da do­đe­te i vi­di­te – re­kao je pro­to­je­rej Bra­jo­vić.
Pi­žu­ri­ca, či­ja iz­lo­žba je bi­la sa­stav­ni dio Du­hov­ne aka­de­mi­je u sla­vu Ne­dje­lje pra­vo­sla­vlja i pro­sla­vlja­nja 520 go­di­na od štam­pa­nja Ok­to­i­ha pr­vo­gla­sni­ka, u or­ga­ni­za­ci­ji ce­tinj­ske Bo­go­slo­vi­je Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski, dva svo­ja ra­da po­klo­nio je dvo­ji­ci vla­di­ka ko­ji su bi­li pri­sut­ni. Pi­žu­ri­ca je mi­tro­po­li­tu cr­no­gor­sko – pri­mor­skom Am­fi­lo­hi­ju po­klo­nio iz­re­zba­re­ni krst za cr­kvu Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog na Ne­ma­nji­nom gra­du. Ar­hi­e­pi­sko­pu mi­hal­sko – ko­šic­kom Ge­or­gi­ju, Pra­vo­slav­ne cr­kve če­ških i slo­vač­kih ze­ma­lja, ko­ji je bio u po­sje­ti Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko – pri­mor­skoj, po­klo­nio je iko­nu sa Nje­go­še­vim li­kom.
Ka­ko ka­že Pi­žu­ri­ca, za iz­ra­du pre­div­nog kr­sta bi­lo mu je po­treb­no po­la go­di­ne. I krst kao i sve iko­ne su mi­ni­ja­tu­re. Po­čeo je sa ku­ti­ja­ma za du­van, sa upo­treb­nim pred­me­ti­ma, da bi se ka­sni­je po­sve­tio du­hov­nim te­ma­ma. Ka­ko ka­že, mi­ni­ja­tu­re ra­di jer je uslo­vljen ne­do­stat­kom pro­sto­ra.
- Uslo­vi mi dik­ti­ra­ju da ra­dim mi­ni­ja­tu­re, jer sve ra­dim u sta­nu u dnev­nom bo­rav­ku. Ne­ke gru­be ra­do­ve za­vr­šim kod bra­ta u po­dru­mu, a on­da ove fi­ne ra­do­ve do­vr­ša­vam u sta­nu. Zbog sku­če­no­sti pro­sto­ra ne mo­gu da ra­dim ne­ke ve­će for­ma­te, ali vo­lja je Bož­ja, a mo­je ru­ke i oči su sa­mo na uslu­zi – ka­že Pi­žu­ri­ca.
Naj­ve­ći broj iko­na ra­đen je u ti­so­vi­ni, a okvir im je od ja­vo­ra. Je­di­ni iz­u­ze­tak je iko­na Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la ko­ju je ra­dio u dr­ve­tu šlji­ve.
Ž.J.