B
I­JE­LO PO­LjE - U Bi­je­lom Po­lju ima oko 50 stam­be­nih zgra­da, a naj­vi­še ih je u cen­tru gra­da, ukup­no osam­na­est, po­tom u na­se­lji­ma Pru­ška (12), Ra­sad­ni­ku i Ni­kolj­cu po se­dam, Ra­ko­nja­ma če­ti­ri, Ri­ba­re­vi­na­ma dvi­je i jed­na u Ne­da­ku­si­ma. Sva­ka od ovih zgra­da ima ime, a naj­po­zna­ti­ji me­đu nji­ma je stam­be­ni obje­kat u stro­gom cen­tru gra­da – „Le­pa Bre­na”, po­tom sli­je­de „Le­pi Bo­ro”, „Tri ću­la­fa”, „Sje­nič­ka”, „So­li­dar­ka ”,  „Si­vi dom”, „Pe­to­ljet­ka”... Po ime­ni­ma zgar­da mo­že se pri­mi­je­ti­ti da Bje­lo­polj­ci­ma ne fa­li ma­šte, a za­ni­mlji­vi na­zi­vi stam­be­nih obje­ka­ta po­sta­li su obi­ljež­ja po­je­di­nih uli­ca i na­se­lja i slu­že za ori­jen­ta­ci­ju.
Naj­sta­ri­ja bje­lo­polj­ska zgra­da se na­la­zi na kru­žnom to­ku kod Cen­tra bez­bjed­no­sti i u njoj je bi­lo smje­šte­no ne­ka­da­šnje grad­sko Na­čel­stvo, a da­nas tu sta­nu­je ne­ko­li­ko po­ro­di­ca. Jed­na od mo­der­ni­jih zgra­da u Bi­je­lom Po­lju sa­gra­đe­na je pre­ko pu­ta zgra­de Tu­ži­la­štva zo­ve se „Mi­le­ni­jum”.
– U Bi­je­lom Po­lju ima­te ši­rok di­ja­pa­zon zgra­da, od li­je­pih i mo­der­nih, pa do sta­rih i pri­lič­no oro­nu­lih. Bje­lo­pljo­ci se ne­ri­jet­ko ori­jen­ti­šu i za­ka­zu­ju su­sre­te upra­vo pre­ma jed­nom od grad­skih stam­be­nih obje­ka­ta, a sva­ka od ovih zgra­da do­bi­la je na­ziv po ono­me što je je na ne­ki na­čin obi­lje­ži­lo jed­no vri­je­me. Ka­da su u Tr­šo­voj uli­ci gra­đe­ne zgra­de, zbog po­pu­lar­no­sti Le­pe Bre­ne, je­dan od naj­ve­ćih obje­ka­ta sa vi­še la­me­la i vi­še spra­to­va do­bio je ime po ovoj po­zna­toj pje­va­či­ci. Ubr­zo za­tim ni­kla je zgra­da od osam spra­to­va, i ona je do­bi­la ime, ta­kođ,e po tom ta­da po­pu­lar­nom sa­sta­vu ,,Slat­ki greh” i ču­ve­nom Le­pom Bo­ri – ka­že isto­ri­čar Uglje­ša Pre­bi­ra­če­vić.
On do­da­je da je ka­rak­ter­si­ti­čan na­ziv i zgra­de u Uli­ci Živ­ka Ži­ži­ća, pre­ko pu­ta ne­ka­da­šnje Rob­ne ku­će Be­o­grad, ko­ja je gra­đe­na još 70-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
– Tu su sa­sta­vlje­ne tri la­me­le. Pr­ve dvi­je su, ka­ko je to bi­lo pred­vi­đe­no, bi­le pla­ni­ra­ne za use­lje­nje si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca, od­no­sno onih ko­je su u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be. Ali, za­hva­lju­ju­ći na­šim na­ra­vi­ma, ko­je ka­ko ta­da ta­ko i da­nas vla­da­ju, de­si­lo se su­prot­no. Naj­ma­nje je si­ro­ma­šnih do­bi­lo te sta­no­ve so­li­dar­no­sti. U sta­no­ve su se use­li­li funk­ci­o­ne­ri, ali zgra­di je osta­lo ime ,,So­li­dar­ka” – ka­zu­je Pre­bi­ra­če­vić, do­da­ju­ći i da jed­na od po­sle­de­njih iz­gra­đe­nih zgra­da u Uli­ci Ra­do­mi­ra Me­do­je­vi­ća, zva­na ,,Mi­le­ni­jum” do­bi­la je ime po mo­der­nom vre­me­nu, ali i ve­le­lep­nom iz­gle­du.
Ili zgra­da na ras­kr­sni­ci Uli­ca Vo­ja Lje­šnja­ka, Tr­šo­ve i Živ­ka Ži­ži­ća, ko­ja je do­bi­la ime sa­mo po svom ar­hi­tek­ton­skom iz­gle­du. Na­i­me, po­sled­nji, pe­ti sprat ima kru­žne ob­li­ke ko­ji li­če na ću­laf, zbog če­ga je i do­bi­la ime ,,Tri ću­la­fa”. Po­red oba­la Li­ma, na­la­zi se i zgra­da ,,Pe­to­ljet­ka”, ko­ja je do­bi­la ime po ne­ka­da uspje­šnoj fa­bri­ci i gdje su sta­no­ve do­bi­li uglav­nom ne­ka­da­šnji rad­ni­ci „Pr­ve pe­to­ljet­ke”. Po­sto­ji i ,,Že­lje­znič­ka zgra­da”, ko­ja ima ma­le dvi­je la­me­le, u na­se­lju Ni­ko­ljac, gdje su sta­no­vi že­lje­znič­kih rad­ni­ka, ali i ,,Sje­nič­ka” zgra­da na po­čet­ku Uli­ce Vo­ja Lje­šnja­ka. Jed­na od sta­ri­jih zgra­da, ta­ko­đe je smje­šte­na u ovoj uli­ci, pre­ko pu­ta Do­ma zdra­vlja. Ne­kad su sta­na­re iz nje zva­li ,,Zgra­da­ši”.M.N.