HER­CEG NO­VI - Sve­ča­nom sjed­ni­com lo­kal­nog par­la­men­ta, oda­va­nje po­šte palim bor­ci­ma u Dru­gom svjet­skom ra­tu, po­la­ga­njem vi­je­na­ca i cvije­ća na spo­men- obi­ljež­ja na Sat ku­li kod ma­na­sti­ra Sa­vi­na i na spo­men - ko­stur­ni­cu pa­lim bor­ci­ma NOR-a kod spo­me­ni­ka Bez­met­ko­vić, Her­ceg No­vi je ju­če obi­lje­žio 28. ok­to­bar, Dan oslo­bo­đe­nja.Sve­ča­noj sjed­ni­ci pri­su­stvo­vao je pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­li­p Vu­ja­no­vi­ć, pred­sjed­ni­ci i pred­stav­ni­ci cr­no­gor­skih op­šti­na, kao i gra­do­va po­bra­ti­ma, Voj­ske CG, di­plo­mat­skog ko­ra, pred­sjed­nik De­mo­krt­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić i pred­sjed­nik SNP-a Vla­di­mir Jo­ko­vić.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Mi­loš Bi­go­vić je u svom obra­ća­nju pod­sje­tio da su 28.ok­to­bra, pri­je 73 go­di­ne, bor­ci De­se­te her­ce­go­vač­ke bri­ga­de, Dru­ge dal­ma­tin­ske bri­ga­de i Pr­ve bo­ke­ške bri­ga­de oslo­bo­di­li Her­ceg No­vi od fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra.
Pred­sjed­nik Op­šti­ne Ste­van Ka­tić je is­ta­kao da je 28.ok­to­bar sim­bol osva­ja­nja slo­bo­de, te da je slo­bo­da naj­zna­čaj­ni­ja te­ko­vi­na sa­vre­me­nog dru­štva, a slo­bo­dan gra­đa­nin no­si­lac nje­nog su­ve­re­ni­te­ta. On je ka­zao da su lo­kal­na upra­va i nje­ni za­po­sle­ni pr­vi kon­takt sa gra­đa­ni­nom, nje­go­vim za­htje­vi­ma i po­tre­ba­ma pa je za­to i nje­na ve­li­ka od­go­vor­nost u za­šti­ti pra­va i slo­bo­da sva­kog gra­đa­ni­na Her­ceg No­vog.
- Pri­li­kom pre­u­zi­ma­nja vla­sti, pri­je ne­što vi­še od če­ti­ri mje­se­ca, za­te­kli smo ve­o­ma lo­še sta­nje, ko­je se ogle­da­lo u ne­u­svo­je­nom bu­dže­tu, vi­šku za­po­sle­nih, kri­tič­nom sta­nju iz­vo­đe­nja ra­do­va na ka­na­li­za­ci­o­nom ko­lek­to­ru i pro­ble­mi­ma sa pro­jek­tom led ra­svje­te. Uhva­ti­li smo se u ko­štac sa pro­ble­mi­ma i iza­zo­vi­ma, u svim sek­to­ri­ma.
Rje­ša­va­nje svih ovih pro­ble­ma do­dat­no ote­ža­va sve iz­ra­že­ni­ja cen­tra­li­za­ci­ja. Sma­nju­ju se in­ge­ren­ci­je lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, što je u di­rekt­noj su­prot­no­sti sa Evrop­skom po­ve­ljom o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Po­sled­nji pri­mjer je no­vi Za­kon o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta či­me se ugro­ža­va op­sta­nak i na­ru­ša­va sa­mo­stal­nost lo­kal­nih upra­va- is­ta­kao je Ka­tić.On je do­dao da je no­va lo­kal­na upra­va, upr­kos svim ovim iza­zo­vi­ma, za krat­ko vri­je­me uspje­la da sma­nji du­go­va­nja i da re­dov­no iz­mi­ru­je te­ku­će oba­ve­ze.
- Sma­nji­li smo tro­ško­ve za oko 50 od­sto što je sa­mo je­dan od pri­mje­ra do­ma­ćin­skog pri­stu­pa i od­no­sa pre­ma sta­nju ko­je smo za­te­kli – ka­zao je Ka­tić i do­dao da se lo­kal­na upra­va po­sve­ti­la pro­jek­ti­ma ko­je pret­hod­na vlast ni­je do­ve­la do kra­ja, po­put iz­grad­nje vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne in­fra­struk­tu­re, obe­ćav­ši da će pro­je­kat bi­ti go­tov do kra­ja go­di­ne.
Od za­vr­še­nih pro­je­ka­ta iz­dvo­jio je broj­ne in­te­rven­ci­je na put­noj in­fra­struk­tu­ri i jav­noj ra­svje­ti. Po­seb­no je po­hva­lio pri­pad­ni­ke Slu­žbe za­šti­te i spa­sa­va­nja ko­ji su ulo­ži­li ogrom­ne na­po­re u ga­še­nju po­ža­ra ko­ji su bje­sni­li lje­tos, na­gla­siv­ši da je lo­kal­na upra­va zav­ši­la ob­na­vlja­nje fa­sa­de Va­tro­ga­snog do­ma, obez­bi­je­di­la još jed­no ma­lo va­tro­ga­sno vo­zi­lo, do­dav­ši da je pla­nu da­lje opre­ma­nje i obu­ka ove Slu­žbe, kao i una­pre­đe­nje za­šti­te od po­ža­ra.
- Za ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­sa­nje gra­da i kva­li­te­tan ži­vot u nje­mu neo­p­ho­dan je pre­dan i ko­or­di­ni­san rad grad­skih ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća ko­ja ima­ju pu­nu po­dr­šku op­štin­ske upra­ve. Vri­je­di na­po­me­nu­ti, ko­nač­no je na­ba­vlje­na bi­o­dro­bi­li­ca što je va­žan ko­rak ka pot­pu­nom rje­ša­va­nju pi­ta­nja de­po­no­va­nja ze­le­nog ot­pa­da - ka­zao je Ka­tić.
On je tu­ri­stič­ku se­zo­nu oci­je­nio vr­lo uspje­šnom, po­seb­no is­ta­kav­ši po­moć lo­kal­ne upra­ve u fi­na­si­ra­nju i osmi­šlja­va­nju kul­tur­ne po­nu­de gra­da. Od do­ga­đa­ja od zna­ča­ja za grad iz­dvo­jio je do­ček re­li­kvi­je sa ti­je­lom Sve­tog Le­opolda Man­di­ća u rod­ni grad i čin pro­gla­ša­va­nje par­ka kod cr­kve Sv. An­tu­na nje­go­vim ime­nom.
Po­seb­na pa­žnja po­sve­će­na je spor­tu, mla­di­ma i oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom. Ka­tić je ka­zao da je za­vr­šen na­crt Pro­stor­no -ur­ba­ni­stič­kog pla­na i po­kre­nu­ta iz­ra­da Stra­te­gi­je raz­vo­ja gra­da, kao krov­ni do­ku­ment  ko­ji je osnov za da­lji raz­voj u svim obla­sti­ma. U za­vr­šnoj fa­zi je i Stu­di­ja za­šti­te Or­je­na. Is­ta­kao je i da je pru­že­na po­dr­šku ve­li­kim tu­ri­stič­kim pro­jek­ti­ma u op­šti­ni, kao i da lo­kal­na vlast na­sto­ji da stvo­ri po­volj­nu in­ve­sti­ci­o­nu kli­mu.
Od pri­o­ri­te­ta je iz­dvo­jio in­fra­struk­tur­no ula­ga­nje u po­lu­o­str­vo Lu­šti­ca, re­a­li­za­ci­ju pro­je­ka­ta ure­đe­nja Še­ta­li­šta Pet Da­ni­ca, iz­grad­nju no­ve auto­bu­ske sta­ni­ce, nad­zem­nih i pod­zem­nih ga­ra­ža, ure­đe­nje lo­kal­ne put­ne mre­že, ko­nač­nu va­lo­ri­za­ci­ja Ku­će Iva An­dri­ća, te for­mi­ra­nje Te­le­vi­zi­ju Her­ceg No­vi.
- Kan­di­do­va­li smo 14 pro­je­ka­ta za ka­pi­tal­ni bu­džet dr­ža­ve: sa­na­ci­ja tvr­đa­ve Kan­li Ku­la, iz­grad­nja osnov­ne ško­le u Iga­lu, sa­ni­tar­ne de­po­ni­je Du­bo­ki do, Dnev­nog cen­tra, as­fal­ti­ra­nje kom­plet­ne ma­gi­stra­le od Su­to­ri­ne do Ka­me­na­ra, iz­grad­nja tro­to­a­ra duž Ja­dran­ske ma­gi­stra­le, sa­na­ci­ja pu­ta Kru­še­vi­ce-Vr­banj. Pro­ak­tiv­ni stav lo­kal­ne upra­ve ja­sno je vi­dljiv kr­oz ini­ci­ja­ti­ve da Op­šti­na pre­u­zme upra­vlja­nje ju­žnim ga­tom Bro­do­gra­di­li­šta Bi­je­la, ili oslo­ba­đa­nje pu­ta­ri­ne na pu­tu Me­lji­ne – Pe­ti­je­vi­ći, što smo na do­brom pu­tu da ri­je­ši­mo - po­ru­čio je Ka­tić i za­klju­čio da je lo­kal­na vlast sta­bil­na.
- Kao ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri dje­lu­je­mo usa­gla­še­no, ima­mo od­lič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i ko­or­di­na­ci­ju, što je naj­va­žni­ji osnov za ostva­re­nje pla­ni­ra­nih ci­lje­va - po­ru­čio je Ka­tić.
Na sve­ča­noj sjed­ni­ci do­di­je­lje­na je i Ok­to­bar­ska na­gra­da gra­da ovo­go­di­šnjem do­bit­ni­ku Ni­ko­li Ni­nu De­re­ti­ću, do­bro­volj­nom da­va­o­cu kr­vi ko­ji je dra­go­cje­nu teč­nost do­ni­rao 150 pu­ta. On se za­hva­lio pred­la­ga­či­ma i ži­ri­ju na ovoj od­lu­ci, ko­jom su „po­ka­za­li ko­li­ko je va­žno do­bro­volj­no da­val­štvo kr­vi”.
Sve­ča­nu sjed­ni­cu upot­pu­nio je kul­tur­no- za­bav­ni pro­gram, od­no­sno krat­ki fil­mo­va u ko­ji­ma su pri­ka­za­ne lje­po­te gra­da i ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je su ga uči­ni­le pri­vlač­nim tu­ri­sti­ma iz­me­đu dva pra­zni­ka gra­da, te na­stup kla­pe Sta­ri ka­pe­tan, vo­kal­ne gru­pe Li­ra i mla­dog rok sa­sta­va PRC.
K.Ma­to­vić


Vu­ja­no­vić po­že­lio da se am­bi­ci­o­zni pla­no­vi ostva­re

Pred­sjednik Cr­ne Go­re, Fi­lip Vu­ja­no­vić je gra­đan­ka­ma i gra­đa­ni­ma Her­ceg No­vog, od­bor­ni­ci­ma, pred­sjedni­ku Op­šti­ne i Skup­šti­ne, če­sti­tao pra­znik:
– Is­ka­zu­jem za­do­volj­stvo onim što je pred­sjed­nik Ka­tić re­kao da je iza nas sjaj­na tu­ri­stič­ka se­zo­na u Her­ceg No­vom, da je u svim pa­ra­me­tri­ma da­la bo­lji re­u­zul­tat i kroz ono što se ra­di u obla­sti tu­ri­zma na­dam se da će na­red­na bi­ti bo­lja. Že­lim da se ovi am­bi­ci­o­zni pla­no­vi, ko­je je sa­op­štio pred­sjed­nik Op­šti­ne re­a­li­zu­ju, na do­bro svih gra­đa­na Her­ceg No­vog. Za­i­sta su re­sur­si Her­ceg No­vog ogrom­ni, šan­se za raz­voj ve­li­ke i že­lim da se am­bi­ci­je i pla­no­vi ostva­re – ka­zao je pred­sjed­nik Vu­ja­no­vić.