PLU­ŽI­NE- Sve­ča­nom sjed­ni­com Skup­šti­ne op­šti­ne, u pri­su­stvu pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, te pred­stav­ni­ka broj­nih cr­no­gor­skih op­šti­na, dr­žav­nih or­ga­na, pred­u­ze­ća i usta­no­va ju­če je u Plu­ži­na­ma obi­lje­žen 4. av­gust, Dan op­šti­ne. Pred­sjed­nik op­šti­ne Mi­ju­ško Ba­ja­gić is­ta­kao je da pro­ble­mi u pri­vre­di, pri­je sve­ga lo­ša pri­va­ti­za­ci­ja, kao i ne­do­volj­no i ne­a­de­kvat­no ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­sur­sa, za­stoj u raz­vo­ju či­ta­vog sje­ver­nog re­gi­o­na, pa i te pod­dur­mi­tor­ske op­šti­ne ima­ju za po­sle­di­cu ve­li­ku ne­za­po­sle­nost i mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­štva. Od ne­ka­da­šnjih de­se­tak uspje­šnih pred­u­ze­ća u toj op­šti­ni, ka­zao je on, tre­nut­no je­di­no ra­di Hi­dro­e­lek­tra­na „Pi­va“, a lo­kal­na upra­va ne mo­že, ni­ti ima nad­le­žno­sti da uti­če na rad pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Upr­kos kri­zi, op­šti­na Plu­ži­ne je, na­gla­sio je Ba­ja­gić, uspje­la da rje­ša­va pro­ble­me iz svo­je nad­le­žno­sti.
-Op­šti­na Plu­ži­ne ne­ma ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za, uspje­li smo da raz­voj­ne pro­jek­te fi­nan­si­ra­mo iz sop­stve­nog bu­dže­ta i u mo­guć­no­sti smo da bu­džet re­a­li­zu­je­mo pla­ni­ra­nom di­na­mi­kom. Na­kon do­no­še­nja Pro­stor­no-ur­ba­ni­stič­kog pla­na op­šti­ne do 2025. go­di­ne, Stra­te­škog pla­na raz­vo­ja op­šti­ne za pe­ri­od do 2017. go­di­ne, u ovoj go­di­ni do­ne­se­na je od­lu­ka o pro­gla­še­nju Re­gi­o­nal­nog par­ka pri­ro­de „Pi­va“, pr­vog te vr­ste u Cr­noj Go­ri, ko­ji ob­u­hva­ta vi­še od tre­ći­ne op­šti­ne, ka­zao je Ba­ja­gić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, i ove go­di­ne pri­o­ri­te­ti lo­kal­ne upra­ve bi­li su stva­ra­nje po­volj­nih uslo­va za raz­voj sto­čar­stva i po­ljo­pri­vre­de, as­fal­ti­ra­nje lo­kal­nih pu­te­va, pri­bli­ža­va­nje se­la op­štin­skom cen­tru, kao i re­dov­no odr­ža­va­nje pro­hod­no­sti do se­la u zim­skom pe­ri­o­du. Ba­ja­gić je pod­sje­tio da SO Plu­ži­ne od 2005. go­di­ne do­no­si od­lu­ku o oslo­ba­đa­nju od pla­ća­nja po­re­za fi­zič­kih li­ca na se­o­skom pod­ruč­ju za ze­mlji­šte, sta­no­ve, po­ljo­pri­vred­ne i po­moć­ne objek­te. Lo­kal­na upra­va bri­ne o so­ci­jal­no ugro­že­ni­ma, sti­pen­di­ra naj­bo­lje stu­den­te, na­gra­đu­je naj­bo­lje uče­ni­ke, omo­gu­ća­va od­ra­đi­va­nje pri­prav­nič­kog sta­ža svr­še­nim di­plom­ci­ma, te is­pla­ću­je na­kna­de ne­za­po­sle­nim po­ro­di­lja­ma ko­je su na­sta­nje­ne u Plu­ži­na­ma. Ka­ko je re­kao pred­sjed­nik op­šti­ne, uče­stvu­ju u iz­grad­nji stam­be­nog objek­ta Cr­no­gor­skog fon­da za so­li­dar­nu stam­be­nu iz­grad­nju u kom će bi­ti 58 sta­no­va, od če­ga je­da­na­est za so­ci­jal­no ugro­že­ne iz te op­šti­ne. U po­sled­njih go­di­nu na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne as­fal­ti­ra­no je 6,6 ki­lo­me­ta­ra pu­ta i iz­vr­šen je pro­boj i na­si­pa­nje 8, 5 ki­lo­me­ta­ra se­o­skih pu­te­va. Ba­ja­gić je na­gla­sio da je u na­red­nom pe­ri­o­du neo­p­hod­no po­bolj­ša­ti re­gi­o­nal­nu i me­đu­op­štin­sku in­fra­struk­tu­ru, što op­šti­na Plu­ži­ne ni­je u mo­guć­no­sti da re­a­li­zu­je.
-Po­treb­no je da se sred­stvi­ma iz bu­dže­ta dr­ža­ve i sred­stvi­ma do­bi­je­nim od Evrop­ske uni­je iz­vr­ši mo­der­ni­za­ci­ja re­gi­o­nal­nog pu­ta Plu­ži­ne-Tr­sa-Ža­bljak, ko­ji je gra­đen 60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, as­fal­ti­ran je pri­je de­se­tak go­di­na, ali su neo­p­hod­ne do­dat­ne in­ter­ven­ci­je da bi se tom di­o­ni­com bez­bjed­no pu­to­va­lo. Ta­ko­đe je po­treb­no da se iz­vr­ši re­kon­strukcdi­ja i as­fal­ti­ra­nje pu­ta Be­zu­je-Du­brov­sko či­me će se di­rekt­no po­ve­za­ti op­šti­ne Plu­ži­ne i Šav­nik, re­kao je Ba­ja­gić, iz­me­đu osta­log.
On je is­ta­kao da im je neo­p­hod­na po­moć i za mo­der­ni­za­ci­ju pu­ta Tr­sa- Cr­kvič­ko Po­lje-Šće­pan Po­lje, kao i pre­ka­te­go­ri­za­ci­ja tog pu­ta u re­gi­o­nal­ni. U nad­le­žno­sti dr­ža­ve je, ka­zao je Ba­ja­gić, i iz­grad­nja re­gi­o­nal­nog pu­ta Plu­ži­ne-Gac­ko ko­ji je i pred­vi­đen Pro­stor­nim pla­nom Cr­ne Go­re.
B.Bra­šnjo


Žr­tve se ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti

Pred­sjed­nik SO Plu­ži­ne Mi­lu­tin Cic­mil is­ta­kao je da je na­rod Pi­ve u Dru­gom svjet­skom ra­tu dao pu­ni do­pri­nos bor­bi za oslo­bo­đe­nje od fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra. U vri­je­me Pe­te ne­pri­ja­telj­ske ofan­zi­ve 1943. go­di­ne ci­je­la Pi­va bi­la je pod oku­pa­ci­jom 35.000 ne­pri­ja­telj­skih voj­ni­ka, a na­rod Plu­ži­na je ne­se­bič­no pru­žao uto­či­šte i po­moć bor­ci­ma NOR-a.
-Pi­va je da­la 450 bo­ra­ca, od ko­jih je u ra­tu po­gi­nu­lo 299, 39 su no­si­o­ci Par­ti­zan­ske spo­me­ni­ce 1941.go­di­ne, a tri bor­ca su no­si­o­ci naj­vi­šeg od­li­ko­va­nja Or­de­na na­rod­nog he­ro­ja. Vr­hov­ni štab NOR-a dva­put je bo­ra­vio u Pi­vi i do­no­sio stra­te­ške od­lu­ke. U lo­go­ri­ma i zbje­go­vi­ma Pi­va je u ra­tu ima­la 1.105 žr­ta­va. Za je­dan dan u Do­li­ma su ubi­je­na 522 sta­nov­ni­ka Pi­ve. Ne­ma­mo pra­vo na za­bo­rav i traj­na je oba­ve­za da se pod­sje­ća­mo svih ko­ji su stra­da­li i da­li ži­vo­te za slo­bo­du, re­kao je Cic­mil.
Sve­ča­noj sjed­ni­ci pri­su­stvo­va­li su i pred­stav­ni­ci ne­ko­li­ko brat­skih op­šti­na iz Sr­bi­je, te Sa­vje­ta Sr­ba u Ru­mu­ni­ji i Udru­že­nja srp­sko-ru­mun­skog pri­ja­telj­stva iz Kra­gu­jev­ca.


Vu­ja­no­vić: Oja­ča­ti pri­vre­du Plu­ži­na

Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić is­ta­kao je, na­kon sve­ča­ne sjed­ni­ce, da od lo­kal­ne upra­ve Plu­ži­na oče­ku­je da i u na­red­nom pe­ri­o­du ostva­ri pla­ni­ra­no. On je ape­lo­vao na nad­le­žne or­ga­ne da se ri­je­še pro­ble­mi ko­ji se od­no­se na pri­vre­du te op­šti­ne, kao što su Fa­bri­ka elek­tro­da (FEP) i Ho­tel „Pi­va“ ko­ji je za­tvo­ren iako već ne­ko­li­ko go­di­na nji­me ga­zdu­je Ho­tel­ska gru­pa „Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra“.
-Ape­lu­jem da se u ste­čaj­nom po­stup­ku što pri­je ri­je­ši sud­bi­na FEP-a ko­ji je mo­ćan re­surs Plu­ži­na, a ko­ji se na­ža­lost ne ko­ri­sti zbog gu­bit­ka tr­ži­šta, kao i da se u okvi­ru „Bu­dvan­ske ri­vi­je­re“ uči­ni na­por i da se ho­tel „Pi­va“ sta­vi u funk­ci­ju. Ne­ma kva­li­tet­nog raz­vo­ja Plu­ži­na bez rje­še­nja smje­šta­ja i kva­li­tet­nih ho­tel­skih uslu­ga, re­kao je Vu­ja­no­vić.