Iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje upo­zo­ri­li su po­vo­dom Svjet­skog da­na di­ja­be­te­sa da vi­še od 35 od­sto od­ra­slih oso­ba u Cr­noj Go­ri ne zna da ima to obo­lje­nje, a da go­di­šnje re­gi­stru­ju 3.000 no­vih slu­ča­je­va.
Ka­ko je sa­op­šte­no, Svjet­ski dan di­ja­be­te­sa, 14. no­vem­bar, obi­lje­žen je u In­sti­tu­tu na struč­nom sku­pu u okvi­ru me­di­cin­ske edu­ka­ci­je zdrav­stve­nih rad­ni­ka. Ove go­di­ne, me­di­cin­ska edu­ka­ci­ja zdrav­stve­nih rad­ni­ka, ko­ju spro­vo­di Re­gi­star še­ćer­ne bo­le­sti, bi­la je po­sve­će­na ulo­zi i zna­ča­ju in­di­vi­du­al­ne i dru­štve­ne od­go­vor­no­sti u pre­ven­ci­ji še­ćer­ne bo­le­sti. Spro­vo­đe­njem pre­ven­tiv­nih mje­ra u prav­cu eli­mi­ni­sa­nja fak­to­ra ri­zi­ka mo­gu­će je u Cr­noj Go­ri sva­ke go­di­ne u znat­noj mje­ri sma­nji­ti broj no­vo­o­bo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti.
– Pri­ja­vlji­va­nje oso­ba u sta­nju di­ja­be­te­sa u Re­gi­star še­ćer­ne bo­le­sti na In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje po­če­lo je u ja­nu­a­ru 2013. go­di­ne sa svih ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te. Pre­ma po­da­ci­ma Re­gi­stra še­ćer­ne bo­le­sti i in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, te go­di­ne je na­ci­o­nal­na pre­va­len­ci­ja di­ja­be­te­sa iz­no­si­la 10,5 od­sto. Za one go­di­ne (od po­čet­ka pri­ja­vlji­va­nja 2013.) u ko­ji­ma se ob­u­hvat pri­ja­vlji­va­nja no­vo­o­bo­lje­lih oso­ba od di­ja­be­te­sa kre­tao oko 95 od­sto, broj no­vo­ot­kri­ve­nih oso­ba u sta­nju di­ja­be­te­sa se pri­bli­ža­vao bro­ju od sko­ro 3000 no­vo­di­jag­no­sti­ko­va­nih gra­đa­na za jed­nu ka­len­dar­sku go­di­nu – sa­op­šte­no je iz In­sti­tu­ta.
Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da ot­kri­va­nje i raz­li­ko­va­nje ti­po­va še­ćer­ne bo­le­sti ni­je jed­no­sta­van pro­ces, ta­ko da u svi­je­tu oko 50 obo­lje­lih od­ra­slih oso­ba ne zna da su obo­lje­le i če­sto di­jag­no­za ti­pa bo­le­sti po­sta­je oči­gled­na tek to­kom vre­me­na.
–Di­ja­be­tes se mo­že ot­kri­ti kod na­iz­gled zdra­vih oso­ba „slu­čaj­no“ te­sti­ra­nih, kod oso­ba ko­je su te­sti­ra­ne na osno­vu pro­cje­ne ri­zi­ka za pri­su­stvo bo­le­sti i kod te­sti­ra­nih pa­ci­je­na­ta sa simp­to­mi­ma še­ćer­ne bo­le­sti. Kla­sič­ni simp­to­mi di­ja­be­te­sa su: pre­ko­mjer­no mo­kre­nje, pre­ko­mjer­na žeđ, gu­bi­tak u te­ži­ni čak i uz po­ve­ćan unos hra­ne, umor, muč­ni­na, po­vra­ća­nje i sklo­nost in­fek­ci­ja­ma. Pre­ko 35 od­sto obo­lje­lih od­ra­slih oso­ba od še­ćer­ne bo­le­sti u Cr­noj Go­ri ne zna da ima ovo obo­lje­nje. Me­đu no­vo­o­bo­lje­lim oso­ba­ma sko­ro je 99 od­sto od­ra­slih sta­ri­jih od 19 go­di­na i u toj po­pu­la­ci­ji no­vo­o­bo­lje­lih naj­za­stu­plje­ni­ji je tip 2 še­ćer­ne bo­le­sti, sa oko 93 od­sto. Vi­še od 60 od­sto no­vo­o­bo­lje­lih od­ra­slih oso­ba pri­pa­da rad­no spo­sob­nom sta­nov­ni­štvu, a ta­ko­đe oko 50 od­sto no­vo­o­bo­lje­lih sa kom­pli­ka­ci­ja­ma di­ja­be­te­sa je rad­no spo­sob­no sta­nov­ni­štvo. Iz­me­đu 70 od­sto i 80 od­sto no­vo­o­bo­lje­lih od­ra­slih oso­ba od di­ja­be­te­sa ti­pa 2 ima evi­den­ti­ra­ne pri­sut­ne fak­to­re ri­zi­ka ko­ji či­ne oso­bu pod­lo­žni­jom da obo­li od še­ćer­ne bo­le­sti i sa­mu bo­lest či­ne te­žom. Do 9 od­sto ove po­pu­la­ci­je ima već raz­vi­je­ne hro­nič­ne kom­pli­ka­ci­je di­ja­be­te­sa – sa­op­šte­no je iz In­sti­tu­ta.
D.B.