Di­rek­tor In­sti­tu­ta za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti „De­di­nje” Mi­lo­van Bo­jić, ko­ji je ne­dav­no na­kon 17 go­di­na po­no­vo ime­no­van na tu funk­ci­ju, na­ja­vio je u raz­go­vo­ru za „Dan” da će us­po­sta­vi­ti sa­rad­nju sa cr­no­gor­skim zdrav­stve­nim si­ste­mom, po­go­to­vo sa Kli­nič­kim cen­trom Cr­ne Go­re i oče­ku­je pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra. Bo­jić is­ti­če da je od 1992. do 2.000 go­di­ne vo­dio bol­ni­cu „De­di­nje” i oku­pio naj­kva­li­tet­ni­ji ka­dar iz biv­še Ju­go­sla­vi­je. Na­vo­di da je oba­vio raz­go­vor sa di­rek­to­ri­com Kli­nič­kog cen­tra Zo­ri­com Ko­va­če­vić u ci­lju una­pre­đe­nja sa­rad­nje, usa­vr­ša­va­nja ka­dra i sla­nja pa­ci­je­na­ta u In­sti­tut na De­di­nju.
– Kod nas se ne­do­sta­tak nov­ca, opre­me i ka­dra kom­pen­zu­ju ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom zdrav­stve­nih rad­ni­ka do gra­ni­ca iz­dr­ži­vo­sti, za ni­ske pla­te. Sa dru­ge stra­ne, tr­ži­še i eko­no­mi­ja su ne­u­mo­lji­vi i ko­le­ga­ma se stva­ra­ju mo­guć­no­sti za ne­ki bo­lji, iz­vje­sni­ji i per­spek­tiv­ni­ji put i za­to skan­di­nav­ske ze­mlje i Nje­mač­ka ra­ši­re­nih ru­ku če­ka­ju na­še struč­nja­ke. Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra tre­ba da na­pra­ve stra­te­gi­ju za­dr­ža­va­nja naj­kva­li­tet­ni­jih lju­di ov­dje, kao i da im stvo­re uslo­ve za rad i obez­bi­je­de ve­ća ma­te­ri­jal­na da­va­nja. Neo­p­hod­no je ura­di­ti i ran­gi­ra­nje ono­ga što je na­ci­o­nal­ni in­te­res u ovoj obla­sti. Pri­mje­ra ra­di, ne smi­je istu pla­tu da ima me­di­cin­ska se­stra na šal­te­ru i ona na in­ten­ziv­noj nje­zi. Ni Sr­bi­ja ni Cr­na Go­ra ne smi­ju do­zvo­li­ti da lje­ka­ri u ko­je je dr­ža­va ulo­ži­la mno­go bu­du pre­pu­šte­ni tr­ži­štu i na­pu­šta­nju na­šeg si­ste­ma – is­ti­če Bo­jić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ni­je za­da­tak naj­bo­ljih lje­ka­ra sa­mo da li­je­či, ne­go i da na­u­če mla­de ko­le­ge da ih na­sli­je­de. Bo­jić is­ti­če da sin­di­ka­ti ne bra­ne do­volj­no in­te­re­se lje­ka­ra i tre­ba da bu­du ob­je­di­nje­ni, ka­ko bi ima­li po­treb­nu pa­met da bra­ne in­te­re­se me­di­cin­skog ka­dra.
– Du­žan sam pre­ma mo­joj Cr­noj Go­ri da po­mog­nem i us­po­sta­vim sva­ki vid sa­rad­nje sa KCCG u Pod­go­ri­ci. Ve­li­ki broj lje­ka­ra je bo­ra­vio i da­nas bo­ra­vi na spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma u Be­o­gra­du, a sa­rad­nja sa Kar­di­o­cen­trom KCCG je ve­o­ma do­bra. Ja sam spre­man da je una­pri­je­dim. Pa­ci­jen­ti iz Cr­ne Go­re do­bro zna­ju kva­li­te­te bol­ni­ce na De­di­nju. Že­lim da sa­rad­nja sa KCCG bu­de naj­bo­lja na pla­ne­ti, ka­ko bi­smo za­jed­no na­pre­do­va­li. Di­rek­to­ri­ca Ko­va­če­vić i ja do­go­vo­ri­li smo da sa­rad­nju ubr­zo ozva­ni­či­mo ugo­vo­rom, na­kon če­ga će­mo ima­ti ja­sne smjer­ni­ce za raz­mje­nu is­ku­sta­va – ka­že Bo­jić.
On na­vo­di da je u vri­je­me dok je pr­vi put bio na če­lu bol­ni­ce stvo­ren mo­ćan Cen­tar za na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki rad u kar­di­o­va­sku­lar­noj me­di­ci­ni.
– In­sti­tut je pri­je 20 go­di­na ople­me­nio me­di­ci­nu na ovim pro­sto­ri­ma i po­čeo da pri­mje­nju­je naj­sa­vre­me­ni­je me­to­de li­je­če­nja kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti. Uspje­li smo 1994. go­di­ne pr­vi put u ovom di­je­lu Evro­pe da iz­ve­de­mo ope­ra­ci­ju ugrad­nje vje­štač­kog sr­ca pa­ci­jen­tu, i to u vri­je­me naj­te­žih eko­nom­skih sank­ci­ja. Ra­di­li smo tran­spla­ta­ci­je je­tre, sr­ca i pan­kre­a­sa. Mo­jim pa­ci­jen­ti­ma je pro­du­žen ži­vot i do 23 go­di­ne i to je mo­ja naj­ve­ća sa­tis­fak­ci­ja. Ugra­đi­va­li smo i kar­di­o­ver­ter de­fi­bri­la­to­ra, za pa­ci­jen­te sa po­re­me­ća­jem sr­ča­nog rit­ma, a to je in­ter­ven­ci­ja ko­ja ni­je ra­đe­na ni­gdje u re­gi­o­nu. Kao i pr­ve ope­ra­ci­je „Ba­ti­sta me­to­dom”, kao most za pre­sa­đi­va­nje sr­ca – is­ti­če Bo­jić.
On do­da­je da je sve sprem­no za iz­grad­nju no­ve zgra­de In­sti­tu­ta, ko­ja je pla­ni­ra­na i pri­je 17 go­di­na, ali su pro­mje­ne 5. ok­to­bra 2000. go­di­ne u Be­o­gra­du uslo­vi­le da do to­ga ne do­đe.
– Ova usta­no­va je do 2000. go­di­ne bi­la me­đu če­ti­ri naj­bo­lje u Evro­pi i 10. u svi­je­tu. U to vri­je­me ni­je bi­lo li­sti če­ka­nja i Tur­ci su do­la­zi­li u Be­o­grad da se ope­ri­šu, a sa­da mi ide­mo kod njih da oni nas ope­ri­šu. Moj cilj je da to pro­mi­je­ni­mo i vra­ti­mo De­di­nju ugled, jer se dr­ža­va za­lo­ži­la za iz­grad­nju bol­ni­ce De­di­nje 2 sa svim po­treb­nim ka­pa­ci­te­ti­ma – na­ja­vlju­je Bo­jić.
D.Bo­go­je­vić


„Bo­ji­će­ve be­be” po­nos srp­skog zdrav­stva

Bo­jić na­vo­di da je 1999. go­di­ne za­po­slio 1.500 naj­bo­ljih svr­še­nih stu­de­na­ta me­di­ci­ne iz Sr­bi­je, ko­ji su uz­di­gli si­stem, pa su na­zva­ni „Bo­ji­će­ve be­be”.
– Oni da­nas dr­že srp­sko zdrav­stvo, to su sa­da pr­o­fe­so­ri na fa­kul­te­ti­ma ši­rom dr­ža­ve. Po­red to­ga, uspio sam da osnu­jem pr­vi pri­vat­ni Me­di­cin­ski fa­kul­tet u Sr­bi­ji, ko­ji je iz­nje­drio 30 di­plo­mi­ra­nih struč­nja­ka, a sa­da su di­rek­to­ri bol­ni­ca. Obra­zo­va­nje tre­ba da bu­de po­ve­za­no sa pa­ci­jen­ti­ma, od­no­sno da stu­de­ni od po­čet­ka bu­du okre­nu­ti pre­ma nji­ma. Gu­be se ve­li­ke dis­tan­ce u uče­nju od­re­đe­nih pred­me­ta u me­di­ci­ni ko­ji ni­je­su bit­ni. Stu­den­ti tre­ba od po­čet­ka da bu­du uz pa­ci­jen­te, ka­ko bi za­vo­lje­li po­ziv i sa­zna­li šta će im bi­ti uža spe­ci­ja­lnost – re­kao je Bo­jić.


Bi­lo je te­ško, ali tre­ba pra­šta­ti

Bo­jić is­ti­če da su ga u Sr­bi­ji ozna­ča­va­li kao du­go­di­šnjeg sa­rad­ni­ka biv­šeg pred­sjed­ni­ka Ju­go­sla­vi­je Slo­bo­da­na Mil­še­vi­ća i lič­nog lje­ka­ra Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce.
– To je tač­no i sa ti­me se po­no­sim. U to vri­je­me je bi­lo ve­o­ma te­ško ra­di­ti, ali moj ži­vot­ni mo­to ni­je osve­ta već pra­šta­nje. Na­kon što sam smi­je­njen pri­je 17 go­di­na otvo­rio sam pri­vat­nu spe­ci­ja­li­si­tič­ku in­ter­ni­stič­ku usta­no­vu, ko­ja je ve­o­ma uspje­šna – ka­že Bo­jić.


Cilj no­ve me­to­de li­je­če­nja

Bo­jić na­vo­di da je u pla­nu da sa­da­šnja bol­ni­ca na De­di­nju pre­ra­ste u In­sti­tut za sr­ce i krv­ne su­do­ve, a ba­vi­će se ope­ra­ci­ja­ma i naj­za­htjev­ni­jim pro­ce­du­ra­ma i ko­or­di­ni­ra­ti ra­dom usta­no­va, ko­je će vr­ši­ti ru­tin­ske ope­ra­ci­je.
– Na taj na­čin bi­smo mo­gli da se po­sve­ti­mo una­pre­đe­nju me­di­ci­ne u Sr­bi­ji i stva­ra­nju no­vih me­to­da za li­je­če­nje – ka­že Bo­jić.