Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta pro­svje­te Zvon­ko Pa­vi­će­vić ka­zao je za „Dan” da će kon­tro­li­sa­ti pri­mje­nu no­vih aka­ta o si­ste­ma­ti­za­ci­ji u ško­la­ma, ko­ji su usvo­je­ni pre­ma iz­mi­je­nje­nim za­ko­ni­ma. Pa­vi­će­vić is­ti­če da su na osno­vu ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra pred­lo­ži­li Vla­di da no­vim bu­dže­tom za 2018. opre­di­je­li sred­stva za po­ve­ća­nje pla­ta na­stav­ni­ci­ma, či­me će utvr­di­ti da li Vla­da de­kla­ra­tiv­no na­ja­vlju­je bo­lji­tak u obra­zov­nom si­ste­mu.
– Pra­ti­će­mo ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa za rad­na mje­sta u ško­la­ma i za­po­šlja­va­nje na­stav­nog ka­dra, ka­ko bi zna­li da li je to ono što smo do­go­vo­ri­li i ka­ko se spro­vo­di za­kon. U slu­ča­ju da se na­sta­vi do­sa­da­šnja prak­sa za­po­šlja­va­nja pre­ma po­li­tič­kim kri­te­ri­ju­mi­ma, re­a­go­va­će­mo i spri­je­či­ti da­lje pro­pa­da­nje obra­zov­nog si­ste­ma. Po­ku­ša­će­mo u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom pro­svje­te da spri­je­či­mo ta­kvu prak­su. Ne­će­mo vi­še po­le­mi­sa­ti sa ak­te­ri­ma sa­da­šnjeg si­ste­ma, već sa­mo tra­ži­ti rje­še­nje na­go­mi­la­nih pro­ble­ma – po­ru­ču­je Pa­vi­će­vić.
On ka­že da go­di­na­ma po­ku­ša­va­ju da se iz­bo­re sa de­po­li­ti­za­ci­jom i de­cen­tra­li­za­ci­jom obra­zov­nog si­ste­ma i da je na jav­no­sti da oci­je­ni da li Vla­da pred­u­zi­ma pra­ve ko­ra­ke da una­pri­je­di tu oblast.
– Na­kon što se za­vr­ši pr­vi ci­klus ili tro­mje­se­če u ško­la­ma na­pra­vi­će­mo ana­li­zu re­for­me obra­zov­nog si­ste­ma, ko­ja će de­talj­no po­ka­za­ti na ko­je su pro­ble­me ko­le­ge na­i­la­zi­le. Uspje­li smo na­šim ak­tiv­no­sti­ma da za­šti­ti­mo pro­svjet­ne rad­ni­ke. Na­kon ana­li­ze struč­nih pi­ta­nja u ško­la­ma, do­bi­će­mo in­for­ma­ci­je šta tre­ba pred­u­ze­ti da se una­pri­je­di obra­zov­ni pro­ces. Na­kon svih ana­li­za i in­for­ma­ci­ja od ko­le­ga mi će­mo ima­ti svoj ko­men­tar na re­for­mu – ka­že Pa­vi­će­vić.
On is­ti­če da im je pri­o­ri­tet­ni za­da­tak da pro­svjet­ni rad­ni­ci ima­ju bo­lje uslo­ve za rad i ve­će za­ra­de, jer to go­di­na­ma ne mo­gu da ostva­re. Pa­vi­će­vić ob­ja­šnja­va da je kao pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta, a na osno­vu ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra, bio po­zvan da uče­stvu­je u pred­la­ga­nju bu­dže­ta i sa­op­šti svo­je stav.
– Tra­ži­li smo da bu­de u pot­pu­no­sti is­po­što­van u pred­lo­gu bu­dže­ta za 2018. go­di­nu ko­lek­tiv­ni ugo­vor, ko­ji pred­vi­đa po­ve­ća­nje pla­ta pre­ko ko­e­fi­ci­jen­ta za­ra­da. Oče­ku­je­mo da će se stvo­ri­ti uslo­vi za po­ve­ća­nje pla­ta i da će­mo sje­sti za sto, ka­ko bi is­pu­ni­li na­še za­htje­ve. U od­no­su na raz­vi­je­ne dr­ža­ve, u Cr­noj Go­ri se za obra­zo­va­nje odva­ja sa­mo 4,2 od­sto bru­to dru­štve­nog pro­iz­vo­da, što je ne­do­volj­no za una­pre­đe­nje škol­stva. U Evro­pi je pro­sjek oko šest, što po­ka­zu­je ka­kav je od­nos nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja pre­ma na­stav­ni­ci­ma. Vi­dje­će­mo da li je Vla­di i svim obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma pri­o­ri­tet da dru­štvo na­pre­du­je, da ula­žu sred­stva za bo­lji obra­zov­ni si­stem i ve­ći stan­dard pro­svje­ta­ra. To su na­ja­ve dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, ali će­mo vi­dje­ti da li će pred­u­ze­ti kon­kret­ne ko­ra­ke – is­ti­če Pa­vi­će­vić.
„Dan” je pre­kju­če ob­ja­vio da je Pa­vi­će­vić op­tu­žio u otvo­re­nom pi­smu biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da je od­go­vo­ran za par­tij­ska za­po­šlja­va­nja i da 30 go­di­na od ka­da je na če­lu dr­ža­ve ni­je pred­u­zeo ni­šta da una­pri­je­di obra­zov­ni si­stem. Pa­vi­će­vić je re­a­go­vao na iz­ja­vu Đu­ka­no­vi­ća da pro­svjet­nim rad­ni­ci­ma ni­je pr­vi po­ziv rad u ško­la­ma i da tre­ba ško­lo­va­ti na­stav­ni­ke sa­mo za to za­ni­ma­nje.
D.B.


Pro­blem sa ras­po­dje­lom ča­so­va

Pa­vi­će­vić is­ti­če da su do­ne­kle uspje­li da pre­bro­de ras­po­dje­lu ča­so­va i da je ve­ći­na na­stav­ni­ka i pro­fe­so­ra u ovoj škol­skoj go­di­ni osta­vri­lo pu­nu nor­mu, ali da po­sto­je vi­dlji­vi pro­ble­mi u osnov­nom obra­zo­va­nju, zbog sma­nje­nja na­stav­nih pro­gra­ma.
– Ima­li smo pro­ble­ma sa ras­po­dje­lom ča­so­va za pro­fe­so­ri­ma od­re­đe­nih pred­me­ta, kao što su isto­ri­ja i ge­o­gra­fi­ja, ko­ji­ma ni­je­smo mo­gli da obez­bi­je­di­mo nor­mu, ali smo pre­ko iz­bor­nih pred­me­ta uspje­li da pre­mo­sti­mo te ne­do­stat­ke. De­ša­va­lo nam se po pr­vi put da iz fi­zi­ke, ma­te­ma­ti­ke i he­mi­je ima­mao do­sta slo­bod­nih ča­so­va zbog sma­nje­nja nor­me, ali smo i to uspje­li da po­ve­že­mo i ri­je­ši­mo – ka­že Pa­vi­će­vić.