U Cr­noj Go­ri go­di­šnje od men­tal­nih bo­le­sti obo­li 13.000 gra­đa­na što je zna­ča­jan po­rast u od­no­su na pri­je pet go­di­na, po­da­ci su Mi­ni­star­stva zdra­vlja po­vo­dom Svjet­skog da­na men­tal­nog zdra­vlja. Psi­hi­ja­tar Kli­ni­ke za psi­hi­ja­tri­ju Kli­nič­kog cen­tra Li­di­ja Injac Ste­vo­vić ka­za­la je na me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji „Raz­voj i pro­mo­ci­ja ser­vi­sa po­dr­ške u za­jed­ni­ci za oso­be ko­je ima­ju pro­ble­ma sa men­tal­nim zdra­vljem”, u or­ga­ni­za­ci­ji Ka­ri­ta­sa Bar­ske nad­bi­sku­pi­je, da ra­de u zgra­di ko­ja je sta­ra pre­ko 100 go­di­na i u pro­ble­ma­tič­nim uslo­vi­ma. Ona sma­tra je neo­p­hod­no una­pri­je­di­ti si­stem zdrav­stve­ne za­šti­ti­te psi­hi­ja­trij­skih pa­ci­je­na­ta, jer po­sto­je­ći ka­pa­ci­te­ti ne za­do­vo­lja­va­ju stan­dar­de.
– Na Kli­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Pod­go­ri­ci ima­mo 13 psi­hi­ja­ta­ra, dva dok­to­ra na­u­ka, jed­nog de­cen­ta, dva ma­gi­stra, po tri pri­ma­ri­ju­sa, jed­nog so­ci­jal­nog rad­ni­ka, psi­ho­lo­ga 24 me­di­cin­ske se­stre. Ukup­no ras­po­la­že­mo sa 40 kre­ve­ta na tri odje­lje­nja, od če­ga 30 u di­je­lu za psi­ho­ze, kao i po pet kre­ve­ta za ne­u­ro­ze i bo­le­sti za­vi­sno­sti, što ni­je do­volj­no. Od Psi­hi­ja­trij­ske kli­ni­ke se zah­ti­je­va za­vi­dan ni­vo li­je­če­nja, ali ra­di­mo u zgra­di ko­ja ni­kad ni­je re­no­vi­ra­na. Pri­hva­ta­mo pa­ci­jen­te uz mno­go­broj­ne ne­do­stat­ke u bol­ni­ci, ka­ko or­ga­ni­za­ci­o­nim i smje­štaj­nim, ta­ko i teh­nič­kim – is­ti­če Injac Ste­vo­vić.
Ona je ka­za­la da psi­hi­ja­trij­ska bol­ni­ca u Ko­to­ru ima de­set psi­hi­ja­ta­ra, dva psi­ho­lo­ga i so­ci­jal­na rad­ni­ka, jed­nog rad­nog te­ra­pe­u­ta, a usta­no­va ras­po­la­že sa 236 kre­ve­ta.
– U ovoj bol­ni­ci se li­je­če i sud­ski pa­ci­jen­ti, što ni­je po stan­dar­du za ovu oblast me­di­ci­ne. U njoj bo­ra­vi ve­li­ki broj so­ci­jal­nih slu­ča­je­va i ne­zbri­nu­tih li­ca, ta­ko da to op­te­re­ću­je nje­no funk­ci­o­ni­sa­nje i pred­sta­vlja pro­blem za pri­hvat dru­gih men­tal­nih bo­le­sni­ka. Psi­hi­ja­trij­sko odje­lje­nje u Nik­ši­ću ima 20 kre­ve­ta sa šest psi­hi­ja­ta­ra i dva psi­ho­lo­ga, ko­ji li­je­če pa­ci­jen­te sa tog pod­ruč­ja. U Bi­je­lom Po­lju ima 10 kre­ve­ta, a zapo­sle­na su dva psi­hi­ja­tra, od­no­sno po je­dan psi­ho­log i so­ci­jal­ni rad­nik – ob­ja­šnja­va Injac Ste­vo­vić.
Ona ka­že da u svim do­mo­vi­ma zdra­vlja po­sto­ji cen­tar za men­tal­no zdra­vlje sa po jed­nim psi­hi­ja­trom.
– U Cr­noj Go­ri se men­tal­ni pa­ci­jen­ti na bol­nič­kom li­je­če­nju pro­sječ­no za­dr­ža­vju 23 da­na i to je is­ko­rak u od­no­su na raz­vi­je­ne dr­ža­ve – do­da­la je Injac Ste­vo­vić.
Di­rek­tor Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru Dra­gan Ča­ba­r­ka­pa oci­je­nio je da ne­do­sta­ju mno­gi ser­vi­si za men­tal­no zdra­vlje i da u nje­go­voj usta­no­vi ne­ma­ju do­vo­ljan broj me­di­cin­skih se­sta­ra.
– Ro­bu­je­mo mno­gim osta­ci­ma iz pro­šlo­sti i ova oblast ni­je raz­vi­je­na ka­ko tre­ba. Ima­mo pre­ko 100 pa­ci­je­na­ta u Do­bro­ti ko­ji mal­te­ne ži­ve u na­šoj usta­no­vi, jer ne­ma­ju gdje da odu. Oni su od­ba­če­ni, a u sva­kom dru­štvu se raz­voj mje­ri od­no­som pre­ma ugor­že­nim gru­pa­ma sta­nov­ni­štva – re­kao je Ča­bar­ka­pa.D.B


Zabrinjavajući podaci

Sko­ro dvi­je tre­ći­ne sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re ne ras­po­la­že osnov­nim či­nje­ni­ca­ma o men­tal­nim bo­le­sti­ma, sa­op­šte­no je na pred­sta­vlja­nju is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja o op­štoj per­cep­ci­ji pro­ble­ma men­tal­nog zdra­vlja Ak­ci­je za ljud­ska pra­va i ANI­ME. Iz­vr­šna di­re­ko­tri­ca HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić ka­za­la je da je is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja va­žno za su­zbi­ja­nje pred­ra­su­da i bor­bu pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je oso­ba sa men­tal­nim obo­lje­nji­ma.
– Za­bri­nja­va­ju­će je da po­sto­je go­to­vo dvi­je tre­ći­ne sta­nov­ni­ka ži­ve u ozbilj­nom ne­zna­nju, ne ras­po­la­žu osnov­nim či­nje­ni­ca­ma o men­tal­nim bo­le­sti­ma. Jed­na tre­ći­na je ubi­je­đe­na u po­gre­šne sta­vo­ve, a dru­ga tre­ći­na ne zna – ne­ma stav. Ne­zna­nje je iz­vor dis­kri­mi­na­ci­je, ono spre­ča­va li­je­če­nje i ostva­ri­va­nje dru­gih ljud­skih pra­va, pa se mo­ra ura­di­ti mno­go vi­še na osvje­šći­va­nju lju­di da bi mo­gli da po­mog­nu oni­ma oko se­be, a i sa­mi se­bi – re­kla je Gor­janc Pre­le­vić.