Mi­ni­star zdra­vlja Bu­di­mir Še­grt od­bio je ju­če u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re da pri­hva­ti ini­ci­ja­ti­vu 230 lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta Kli­nič­kog cen­tra da se pred­log Za­ko­na o zdrav­stve­noj za­šti­ti po­vu­če iz pro­ce­du­re, jer ni­je usa­gla­šen sa po­tre­ba­ma me­di­cin­skih rad­ni­ka, ko­ji­ma se za­bra­nju­je do­pun­ski rad. Še­grt je na pi­ta­nje po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Bran­ka Ra­du­lo­vi­ća po­tvr­dio da je ma­te­ri­jal­no sta­nje lje­ka­ra lo­še, iako oni „odr­ža­va­ju si­stem”. Ra­du­lo­vić je re­kao da su lje­ka­ri pi­sa­li pet­ici­ju ko­ju su upu­ti­li pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, Od­bo­ru za zdrav­stvo, pred­sjed­ni­ku Lje­kar­ske ko­mo­re Đo­ku Jo­či­ću, ka­ko bi spri­je­či­li usva­ja­nje za­ko­na ko­ji kr­ši nji­ho­vo pra­vo za rad.
– Upra­vo ovim za­ko­nom na­mje­ra­va­mo da stvo­ri­mo za­kon­ski okvir da se ma­te­ri­jal­ni sta­tus me­di­cin­skih rad­ni­ka po­bolj­ša. U pri­pre­mi tek­sta vo­đe­na je ši­ro­ka ras­pra­va u svim usta­no­va­ma u dr­ža­vi. On je usa­gla­šen u naj­ve­ćoj mje­ri sa po­tre­ba­ma me­di­cin­skih rad­ni­ka. Nji­ma je u in­te­re­su da se ovaj za­kon usvo­ji i poč­ne se sa po­bolj­ša­njem nji­ho­vih uslo­va i to je raz­log zbog če­ga ne mo­gu da pri­hva­tim nji­ho­vu ini­ci­ja­ti­vu – is­ta­kao je Še­grt.
Ra­du­lo­vić je na­gla­sio da je za tri da­na pe­ti­ci­ju pot­pi­sa­lo 230 lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta.
– Oni tra­že da se za­šti­ti vi­tal­nost me­di­cin­ske stru­ke, da ne bi oti­šli odav­de – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
Po­sla­nik DF-a Bran­ka Bo­šnjak ka­za­la je da Še­gr­ta tre­ba da za­bri­ne pe­ti­ci­ja lje­ka­ra i pi­ta­la na osno­vu če­ga im za­bra­nju­je do­pun­ski rad, dok Za­kon o ra­du i pen­zi­o­ne­ri­ma omo­gu­ća­va da do­pun­ski ra­de.
– Da­je­te pra­va lje­ka­ri­ma da ra­de u obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, a spre­ča­va­te ih da oba­vlja­ju po­sao za ono za što su se du­go go­di­na ško­lo­va­li. Da je ovo ure­đe­na dr­ža­va i da ima­ju adekvat­ne pla­te, ne bi se od­lu­či­li na do­pun­ski rad. Oni su pri­nu­đe­ni da do­dat­no ra­de, sra­mo­ta je da lje­kar spe­ci­ja­li­sta ima ma­nju pla­tu ne­go šal­ter­ski rad­nik u ban­ci. To je dis­krimi­na­ci­ja i ovaj za­kon će si­gur­nio pa­sti na Ustav­nom su­du, ako se sa ova­kvim rje­še­nji­ma usvo­ji – re­kla je Bo­šnjak.
Še­grt je po­ja­snio da se za­ko­nom ne uki­da do­pun­ski rad, i ne uvo­di ni­šta što sa­vre­me­ni zdrav­stve­ni si­ste­mi ne ra­de već vi­še od 20 do 30 go­di­na.
– Do sa­da su se zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je li­ša­va­le uslu­ga naj­kva­li­tet­ni­jih lju­di i tje­ra­li ih da ma­te­ri­jal­ni sta­tus do­gra­de ra­dom kod ne­kog dru­gog. Oni su pri­vat­ni­ci­ma nu­di­li svo­ju rad­nu sna­gu i pa­ci­jen­ta i pra­vi­li bi­znis pri­vat­ni­ku. Oni su bi­li do­ve­de­ni u sta­tus na­jam­nog rad­ni­ka – uka­zao je Še­grt.
Ra­do­van Asa­no­vić iz Klu­ba sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka oci­je­nio je da ni­kad vi­še lje­ka­ra ni­je bi­lo na Za­vo­du za za­po­šlja­va­nje, oko 120, a ve­li­ki broj je i oti­šao u ino­stran­stvo.
Še­grt je re­kao da pred­log za­ko­na sa­dr­ži no­vi na­čin bi­ra­nja di­rek­to­ra zdrav­stve­nih usta­no­va, ka­ko bi se de­po­li­ti­zo­va­la upra­vljač­ka struk­tu­ra.
– Di­rek­to­re zdrav­stve­nih usta­no­va osim KCCG i In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje bi­ra­će i ra­zr­je­ša­va­ti mi­ni­star, dok će Vla­da ime­no­va­ti čel­ni­ke dvi­je po­me­nu­te in­sti­tu­ci­je – re­kao je Še­grt.
Sr­đan Pe­rić iz Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re ka­zao je da se ko­rup­ci­ja če­sto lo­ci­ra­la kod dok­to­ra, a ne ta­mo gdje je naj­vi­še ima, ocje­nju­ju­ći da je to u obla­sti na­bav­ke lje­ko­va i u od­la­ga­nju me­di­cin­skog ot­pa­da.
Še­grt je oci­je­nio da ne­ma smi­sla da po­sto­je uprav­ni od­bo­ri u in­sti­tu­ci­ja­ma gdje di­rek­to­ra ime­nu­je mi­ni­star zdra­vlja, a to se od­no­si na sve do­mo­ve zdra­vlja, op­šte i spe­ci­jal­ne bol­ni­ce.
– Alar­mant­na je si­tu­a­ci­ja, jer do 2020. go­di­ne tre­ba an­ga­žo­va­ti 260 lje­ka­ra na 100.000 sta­nov­ni­ka, da bi se do­sti­gli sa­vre­me­ni stan­dar­di. To po­ka­zu­je da tre­ba da uklju­či­mo još pre­ko 700 dok­to­ra me­di­ci­ne u si­stem zdrav­stva. Sin­di­kat lje­ka­ra tvr­di da po­red to­ga ne­do­sta­je tre­nut­no 630 lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta i si­t­ua­ci­ja u zdravstve­nom si­ste­mu ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­na – is­ta­kla je po­sla­nik DF-a Je­li­sa­va Ka­le­zić.
Po­sla­nik SNP-a Sne­ža­na Jo­ni­ca re­kla je da su zdrav­stve­ni rad­ni­ci na ivi­ci eg­zi­sten­ci­je. D.B.


Spor­ti­stu po­sla­li kod „pra­vog pri­vat­ni­ka”

Po­sla­nik DPS-a Zo­ran Je­lić re­kao je da upo­znat sa slu­ča­jem spor­ti­ste ko­ji ni­je mo­gao da od­ra­di mag­net­nu re­zo­nan­cu u bol­ni­ci, jer mu je lje­kar re­kao da mo­ra da za­ka­že pre­gled i upu­tio ga kod pri­vat­ni­ka.
– U pri­vat­noj usta­no­vi isti lje­kar ga je pri­mio i oba­vio sni­ma­nje, na­pla­tio mu 250 eura i ni­je mu dao ra­čun. Pro­tiv to­ga tre­ba da se bo­ri­mo i to je pri­mjer da se po­gre­šno tre­ti­ra do­pun­ski rad – re­kao je Je­lić.


Gi­ne­ko­log u Bu­dvi bri­ne o 8.000 že­na

Po­sla­nik DF-a Emi­lo La­bu­do­vić re­kao je da pred­log za­ko­na ne­će do­ni­je­ti ni­šta do­bro, na­vo­de­ći po­da­tak da 30 od­sto že­na ne­ma iza­bra­nog gi­ne­ko­lo­ga. Ka­ko ka­že, u raz­vi­je­noj Bu­dvi je­dan gi­ne­ko­log bri­ne o 8.000 že­na.
– Na dje­lu je ma­sov­na po­ja­va ka­ce­ro­ge­nih obo­lje­nja, a mi pri­ča­mo o na­či­nu iz­bo­ra di­rek­to­ra usta­no­va – do­dao je La­bu­do­vić.