Pitaju mene moji dragi i vjerni čitaoci „Šta se desilo Bisi, od one vesele razbribrige od žene, počela si da pišeš o smrti, nekim sumornijim temama”, pa mislim se „ljudi moji, pa zar život čine samo vedre teme i šale, život je i prolaznost i smrt i nedostajanje, po koja suza, čežnja, patnja”. Ili baš svima teče med i mlijeko pa su na ovakva ili slična osjećanja zaboravili. Ili se samo dobro učaure u svoje ljušture i ne dozvoljavaju da im iko priđe. Bisa će, dragi moji, pisati o svemu što je dotakne ili što vas dotakne. Jedan je život malen da bi svi sve proživjeli i prošli, zato ćemo i dalje dijeliti emocije i iskustva. Dijelićemo patnju, suze, ali i zagrljaje osmjehe, dobru šalu, ljubav. Jer jedino je ljubav duplo veća ako se sa nekim podijeli, izlizana rečenica ali tako istinita. Bisa je ko jing i jang ali i kao duga, ima i crnog i bijelog i sivog i svih boja koje se u međuvremenu promiješaju. Nek se ne plaše dušebrižnici da će Bisi nedostajati tema i da ću se „potrošiti” jer svakoga dana od kuće do posla i u milion varijanti, sretnem drage ljude, loše ljude, razmijenimo par riječi, rijedak zagrljaj sa posebnima i sve tako u krug, dok je života. Svi ste vi negdje zaslužni što Bisa postoji i piše, neki malo manje, neki malo više. Svi unosite inspiraciju, onaj crv u glavi, koji tjera na razmišljanje i paljenje kompa u kasne sate da mi misao „ne odleti”. Svi ste tu negdje. I Jagoda i Olivera i Veronika i Miloš i Ivana „Anđeo čuvar Bisin”, Sale, Cale...svi nosite grumen, a ne crno zasluge, a tu su i mnogi koji ne žele da ih pominjem a znaju da su zaslužili što Bisa danas postoji. Bisa ne želi da izigrava „lajf kauča” jer se „nesam školovala” za to, ja sam samo jedna od vas koja piskara, zasmijava vas i nekad rastuži ali uvijek natjera da malo mislite glavom. I ja vodim razne bitke i ratove, odolijevam iskušenjima, radim uzalud neke pokušaje, trudim se, pravim pametna, mudrujem. I ja sam nekad kul majka, a nekad zvjerka, nekad ne znam dal sam pošla ili došla, nosam gomile papirića u torbi, jer ako te nema u mojim „pribjelješkama” kao da se nisi ni rodio. Družim se sa svojim „podstanarom” Hašijem, nekad je on jači i mudriji, a nekad sam to ja, al ono što je važno, nikad nam nije dosadno. Bisa ima obične ljude oko sebe i za prijatelje, ne biram ih po materijalnim stanjima, kao ni po službenoj dužnosti, nekad me ne zanima ni koju ste školu završili ili ste samopomoćni radnik. Volim svoje Anu,Tanju, Danku..a iskreno, najsrećnija sam kad sam okružena djecom. Kad mi Miko ispriča vic i pjevamo nas tri „to, to , to je to hajde da se volimo“ i dok nam Boka koluta očima, jer nismo kul, nas baš bude briga i pojačamo jos više radio. Shvatate? Nisam novinar, nit sam pisac. Ja sam žena iz naroda, koja ima jedan manji hormonalni disbalans, koji je nekad čini ludom sto posto. Nekad sam prava operska diva jer podižem glas na tristo decibela, tresu se stakla i lome kristali, a nekad najviše volim da se družim sa svoja dva BV frenda. I ja sam neko ko voli pažnju i sitnice, kupujem poklone i kad nisu „važni” datumi, ili kad se mora. Grlim jako i to samo posebne ljude, koji umiju da vrate zagrljajem. Tako da, ne brinite, pisaće vam Bisa još. I slobodno, kritikujte, pišite, družimo se. Ostavljala sam vam mail, ali niste bili baš proaktivni, malo ste mi lijeni. Želim vam da lijepo provedete predstojeće praznike i da ne pretjerujete...samo u poljupcima možete, eto to vam dozvoljava. Voli vas vaša Bisenija.