Pa­do­vi i udar­ci ko­ji nas pra­te od naj­ra­ni­jeg dje­tinj­stva pra­će­ni su po­ja­vom mo­dri­ca, cr­ve­no-lju­bi­ča­stih pro­mje­na ko­je uka­zu­ju da je do­šlo do ošte­će­nja ma­lih krv­nih su­do­va smje­šte­nih na po­vr­šin­skim di­je­lo­vi­ma ko­že. Mo­dri­ce se ja­vlja­ju i u ka­sni­jem ži­vot­nom do­bu, naj­če­šće kao uzrok po­vre­de, ali po­sto­je sta­nja ka­da se one po­ja­vlju­ju “iz či­sta mi­ra” i tra­ju du­že od se­dam da­na, ko­li­ko je pro­sječ­no po­treb­no da mo­dri­ca iza­zva­na udar­cem ili pa­dom pro­đe.
O uzro­ci­ma po­ja­ve mo­dri­ca, nji­ho­vom tre­ti­ra­nju i sa­ni­ra­nju za „Dan” go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
-Po­red to­ga što su po­slje­di­ca udar­ca, he­ma­to­mi, u na­ro­du po­zna­ti kao mo­dri­ce su po­ve­za­ni i sa te­žim po­vre­da­ma kao što su, na pri­mjer, na­puk­nu­će mi­ši­ća ili li­ga­me­na­ta, ošte­će­nje zglo­bo­va, pa i pre­lom ko­sti­ju – ka­že dr Ko­zo­ma­ra za „Dan”. – Ta­ko­đe, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma po­ja­va mo­dri­ca ne mo­ra da bu­de po­slje­di­ca spolj­ne tra­u­me, već da uka­že na pro­ble­me sa kr­vlju, što iz­i­sku­je de­talj­ni­je pre­gle­de i ana­li­ze.
Ko­je mo­dri­ce su bez­o­pa­sne, a ka­da je neo­p­hod­no obra­ti­ti se lje­ka­ru?
- Kod ta­ko­zva­ne obič­ne mo­dri­ce ja­vlja se osje­ćaj bo­la sla­bi­jeg in­ten­zi­te­ta. Ova­kvu mo­dri­cu tre­ba­lo bi tre­ti­ra­ti hlad­nom oblo­gom ili pre­pa­ra­ti­ma na ba­zi he­pa­ri­na, i već za ne­ko­li­ko da­na mo­dri­ca će pro­mi­je­ni­ti bo­ju od cr­ve­no-lju­bi­ča­ste do ze­len­ka­sto-žu­te, a on­da će ne­sta­ti. Uko­li­ko se, po­red mo­dri­ce, ja­vlja jak bol i otok, tre­ba­lo bi se ja­vi­ti lje­ka­ru, jer su to simp­to­mi ko­ji mo­gu da uka­žu na pre­lom. U oba slu­ča­ja ri­ječ je o po­ja­vi mo­dri­ca ko­je su na­sta­le pri­li­kom pa­da ili udar­ca. Tre­ba­lo bi zna­ti da se po­ne­kad mo­dri­ce mo­gu ja­vi­ti i to­kom vi­ru­sne ili bak­te­rij­ske in­fek­ci­je pra­će­ne po­vi­še­nom tem­pe­ra­tu­rom; na­i­me, ta­da mo­že da do­đe do pri­vre­me­nog po­re­me­ća­ja bro­ja ili funk­ci­je trom­bo­ci­ta, ko­ji su “za­slu­žni” za po­ja­vu mo­dri­ca. Ova­kve mo­dri­ce uglav­nom pro­la­ze pa­ra­lel­no sa iz­li­je­če­njem vi­ru­sne ili bak­te­rij­ske in­fek­ci­je. Ta­ko­đe, cr­ve­no-lju­bi­ča­ste pro­mje­ne na ko­ži mo­gu da bu­du i po­slje­di­ca ko­ri­šće­nja ne­kih an­ti­bi­o­ti­ka, an­ti­re­u­ma­ti­ka, lje­ko­va za sni­ža­va­nje krv­nog pri­ti­ska i an­ti­ko­a­gu­lant­nih lje­ko­va, o če­mu bi sva­ka­ko tre­ba­lo da po­pri­ča­te sa dok­to­rom. Naj­zad, od­la­zak kod lje­ka­ra je neo­p­ho­dan i ako uzi­ma­te lje­ko­ve pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi i pri­mi­je­ti­te mo­dri­ce ko­je ni­su na­sta­le usli­jed pa­da ili udar­ca, ako tra­ju dvi­je ne­dje­lje i du­že od to­ga, a po­seb­no ako su bol­ne ili ako se na­la­ze is­pod nok­ti­ju na ru­ka­ma i no­ga­ma.
Mo­že li ma­njak ne­kog vi­ta­mi­na ili mi­ne­ra­la da uti­če na po­ja­vu mo­dri­ca?
-Ma­njak vi­ta­mi­na C i vi­ta­mi­na B gru­pe uti­če na lak­šu po­ja­vu mo­dri­ca. Ne­kim oso­ba­ma je do­volj­no da se ma­lo oče­šu ili uda­re o ne­ki pred­met, pa da im se po­ja­ve lju­bi­ča­ste pro­mje­ne na ko­ži. Tre­ba­lo bi zna­ti da oso­be ko­je ko­ri­ste kor­ti­ko­ste­ro­id­ne kre­me i ma­sti u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du, kao i sta­ri­je oso­be, ima­ju is­ta­nje­nu ko­žu ko­ja je pod­lo­žni­ja br­žem stva­ra­nju mo­dri­ca, po­seb­no ako u is­hra­nu ni­su uve­li ve­će ko­li­či­ne C vi­ta­mi­na. Kod mla­đih že­na mo­dri­ce mo­gu da bu­du po­slje­di­ca pur­pu­re sim­pleks, uro­đe­ne sla­bo­sti zi­da krv­nog su­da usli­jed sma­nje­nja ko­li­či­ne ela­stič­nih i ko­la­ge­nih vla­ka­na. Kod njih čak i naj­bla­ži kon­takt sa ne­kim pred­me­tom mo­že da re­zul­tu­je po­ja­vom mo­dri­ca, naj­če­šće na no­ga­ma. Pre­pa­ra­ti na ba­zi ar­ni­ke mo­gu da po­mog­nu da mo­dri­ce br­že pro­đu. Ujed­no, va­žna je i is­hra­na bo­ga­ta vi­ta­mi­nom C (pa­pri­ka, ci­tru­sno vo­će), vi­ta­mi­ni­ma B gru­pe (ži­ta­ri­ce, dži­ge­ri­ca, ja­ja, ora­ša­sti plo­do­vi) i vi­ta­mi­na K (bro­ko­li, spa­nać, kelj, ze­le­na sa­la­ta).
Ka­da su mo­dri­ce raz­log za bri­gu?
-On­da ka­da se ja­vlja­ju kod dje­ča­ka po­sli­je na­vr­še­ne pr­ve go­di­ne ži­vo­ta, ka­da tra­ju du­go i po­seb­no kad su pri­sut­ne u zglo­bo­vi­ma, jer mo­gu da uka­žu na he­mo­fi­li­ju. Kod že­na na po­re­me­ćaj zgru­šnja­va­nja kr­vi mo­gu da, po­red mo­dri­ca, uka­žu i če­sta kr­va­re­nja iz de­sni i no­sa, obil­ni­ji men­stru­al­ni ci­klu­si i du­ga kr­va­re­nja čak i po­sli­je ma­njih po­sje­ko­ti­na. Ta­da bi tre­ba­lo ura­di­ti op­se­žne ana­li­ze po­sli­je kon­sul­ta­ci­je sa he­ma­to­lo­gom.
Sne­ža­na Mol­do­van

Opre­zno sa sun­ča­njem!

-Sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da oso­be ko­je su to­kom ži­vo­ta pro­vo­di­le vi­še vre­me­na na sun­cu lak­še do­bi­ja­ju mo­dri­ce u po­zni­jem do­bu – is­ti­če dr Ko­zo­ma­ra. – Ko­li­ko je sun­ča­nje zdra­vo, zbog usva­ja­nja D vi­ta­mi­na ko­ji je va­žan za zdra­vlje ko­sti­ju, to­li­ko je i ri­zič­no, jer mo­že da uti­če na po­ja­vu me­la­no­ma, ali i da osla­bi od­bram­be­nu ba­ri­je­ru ko­že. Zbog to­ga vo­di­te ra­ču­na o to­me ko­li­ko će­te vre­me­na pro­ve­sti na sun­cu i u kom pe­ri­o­du da­na da bi­ste od sun­ča­nja ima­li sa­mo be­ne­fi­te.