Stan, dvo­ri­šte i te­ra­sa ople­me­nje­ni cvi­je­ćem uljep­ša­va­ju am­bi­jent i da­ju no­tu to­pli­ne sva­kom do­mu. Buj­ni i ras­ko­šni cvje­to­vi, ka­kve vi­đa­mo u ča­so­pi­si­ma, sa­mi po se­bi su do­volj­no upe­ča­tljiv de­kor sva­kog pro­sto­ra. Pra­vil­na nje­ga, re­dov­no za­li­va­nje i pri­hra­nji­va­nje cvjet­ni­ca uslov su da one blje­snu u pu­nom sja­ju. Sva­ka vr­sta ze­mlje u ko­ju je po­sa­đe­no cvi­je­će vre­me­nom se is­cr­plju­je; zbog to­ga je va­žno re­dov­no do­da­va­ti sup­stan­ce za rast i raz­voj bilj­ke, jer će u su­prot­nom bilj­ka ta­vo­ri­ti i na kra­ju pro­pa­sti.

Mi­ne­ra­li za buj­nost

Za ras­ko­šan rast cvjet­ni­ca, neo­p­hod­no je da im do­da­je­te glav­ne mi­ne­ra­le – ka­li­jum, azot i fos­for, kao i kal­ci­jum, mag­ne­zi­jum, sum­por i gvo­žđe.
Ka­li­jum po­spje­šu­je ap­sorp­ci­ju vo­de i ja­ča ot­por­nost bilj­ke na bo­le­sti i pa­ra­zi­te. Azot pod­sti­če rast i raz­voj li­sto­va i ko­ri­jen­skog si­ste­ma bilj­ke, a po­seb­no je va­žno do­da­va­ti ga u vo­du za za­li­va­nje ne­po­sred­no po­sli­je sad­nje bilj­ke, od­no­sno pri­je po­čet­ka ve­ge­ta­ci­je. Đu­bri­vo na ba­zi azo­ta tre­ba­lo bi da sa­dr­ži i sum­por, jer on po­ja­ča­va dej­stvo azo­ta. Fos­for ta­ko­đe do­pri­no­si raz­vo­ju ko­ri­je­na i po­bolj­ša­va cvat­nju; đu­bri­vo na ba­zi fos­fo­ra oba­ve­zno do­daj­te u fa­zi stva­ra­nja cvjet­nih pu­po­lja­ka. Gvo­žđe po­volj­no uti­če na sin­te­zu hlo­ro­fi­la, pod­sti­če cvje­ta­nje i in­ten­zi­tet bo­je la­ti­ca.

Vje­štač­ko đu­bri­vo

U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va opre­dje­lju­je­mo se za ko­ri­šće­nje vje­štač­kih mi­ne­ral­nih đu­bri­va na­pra­vlje­nih za pri­hra­nu kul­ti­vi­sa­nih bi­lja­ka. Pri­hra­na u for­mi pra­ha ili teč­no­sti do­da­je se bilj­ka­ma jed­nom u 14 da­na, i to kroz vo­du za za­li­va­nje. Šta­pi­ći ko­ji ot­pu­šta­ju mi­ne­ra­le po­sli­je sva­kog za­li­va­nja su eko­no­mič­ni­ji i lak­ši za upo­tre­bu, jer obez­bje­đu­ju pri­hra­nu za naj­ma­nje tri mje­se­ca. Mi­ne­ral­ni šta­pi­ći pre­po­ru­ču­ju se sa­mo za sak­sij­sko cvi­je­će, a ko­li­ko šta­pi­ća će­te za­bo­sti u ze­mlju za­vi­si od preč­ni­ka sak­si­je; na am­ba­la­ži je uvi­jek na­ve­de­no za ko­li­ki ga­ba­rit po­su­de je pred­vi­đen je­dan šta­pić.

Gra­nu­le i kom­post

Za ba­šten­sku ze­mlju naj­če­šće se ko­ri­sti mi­ne­ral­no đu­bri­vo u vi­du gra­nu­la. Ono se spo­ro raz­gra­đu­je, pa je po­treb­no po­su­ti ga po po­vr­ši­ni ze­mlje sve­ga dva pu­ta go­di­šnje – u pro­lje­će i u je­sen. Za do­hra­nji­va­nje ba­šten­skih cvjet­ni­ca mo­že­te da do­da­te or­gan­ski staj­njak ko­ji je eko­lo­ški pri­hva­tlji­vi­ji, ali ima ne­pri­ja­tan mi­ris. Zbog to­ga je pre­po­ru­ka da sa­mi na­pra­vi­te kom­post ko­ji će­te po­su­ti ka­ko po dvo­ri­šnoj ze­mlji, ta­ko i po onoj u sak­si­ja­ma i žar­di­nje­ra­ma.
Uko­li­ko ima­te dvo­ri­šte, is­ko­paj­te ru­pu u ze­mlji i u nju uba­cuj­te su­vo li­šće, gran­či­ce i ostat­ke od vo­ća i po­vr­ća ko­ji vam pre­o­sta­nu iz ku­hi­nje; vre­me­nom, sa­stoj­ci će se raz­gra­di­ti i do­bi­će­te plo­dan hu­mus za po­si­pa­nje sak­sij­ske i ba­šten­ske ze­mlje za cvi­je­će. Uko­li­ko ne­ma­te dvo­ri­šte, isti po­stu­pak mo­že­te da spro­ve­de­te i spu­šta­njem gran­či­ca, su­vog li­šća i osta­ta­ka od vo­ća i po­vr­ća u dr­ve­ni san­duk na te­ra­si.


Pi­vo, kva­sac i ci­tru­si kao pri­hra­na

Čak i ostat­ke hra­ne mo­že­te da is­ko­ri­sti­te kao sred­stvo za pri­hra­nji­va­nje cvjet­ni­ca. Če­tvr­ti­na pa­ko­va­nja svje­žeg pe­kar­skog kva­sca, raz­mu­će­nog u pet li­ta­ra vo­de, ide­al­no je ka­ko za dvo­ri­šne i bal­kon­ske, ta­ko i za sob­ne bilj­ke.
Uko­li­ko ku­pu­je­te ki­ki­ri­ki u lju­sci, odvo­ji­te lju­ske u po­su­du sa vo­dom, dr­ži­te ih ta­ko po­to­plje­ne dva da­na, pa ih oci­je­di­te i po­spi­te po po­vr­ši­ni ze­mlje u sak­si­ji ili u vr­tu. Lju­ske ki­ki­ri­ki­ja su ri­zni­ca hran­lji­vih ma­te­ri­ja, a uz to po­volj­no uti­ču na ras­tre­si­tost ze­mlje. Isti efe­kat će pro­iz­ve­sti i isjec­ka­na ko­ra li­mu­na, na­ran­dže, grej­pfru­ta, li­me­te ili man­da­ri­ne. Pri­pre­mi­te ih kao i lju­ske ki­ki­ri­ki­ja; po­to­pi­te ko­ru ci­tru­snog vo­ća u vo­du ko­ja će iz­vu­ći ki­se­lost, a uti­ca­ti na za­dr­ža­va­nje kal­ci­ju­ma, ka­li­ju­ma, na­tri­ju­ma, fos­fo­ra i gvo­žđa i na­tri­ju­ma. Sju­tra­dan, isjec­ka­ne ko­re ci­tru­sa po­spi­te oko bilj­ke i za­tr­paj­te ih ze­mljom.
Olju­šte­ne di­je­lo­ve šar­ga­re­pe, po­vr­ća bo­ga­tog hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma za cvjet­ni­ce, spu­sti­te u sak­sij­sku ili ba­šten­sku ze­mlju, pa lo­pa­ti­com bla­go iz­mje­šaj­te ko­ru i ze­mlju, i na kra­ju iz­rav­naj­te. Cvjet­ni­ce će do­bi­ti ko­ri­sne ma­te­ri­je po­put ka­li­ju­ma, ba­kra i man­ga­na.
Ta­log cr­ne ka­fe iz­van­red­no je sred­stvo za od­bra­nu ba­šten­skih bi­lja­ka od mra­va i pu­že­va, ali i za pri­hra­nji­va­nje. Ka­fa sa­dr­ži fos­for, ka­li­jum, mag­ne­zi­jum i ba­kar, ne­u­tra­li­še ka­me­nac iz vo­de za za­li­va­nje i pod­sti­če bu­ja­nje li­sto­va. Ka­da po­pi­je­te ka­fu, osta­vi­te ta­log da se osu­ši na sun­cu i po­tom ga do­daj­te oko ze­mlje u ko­ju ste po­sa­di­li ka­me­li­je, ru­že i hor­ten­zi­je.S.M.

Mu­ška­tle vo­le pi­vo

Ma­lo pi­va si­pa­nog u vo­du za za­li­va­nje uči­ni­će da mu­ška­tle cvje­ta­ju buj­ni­je. Na­i­me, pi­vo je bo­ga­to še­će­rom i vi­ta­mi­nom B, što iz­u­zet­no pri­ja mu­ška­tla­ma, po­seb­no hi­bri­du pod na­zi­vom „ka­li­o­pe”.