Iz­ra­ču­na­va­nje ljud­skog ekvi­va­len­ta za ma­či­je do­ba ni­je baš pre­ci­zno od­re­đe­no, a po­sto­je ne­ki ar­gu­men­ti u pri­log tra­di­ci­o­nal­ne tvrd­nje da je mno­že­nje ma­či­jih go­di­na sa se­dam op­šte pra­vi­lo. Me­đu­tim, ve­ći­na struč­nja­ka se sla­že da je mač­ka, kad na­vr­ši dva­na­est go­di­na, za­pra­vo u sred­njim še­zde­se­tim go­di­na­ma, a na­kon pet­na­e­ste go­di­ne je u sred­njim se­dam­de­se­tim, dok na­kon što na­vr­ši dva­de­set go­di­na mo­že­mo re­ći da se pri­bli­ža­va sto­toj.
Baš kao kod lju­di, ma­či­ji pro­ces sta­re­nja se raz­li­ku­je kod sva­ke mač­ke po­je­di­nač­no, pa je naj­bo­lje po­sma­tra­ti svo­ju mač­ku ka­ko bi­ste ot­kri­li zna­ko­ve da su go­di­ne uči­ni­le svo­je. Ti zna­ko­vi uklju­ču­ju gu­bi­tak ape­ti­ta, te­ži­ne i kon­di­ci­je (što mo­žda uka­zu­je na de­ge­ne­ra­ci­ju je­tre ili bo­lest bu­bre­ga), po­ja­ča­nu žeđ, kon­sti­pa­ci­ju ili in­kon­ti­nen­ci­ju, uko­če­nost, tu­mo­re ko­že i pro­ble­me sa zu­bi­ma. Ako ima­te bi­lo ka­kvog raz­lo­ga za za­bri­nu­tost, od­ve­di­te mač­ku ve­te­ri­na­ru, a on će vam sa­vje­to­va­ti mje­re za po­bolj­ša­nje si­tu­a­ci­je, što če­sto uklju­ču­je pri­la­go­đa­va­nje is­hra­ne.
Bu­du­ći da sta­ri­je mač­ke ima­ju po­ve­ća­nu po­tre­bu za vi­ta­mi­ni­ma i mi­ne­ra­li­ma, vaš bi ve­te­ri­nar mo­gao sa­vje­to­va­ti pre­hra­nu po­seb­no na­mi­je­nje­nu toj po­tre­bi i to re­la­tiv­no ra­no. Po­bri­ni­te se da ima udo­ban le­žaj na to­plom mje­stu gdje će spa­va­ti, te da joj či­ni­je za hra­nu i vo­du bu­du u bli­zi­ni, kao i po­su­da sa pi­je­skom. Ta­ko­đe će sve vi­še ci­je­ni­ti va­še dru­štvo i pa­žnju, pa odvo­ji­te ma­lo vre­me­na za mi­lo­va­nje i pri­ča­nje, i na­sta­vi­te sa bla­gim ob­li­kom nje­ge (sta­ri­ja mač­ka je sve ma­nje po­kre­tlji­va, pa je sa­mo­nje­ga ote­ža­na).
Poč­ne li va­ša mač­ka pa­ti­ti od sla­bo­vid­no­sti i gu­bit­ka slu­ha, ne­moj­te je dez­o­ri­jen­ti­sa­ti pre­mje­šta­njem po­zna­tih pred­me­ta i imaj­te na umu da je ta ču­la ne­će upo­zo­ri­ti na pri­bli­ža­va­nje po­ten­ci­jal­ne opa­sno­sti.
Ka­da ima­te sta­ri­ju mač­ku, zlat­no je pra­vi­lo slu­ša­ti sa­vje­te ve­te­ri­na­ra, ko­ji bi je tre­bao pre­gle­da­ti ot­pri­li­ke sva­ka tri mje­se­ca, ili kao što je već pre­po­ru­če­no, po­sma­tra­ti i pra­ti­ti nje­no zdra­vlje. Vaš ve­te­ri­nar će sa kli­nič­kom tač­no­šću mo­ći da pro­ci­je­ni ka­da se mač­ka pri­bli­ži­la kra­ju svog ži­vo­ta, ili ka­da se bo­lo­vi iza­zva­ni hro­nič­nim pro­ble­mi­ma vi­še ne mo­gu ubla­ži­ti, a kva­li­tet ži­vo­ta va­še mač­ke ne­po­vrat­no po­gor­šao.
Ako vam pre­po­ru­či euta­na­zi­ju, pri­hva­ti­te či­nje­ni­cu da je vaš is­ku­sni ve­te­ri­nar, ko­ji vo­di ra­ču­na o ono­me što je naj­bo­lje za mač­ku, si­gu­ran da ne­ma ni­ka­kve na­de za opo­ra­vak i shva­ta da će je pro­du­že­nje ži­vo­ta osu­di­ti na do­dat­ne pat­nje. Ta­ko­đe imaj­te na umu da eufe­mi­zam ko­ji se če­sto ko­ri­sti za euta­na­zi­ju, „uspa­vlji­va­nje“, tač­no opi­su­je da­va­nje bez­bol­ne in­jek­ci­je, što je po­sled­nja lju­ba­znost ko­ju mo­že­te uka­za­ti svo­joj ma­či­joj pri­ja­te­lji­ci.


Bud­na sam glad­na sam

Kad po­sta­ne ja­sno da je va­ša mač­ka do­spje­la u re­do­ve za­i­sta sta­ri­jih gra­đa­na ma­či­jeg svi­je­ta ve­te­ri­nar bi mo­gao sa­vje­to­va­ti da­va­nje če­ti­ri ma­nja obro­ka na dan, kao i pre­hra­nu ko­ja sa­dr­ži vi­še vla­ka­na, ra­di su­zbi­ja­nja kon­sti­pa­ci­je, te bo­ga­tu bje­lan­če­vi­na­ma i ma­sti­ma ka­ko bi nje­no ti­je­lo do­bi­ja­lo vi­še ener­gi­je i to­pli­ne. Sta­ri­ja mač­ka će ve­ći­nu vre­me­na pro­vo­di­ti spa­va­ju­ći, ali kad se pro­bu­di, nje­na će pr­va mi­sao za­si­gur­no bi­ti: „Bud­na sam: si­gur­no sam glad­na!“, a bu­du­ći da je hra­na mo­žda jed­no od tek ne­ko­li­ko nje­nih pre­o­sta­lih za­do­volj­sta­va, udo­vo­lji­te joj ma­le­nim, ali ve­o­ma uku­snim obro­kom.