Da po­ljo­pri­vre­da mo­že da bu­de uno­san i is­pla­tiv po­sao pri­mjer je Ra­de Bo­jo­vić iz Grn­ča­ra kod Gu­si­nja. Ovaj uz­o­ran po­ljo­pri­vred­nik je na svom ima­nju raz­vio po­ro­dič­ni bi­znos ka­kav ma­lo gdje mo­že da se na­đe. Do pro­šle go­di­ne naš do­ma­ćin je ras­po­la­gao sa osam hek­ta­ra ora­nič­nog ze­mlji­šta, a sad je dva hek­ta­ra ku­pio i dva do­bio za ob­ra­du, ta­ko da će ove go­di­ne ima­ti znat­no ve­će pri­no­se. Kao udar­na kul­tu­ra bi­će krom­pir, ko­ji će za­si­ja­ti na oko osam hek­ta­ra, i oče­ku­je pri­nos od oko 150 to­na. Ku­pu­sa oče­ku­je oko 120, a pa­pri­ka 40 to­na.
Po­red to­ga Bo­jo­vić si­je i lu­be­ni­ce, kar­fi­ol i po­vrt­ne vr­ste ko­je se ko­ri­ste u nje­go­vom do­ma­ćin­stvu. Na­kon de­se­tak go­di­na po­ljo­pri­vre­de mak­si­mal­no je usa­vr­šio po­vr­tar­stvo, a u po­slu mu ite­ka­ko po­ma­že ci­je­la po­ro­di­ca. Ipak, u je­ku se­tve i že­tve an­ga­žu­je i do­dat­nu rad­nu sna­gu, jer se ra­di o ko­li­či­na­ma sa ko­ji­ma se ni­je baš la­ko no­si­ti, ka­že naš do­ma­ćin. Tr­ži­šte je, ka­že on, osvo­jio i to go­to­vo u ci­je­loj Cr­noj Go­ri.
- Ovih da­na već po­či­njem sa tim pri­prem­nim ra­do­vi­ma, jer je ri­ječ o ve­li­kim po­vr­ši­na­ma pa gra­bim sva­ki li­jep dan da ne­što ura­dim. Oba­ve­zno pra­vim ta­ko­zva­no zim­sko i ljet­nje ora­nje, a ze­mlju tre­ti­ram staj­skim đu­bri­vom, za što mi je po­treb­no oko 60 do 70 trak­to­ra, ko­je uglav­nom ku­pu­jem. Oba­ve­zne su i agro­teh­nič­ke mje­re, ta­ko da su mo­ji pro­iz­vo­di ve­o­ma ci­je­nje­ni na tr­ži­štu od Gu­si­nja, Pla­va i Be­ra­na do Pod­go­ri­ce i Bu­dve – ka­že on.
Ima u pla­nu da pre­ko Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja na­ba­vi pum­pe, ci­je­vi i agre­gat za iz­grad­nju ne­ko­li­ko bu­na­ra na ima­nju, ka­ko bi osi­gu­rao vo­do­snab­di­je­va­nje pre­stao da se pri­bo­ja­va su­še i ne­sta­ši­ce vo­de. Do sa­da je po­red pri­rod­nog, na­vod­nja­vao i pr­ska­li­ca­ma. Kao udru­že­ni po­ljo­pri­vred­nik apli­ci­rao je kod mi­ni­star­stva i sa­da oče­ku­je da do­bi­je po­zi­tiv­no svje­tlo. Pro­šle go­di­ne je pre­ko Mi­ni­star­stva na­ba­vio svu po­treb­nu me­ha­ni­za­ci­ju , još mu sa­mo ne­do­sta­ju, ka­ko ka­že, ne­ke sit­ni­ce.
Pod­sje­ća da je pro­šle go­di­ne uz­go­jio oko 80 to­na po­zna­tog gu­sinj­skog krom­pi­ra, pri­bli­žno to­li­ko ku­pu­sa, oko 20 to­na pa­pri­ke, 15 lu­ka, 10 kar­fi­o­la i oko dvi­je to­ne lu­be­ni­ce.
- To­li­ka ob­ra­di­ve po­vr­ši­ne ko­li­ko imam iz­i­sku­je mno­go tru­da i ra­da. Bez ob­zi­ra što po­sje­du­jem me­ha­ni­za­ci­ju, sve se mo­ra za­vr­ši­ti na vri­je­me. Ze­mlja je plod­na i rod­na. A, sve što od­ga­jim na nad­mor­skoj vi­si­ni od 930 me­ta­ra si­gur­no da je ve­o­ma kva­li­tet­no. To se po­seb­no od­no­si na pa­pri­ke, a što se ti­če lu­be­ni­ce, pro­šle go­di­ne sam imao jed­nu ogled­nu par­ce­lu i ve­o­ma sam za­do­vo­ljan ro­dom i kva­li­te­tom – na­vo­do­di naš do­ma­ćin.
Kao udru­že­ni po­ljo­pri­vred­nik uži­va u zna­čaj­nim be­ne­fi­ti­ma. Tvr­di da mu is­ku­stvo ko­je je ste­kao da­je pra­vo da po­zo­ve mla­de da se udru­že kao po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či i da po­kre­nu po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju, u za­vi­sno­sti od uslo­va ko­je ima­ju šta ko mo­že. Jer...
„Od­go­vor­no tvr­dim da se od po­ljo­pri­vre­de mo­že li­je­po ži­vje­ti”, po­ru­ču­je Ra­de Bo­jo­vić na kra­ju na­šeg su­sre­ta.
N.V.