Uz­ga­ja­li­šte mu­ša­lja Goj­ka Živ­ko­vi­ća na oba­li ri­je­ke Lju­te, na­do­mak Ora­hov­ca, naj­sta­ri­je je tog ti­pa u Ko­tor­skom za­li­vu. Sa­da pen­zi­o­ner, Goj­ko je uz­go­jem mu­ša­lja (dag­nji) po­čeo da se ba­vi pri­je 27 go­di­na, a ne­što ka­sni­je, po­lo­vi­nom de­ve­de­se­tih, i dru­gi su po­šli nje­go­vim sto­pa­ma. Zbog pri­li­va slat­ke vo­de sa iz­vo­ri­šta ri­je­ke Lju­te ko­ja se u mo­re sli­va sa Ka­tun­skog ma­si­va, naj­bo­lja je po­zi­ci­ja za uz­goj mu­ša­lja. Ri­je­ka iz­bi­ja kad su ja­ke ki­še i kad se to­pe snje­go­vi, a njen vo­do­tok se sma­nju­je i ne­sta­je to­kom pet da­na.U di­je­lu gdje se ri­je­ka uli­va u mo­re de­ša­va se pri­rod­ni fe­no­men, vr­tlog ko­ji se tu za­dr­ža­va mi­je­ša­njem slat­ke i sla­ne vo­de ja­ko je po­vo­ljan za mu­šlje, ko­je se hra­ne plank­to­nom. Znao je to Goj­ko, te je zbog to­ga ogra­dio uz­ga­ja­li­šte u akva­to­ri­ju­mu is­pred svo­je po­ro­dič­ne ku­će.
- Po­čeo sam `89. go­di­ne, sa­svim slu­čaj­no, ka­ko sam vo­lio ri­be i mor­ske plo­do­ve, ne sa­mo na tr­pe­zi, ne­go i da ih lo­vim, a po­što sam imao pri­ja­te­lja Bran­ka Ni­ko­li­ća ko­ji je ra­dio u In­sti­tu­tu za bi­o­lo­gi­ju mo­ra, on me je vu­kao da to ra­di­mo i ta­ko smo za­jed­no kre­nu­li u ovaj po­sao. Pr­vi sam u Ko­tor­skom za­li­vu otvo­rio uz­ga­ja­li­šte mu­ša­lja, a je­di­no Va­so Du­brav­če­vić iz Kr­to­la ko­ji se uz­go­jem mu­ša­lja ba­vi već 35 go­di­na, ima vi­še is­ku­stva od me­ne u ovom po­slu. Ro­di­te­lji su mi sta­ri Cr­no­gor­ci, o ovo­me ni­su ni­šta zna­li, a po­što sam u Ko­to­ru od ro­đe­nja, sve ovo na­u­čio sam da ra­dim uz po­zna­ni­ke i pri­ja­te­lje. Sad je pa­pi­ro­lo­gi­ja oko do­bi­ja­nja do­zvo­la mno­go kom­pli­ko­va­ni­ja, a ta­da su se do­zvo­le ra­di­le pre­ko luč­kih vla­sti, uz po­tvr­du da te bo­ve ne sme­ta­ju plov­nom pu­tu u za­li­vu, Dru­gu do­zvo­lu je iz­da­vao In­sti­tut za bi­o­lo­gi­ju mo­ra - ob­ja­šnja­va Goj­ko.
U vri­je­me kad je po­či­njao ni­je bi­lo opre­me ka­kva se da­nas tra­ži, te je im­pro­vi­zo­vao bo­ve za „ča­ra­pe” sa mu­šlja­ma ko­ri­se­ći ka­ni­ste­re- bi­do­ne.
- Kao bo­ve smo ko­ri­sti­li ka­ni­ste­re ka­pa­ci­te­ta 50 do 60 li­ta­ra iz fa­bri­ke „Ri­vi­je­ra”. Pra­vi­li smo ne­ke obru­če oko njih, pa ih ka­na­pom pri­čvr­šći­va­li za dno. Bi­lo je oko 200 tih bi­do­na, a po­sli­je se­dam go­di­na ot­ku­pio sam 170 bo­va od In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra. Do­sta to­ga je vje­tar no­sio, ta­la­si uda­ra­li i uniđ­šti­li, te ih je sa­da osta­lo oko 120. U po­čet­ku smo mo­ji pri­ja­te­lji i ja iz­ra­nja­li mlađ iz iz­vo­ra Gur­dić. Te pr­ve go­di­ne smo na mor­skoj po­vr­ši­ni od oko de­set hi­lja­da kva­dra­ta, na­sa­di­li oko de­set hi­lja­da ki­lo­gra­ma mla­dih mu­ša­lja - pri­sje­ća se is­ku­sni mu­šljar.
Živ­ko­vić je u sep­tem­bru kom­plet­no ob­no­vio uz­ga­ja­li­šte, ute­gao, na­sa­dio no­ve vre­ći­ce mla­dih mu­ša­lja, ali mu je ne­vri­je­me pro­šle sed­mi­ce na­ni­je­lo ve­li­ku šte­tu. Uz­bur­ka­no mo­re je pod uda­rom vje­tra od Pe­ra­sta ka Ko­to­ru na­pra­vi­lo ve­li­ke vr­tlo­ge ko­ji su otre­sla mu­šu­lje do­lje na dno, za­mu­ti­la se vo­da, ko­no­pi su se za­mr­si­li. Tre­ba ih opet po­di­ći go­re, a taj po­du­hvat zah­ti­je­va do­dat­na ula­ga­nja.
- Za ovu se­zo­nu ima­ću šte­tu od naj­ma­nje 15 hi­lja­da eura. Ne­mam na­či­na da to sre­dim, tre­ba da an­ga­žu­jem ro­ni­o­ca i rad­ni­ke da mi po­mog­nu da uteg­nem ko­no­pe i po­pra­vim bo­ve, te na­sa­dim no­vu mlađ. Ne­mam što ne­go da če­kam maj. Ni­sam vi­čan tra­že­nju po­mo­ći, ni­kad ni­sam ni cen­ta do­bio od Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, sma­tram da oni tre­ba slu­žbe­no da do­đu, da obi­đu mu­šlja­re oku­plje­ne u stru­kov­nom Udru­že­nju, sma­tra Živ­ko­vić. Pro­šlog lje­ta, ka­že, ni cen­ta ni­je za­ra­dio, bi­lo je mu­ša­lja, ali je on iz­gu­bio vo­lju da ovo ra­di. Kad bi imao po­dr­šku, or­ga­ni­zo­va­no tr­ži­šte i ne­kog za­in­te­re­so­va­nog part­ne­ra da se uor­ta­če, pri­stao bi da mu po­ma­že, sa­mo da se to odr­ži. Gre­ho­ta je da se ova po­zi­ci­ja ne ko­ri­sti za ma­ri­kul­tu­ru, jer je eks­klu­ziv­na - ka­že Goj­ko­vić.
Uzi­ma­ju­ći u ob­zir kom­pli­ko­va­nu pa­pi­ro­lo­gi­ju ko­ja se tra­ži za do­zvo­le, što iz­i­sku­je stal­no pu­to­va­nje za Pod­go­ri­cu, ne­po­sto­ja­nje ot­kup­ne sta­ni­ce za me­ku­šce, te či­nje­ni­cu da se mu­šlje kod nas pro­da­ju po is­toj ci­je­ni kao pri­je osam go­di­na (je­dan ipo eur za ki­lo­gram, dok je u okru­že­nju ci­je­na mu­ša­lja tri eura), Živ­ko­vić i nje­go­ve ko­le­ge ka­žu da mu­šlja­re­nje ni­je is­pla­ti­vo, ako ne­ma po­dr­ške dr­ža­ve. U pla­nu je bi­la iz­grad­nja ot­kup­ne sta­ni­ce, me­đu­tim to ni­je uspje­lo, te uz­ga­ji­va­či pla­si­ra­ju mu­šlje u sop­stve­noj re­ži­ji. Mu­šte­ri­je po­zna­ju Goj­ka Živ­ko­vi­ća, te na­ru­ču­ju školj­ke te­le­fo­nom. M. D. PO­PO­VIĆ


Mi­ni­star­stvo ne­ma slu­ha

- Mi­ni­star­stvo za po­ljo­pri­vre­du ne­ma slu­ha, iako su mu­šlje je­di­ni po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vod ko­ji se ne uvo­zi kod nas. Mi­slim da to ra­de po­gre­šni lju­di - oni zna­ju šta je sto­čar­stvo, vi­no­gra­dar­stvo, ze­mljo­rad­nja, tre­ba sve to po­kre­nu­ti, ali ma­ri­kul­tu­ra je pri­vred­na gra­na ko­ja ni­je ade­kvat­no pro­mo­vi­sa­na kod nas. Ma­ri­kul­tu­ru tre­ba da vo­de lju­di ko­ji do­bro po­zna­ju ovu oblast, oni ko­ji su upu­će­ni u me­đu­na­rod­ne stan­dar­de i zna­ju šta zna­či ži­vje­ti od mo­ra - tvr­di Živ­ko­vić.