Opozicija mora iskoristiti zainteresovanost EU, prije svega da se stvori adekvatan okvir za održavanje izbora. Promjene ne smiju da se dese na brzinu, kao što je to ranije rađeno, izjavio je u intervjuu za „Dan” Zlatko Vujović, predsjednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje (CEMI).
– Niko nije zainteresovaniji od opozicije da se unaprijedi sadašnja veoma loša situacija kada je riječ o sprovođenju izbornog procesa. Stoga i očekujem da neće propustiti ovu priliku – kaže Vujović.
●Kako ocjenjujete reakcije iz vlasti i ostatka opozicije, ali i iz EU, nakon što su Demokrate i URA predstavili plan za prevazilaženje političke krize, nakon čega je DPS predložio osnivanje odbora?
– Stiče se utisak da postoji zainteresovanost dijela opozicije i vlasti da se unaprijede uslovi za održavanje narednih parlamentarnih izbora. To je u potpunom skladu sa zahtjevima Evropske unije i preporukama OEBS-a. Međutim, očigledno je da su uglovi iz kojih se gleda na ovo pitanje prilično različiti. DPS smatra da treba napraviti neke sitnije korekcije, dok je opozicija fokusirana na uvođenje mehanizama za smanjenje izbornih manipulacija i zloupotreba. Međutim, i vlast i opozicija treba da shvate da ovo nije samo njihova priča. Crnoj Gori treba, kako je konstatovao OEBS/ODIHR, sveobuhvatna i inkluzivna izborna reforma. To znači da je potrebno mobilisati sve stručne resurse, te kroz transparentan i nadasve stručan proces izaći sa novim izbornim zakonom, koji će pratiti set drugih zakona kojim bi se regulisalo pitanje izmjene izbornog sistema, reforma organa za sprovođenje izbora, reforma sistema registracije prebivališta, reformisanje Agencije za sprečavanje korupcije i pitanja finansiranja izbornih subjekata i sprečavanje zloupotrebe državnih resursa.
Izborna reforma nije potrebna samo radi partija, već prije svega radi građana. Građanima treba promjena izbornog sistema da ne bi bili zarobljenici partijskih oligarhija. Građanima treba omogućiti da iskoriste svoj suverenitet i da glasaju direktno za poslaničke kandidate. Partijska rukovodstva treba da prevaziđu strah da više neće kontrolisati ko će biti poslanik iz njihove partije. Potrebno je uvesti preferencijalno glasanje i omogućiti biračima da direktno glasaju za kandidate unutar partijskih lista. Bio bi to snažan podstrek demokratizaciji Crne Gore.
Opozicija mora iskoristiti zainteresovanost EU, prije svega da se stvori adekvatan okvir za održavanje izbora. Promjene ne smiju da se dese na brzinu, kao što je to ranije rađeno. Opozicija ne smije da dozvoli da se pregovori sa DPS-om svedu na cjenkanje oko bočnih pitanja, kao što je nekad bilo pitanje naziva predmeta u školama. Potrebno je iskoristi šansu i podršku međunarodnih partnera. Na kraju, niko nije zainteresovaniji od opozicije da se unaprijedi sadašnja veoma loša situacija kada je riječ o sprovođenju izbornog procesa. Stoga i očekujem da neće propustiti ovu priliku.
●Očekujete li da se OEBS i drugi subjekti međunarodne zajednice aktivnije uključe u proces definisanja boljih izbornih uslova?
– OEBS je već prisutan i spreman da pomogne. EU daje otvorenu podršku postizanju kompromisa vlasti i opozicije. Međutim, ovdje je važno da u rad radne grupe budu uključene ključne NVO koje nadgledaju izbore. To je praksa u brojnim zemljama koje prolaze kroz izbornu reformu a imaju razvijene organizacije koje nadgledaju izbore. Ovo je jedno od ključnih pitanja za dalju demokratizaciju crnogorskog društva, pa se ne smije dozvoliti da se reforma odradi iza zatvorenih vrata. Dobro je što u Crnoj Gori imamo veoma razvije nevladine organizacije, sa međunarodnim iskustvom, koje mogu dati snažan doprinos. CEMI ima velike kapacitete, iskustvo i stručnost i spreman je da da doprinos kroz rad radne grupe. Međutim, učešće predstavnika nevladinog sektora ne smije biti obesmišljeno restrikcijama. Oni treba da budu ravnopravni članovi radne grupe. Radna grupa je samo prvi korak, dok će se sami zakoni usvajati u Skupštini.
●Kako vidite odnos ASK prema opoziciji i NVO sektoru, u svjetlu optužbi da je ta institucija instrumentalizovana od vrha vlasti?
– ASK je svojim djelovanjem potvrdila početne sumnje da će postati servis vladajuće partije. Kompromitovana je takozvana komisija koja je Administrativnom odboru predlagala članove Savjeta ASK. Član te komisije iz NVO sektora je kasnije nagrađen nezakonitim izborom za člana DIK-a, pritom ne ispunjavajući zakonom propisane uslove. Time je kompromitovan izbor članova DIK-a iz reda NVO predstavnika. Glasačka mašinerija u Skupštini Crne Gore je po ko zna koji put zgazila zakon.
Potrebno je izmijeniti Zakon o sprečavanju korupcije, raspustiti komisiju koja predlaže članove Savjeta Administrativnom odboru i nakon toga smijeniti sadašnje članove Savjeta i aktuelnog direktora. Novi Savjet i direktora treba birati na drugačiji način. Potrebna nam je politički neutralna Agencija za sprečavanje korupcije. Ovo pitanje treba da bude dio dogovora vlasti i opozicije.M.V.

Nove zloupotrebe

●Da li su i poslednje izbore u Podgorici i još deset gradova obilježile izborne krađe i manipulacije?
– I poslednji lokalni izbori su pokazali da što se više ide odozdo nagore to je lošiji kvalitet rada izborne administracije. Rad biračkih odbora je znatno bolji od rada Državne izbore komisije, koji je potpuno ispolitizovan.
Crna Gora, nažalost, ne raspolaže politički neutralnom izbornom administracijom koja može u potpunosti zakonito sprovesti izborni proces. Postojeći sistem izborne administracije je kompromitovan, kao i Agencija za sprečavanje korupcije. U obje te institucije sjede agenti svojih partija. Razlika između DIK-a i ASK je u tome što u ASK zloupotrebe sprovodi samo DPS, dok u DIK-u i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije zloupotrebljavaju svoje pozicije. Naravno, u tome prednjače oni koji imaju kontrolu nad DIK-om. Ponašanje predstavnika partija u DIK-u svodi se na to ko će preuzeti/očuvati kontrolu nad tom institucijom, a ne kako će se zakonito postupati u njenom radu. Kada bi rad u DIK-u bio lišen partijskih zloupotreba, onda bi postao dosadan administrativni posao.
Sada među partijama preovladava mišljenje da se tamo mogu odlučiti izbori i stoga ne čude tenzije, a nekad i fizički sukobi.