Zva­nič­na sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je baš volj­no da go­ni po­či­ni­o­ce kri­vič­nih dje­la pro­tiv iz­bor­nih pra­va, što, po ocje­ni opo­zi­ci­je, do­dat­no pod­ri­va po­vje­re­nje jav­no­sti u iz­bor­ni pro­ces. Po­stu­pa­nje tu­ži­la­štva u tim pred­me­ti­ma opi­sa­no je u po­sled­njem iz­vje­šta­ju o ra­du Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta i Dr­žav­nog tu­ži­la­štva za 2017. go­di­nu. Pre­ma tom do­ku­men­tu, cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo od­ba­ci­lo je čak 53 od ukup­no 74 pri­ja­ve, dok zna­tan broj pred­me­ta iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da ni­je ri­je­šen.
Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju, 25 pri­ja­va se od­no­si­lo na po­vre­du pra­va gla­sa­nja iz čla­na 185 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re, a čak 47 pri­ja­va pod­ni­je­to je po čla­nu 186 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka – po­vre­da slo­bo­de opre­dje­lje­nja pri gla­sa­nju. Po jed­na pri­ja­va bi­la je pre­da­ta zbog sa­sta­vlja­nja ne­tač­nih bi­rač­kih spi­sko­va i spre­ča­va­nje odr­ža­va­nja gla­sa­nja.
U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da su to­kom 2017. go­di­ne u tu­ži­la­štvu ima­li 39 ne­ri­je­še­nih pri­ja­va iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da. To­kom pro­šle go­di­ne bi­lo je sve­ga šest op­tu­že­nja, i to jed­no zbog spre­ča­va­nja odr­ža­va­nja gla­sa­nja, a pet zbog po­vre­de slo­bo­de opre­dje­lje­nja pri gla­sa­nju.
Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK) je u iz­vje­šta­ju o Cr­noj Go­ri kon­sta­to­va­la da je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT), na či­jem je če­lu Mi­li­vo­je Kat­nić, na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ok­to­bru 2016. go­di­ne otvo­ri­lo 198 pred­me­ta ka­ko bi is­tra­ži­lo na­vo­de o po­vre­di iz­bor­nih pra­va. Od tih pred­me­ta 113 je za­tvo­re­no zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, dok su u šest pred­me­ta po­dig­nu­te op­tu­žni­ce. U tri pred­me­ta pra­vo­sna­žno su iz­re­če­ne uslov­ne ka­zne. U jed­nom pred­me­tu iz­re­če­na je dvo­mje­seč­na za­tvor­ska ka­zna, a u dru­ga dva slu­ča­ja kri­vič­ne pri­ja­ve su od­ba­če­ne.
–Or­ga­ni­za­ci­je ci­vil­nog dru­štva i opo­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke par­ti­je ra­ni­je su sa­op­šti­le da je ovaj sud­ski epi­log ne­a­de­kva­tan i da da­lje pod­ri­va po­vje­re­nje gra­đa­na u iz­bo­re – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je o pro­gre­su Cr­ne Go­re na pu­tu EU.
U tom iz­vje­šta­ju se su­ge­ri­še da je po­treb­no raz­mo­tri­ti i sve­o­bu­hvat­nu re­for­mu iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva.
– Lo­kal­ni iz­bo­ri se ne od­vi­ja­ju istog da­na u ci­je­loj ze­mlji, već u kon­ti­nu­i­te­tu, sto­ga po­li­tič­kim pej­za­žom do­mi­ni­ra du­go­traj­no i ve­o­ma per­so­na­li­zo­va­no iz­bor­no ras­po­lo­že­nje. Usled ta­kvog iz­bor­nog ci­klu­sa, po­sma­tra­nje iz­bo­ra je kom­pli­ko­va­no, po­seb­no za me­đu­na­rod­ne po­sma­tra­če, či­me se osta­vlja do­volj­no pro­sto­ra za tvrd­nje o ne­pra­vil­no­sti­ma, ko­je se ne mo­gu ne­za­vi­sno oci­je­ni­ti. Ni­je bi­lo no­vih do­ga­đa­ja u smi­slu po­li­tič­kog i sud­skog epi­lo­ga na­vod­ne zlo­u­po­tre­be jav­nih sred­sta­va za par­tij­ske po­li­tič­ke ci­lje­ve iz 2012. go­di­ne (afe­ra „Sni­mak”) – na­po­me­nu­la je EK.
Iz ugla bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je, po­seb­no je pro­ble­ma­tič­no što Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) ni­je utvr­di­la ni­ka­kvu zlo­u­po­tre­bu jav­nih re­sur­sa u par­tij­ske svr­he, upr­kos upor­nim pri­ja­va­ma opo­zi­ci­je i ci­vil­nog sek­to­ra da su ta­kve zlo­u­po­tre­be ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­ne.
– ASK tre­ba da iz­ra­di kva­li­tet­nu me­to­do­lo­gi­ju za ocje­nu ri­zi­ka i da dje­lo­tvor­ni­je ko­ri­sti svo­ja is­tra­žna ovla­šće­nja, uklju­ču­ju­ći i oba­vlja­nje vi­še de­talj­ni­jih pro­vje­ra. No­vi soft­ver ko­ji omo­gu­ća­va de­talj­ne pro­vje­re ori­jen­ti­sa­ne na re­zul­ta­te, a na osno­vu ocje­ne ri­zi­ka i stra­te­škog pla­ni­ra­nja, ima po­ten­ci­jal da po­bolj­ša bi­lans ostva­re­nih re­zul­ta­ta Agen­ci­je u ovom smi­slu – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
M.V.–Vl.O.

Ne pro­vje­ra­va­ju ko do­la­zi u par­tij­ske šta­bo­ve

Opo­zi­ci­o­ne par­ti­je se go­di­na­ma ža­le da De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS) ne­da­le­ko od gla­sač­kih mje­sta for­mi­ra iz­bor­ne šta­bo­ve u ko­ji­ma is­pla­ću­je gla­sa­če i pre­ko ko­jih vr­ši iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be. Iako opo­zi­ci­o­ni ak­ti­vi­sti to­kom iz­bor­nog da­na po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu pri­ja­vlju­ju šta­bo­ve DPS-a, zlo­u­po­tre­be obič­no ne bu­du ot­kri­ve­ne, jer po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo ne re­a­gu­ju. Ka­ko bi sta­li to­me na kraj, a u ne­do­stat­ku dru­gih me­ha­ni­za­ma bor­be sa re­ži­mom, opo­zi­ci­o­ni ak­ti­vi­sti su na ne­dav­no odr­ža­nim iz­bo­ri­ma po­ku­ša­va­li da upa­da­ju u spor­ne šta­bo­ve i spri­je­če iz­bor­ne kra­đe.
Ko­men­ta­ri­šu­ći in­ci­den­te to­kom iz­bor­nog da­na kra­jem ma­ja ove go­di­ne, čel­nik DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić je iz­ja­vio da ne­ma iz­bor­nog pro­ce­sa ni u jed­nom dru­štvu a da ne­ma pri­go­vo­ra i po­je­di­nač­nih in­ci­de­na­ta, te da je upa­da­nje opo­zi­ci­o­nih ak­ti­vi­sta u šta­bo­ve DPS-a tra­že­nje đa­vo­la.