Ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na, uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru, ra­di is­pu­nja­va­nja is­po­sta­vlje­nih kri­te­ri­ju­ma za član­stvo u EU mo­ra­ju spro­ve­sti sve­o­bu­hvat­ne re­for­me u ključ­nim obla­sti­ma, na­vo­di se u stra­te­gi­ji „Vje­ro­do­stoj­na per­spek­ti­va pro­ši­re­nja za Za­pad­ni Bal­kan”, ko­ju je ju­če pred­sta­vi­la Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK). Do­ku­ment su zva­nič­no ob­ja­vi­li vi­so­ki pred­stav­nik EU za spolj­nu po­li­ti­ku Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni i ko­me­sar EU za pre­go­vo­re o pri­dru­ži­va­nju Jo­ha­nes Han.
U tom do­ku­men­tu se za Cr­nu Go­ru i dru­ge kan­di­da­te na­vo­di da vla­sti mo­ra­ju de­mon­ti­ra­ti kri­mi­nal­ne mre­že i efi­ka­sni­je uda­ra­ti na nji­ho­ve eko­nom­ske te­me­lje kroz si­ste­ma­tič­nu upo­tre­bu fi­nan­sij­skih is­tra­ga i pri­mje­nu vi­še ci­lja­nih ala­ta, kao što je za­mr­za­va­nje imo­vi­ne ste­če­ne kri­mi­na­lom, kon­fi­ska­ci­ja i pre­o­kre­ta­nje te­re­ta do­ka­zi­va­nja na­či­na sti­ca­nja od­re­đe­ne imo­vi­ne.
– Po­treb­na je kon­fi­ska­ci­ja za­sno­va­na na neo­su­đi­va­no­sti da bi se dr­ža­va su­o­či­la sa neo­bja­šnji­vo ste­če­nim bo­gat­stvom, pot­pu­na tran­spa­rent­nost u ve­zi sa in­for­ma­ci­ja­ma o vla­sni­štvu nad pred­u­ze­ći­ma i una­pre­đe­nje pra­vo­sud­ne sa­rad­nje. Čvrst i odr­živ bi­lans re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, pra­nja nov­ca i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la tre­ba­lo bi da bu­de us­po­sta­vljen pod hit­no – na­gla­še­no je u tek­stu stra­te­gi­je.
Ka­ko se da­lje na­vo­di, pri­stu­pa­nje EU je­ste i osta­će pro­ces za­sno­van na za­slu­ga­ma ko­ji u pot­pu­no­sti za­vi­si od objek­tiv­nog na­pret­ka ko­ji po­sti­že sva­ka dr­ža­va, a ze­mlje mo­gu su­sti­ći ili pre­sti­ći jed­na dru­gu u za­vi­sno­sti od ostva­re­nog na­pret­ka. Pro­ci­je­nje­no je da bi Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja, uz sna­žnu po­li­tič­ku vo­lju, odr­ži­ve re­for­me i rje­še­nja spo­ro­va sa su­sje­di­ma, po­ten­ci­jal­no mo­gle bi­ti sprem­ne za član­stvo do 2025. go­di­ne.
– Vla­da­vi­na pra­va, te­melj­na pra­va i upra­vlja­nje mo­ra­ju bi­ti oja­ča­ni, funk­ci­o­ni­sa­nje de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja ozbilj­no po­bolj­ša­no, a re­for­ma pra­vo­su­đa, bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, kao i re­for­ma jav­ne upra­ve, tre­ba da pru­že stvar­ne re­zul­ta­te – pi­še u tek­stu stra­te­gi­je.
Mo­ge­ri­ni je na pred­sta­vlja­nju stra­te­gi­je za pro­ši­re­nje na Za­pad­ni Bal­kan ka­za­la da 2025. go­di­na ko­ja se u tom do­ku­men­tu na­vo­di kao go­di­na ka­da bi Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja mo­gle po­sta­ti čla­ni­ce ni­je me­ta, ni­ti po­sljed­nji rok, već per­spek­ti­va za dr­ža­ve ko­je tre­nut­no pre­go­va­ra­ju o član­stvu. Ona je na­gla­si­la da je bit­no da se na­sta­vi sa re­for­ma­ma ka­ko bi gra­đa­ni Bal­ka­na uži­va­li ista pra­va kao gra­đa­ni EU.
– Že­li­mo da vi­di­mo Bal­kan u EU, ne u da­le­koj bu­duć­no­sti, ali že­li­mo da se to de­si uz kon­zi­sten­tan rad – ka­za­la je Mo­ge­ri­ni.
Ko­me­sar EU Jo­ha­nes Han re­kao je da sve bal­kan­ske dr­ža­ve tre­ba da ra­de na evrop­skoj per­spek­ti­vi i da se po­dr­ža­va­ju me­đu­sob­no. On je ka­zao da je od­red­ni­ca da bi Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja u EU mo­gle 2025.go­di­ne per­spek­ti­va i in­di­ka­ti­van da­tum.
– Ve­o­ma je am­bi­ci­o­zan, ali je iz­vo­dlji­vo –ka­zao je Han i pod­vu­kao da je ja­sno da se uslo­vi za član­stvo mo­ra­ju is­pu­ni­ti.
Iz Mi­ni­star­stva evrop­skih po­slo­va sa­op­šte­no je da je stra­te­gi­ja pro­ši­re­nja po­seb­no zna­čaj­na za Cr­nu Go­ru jer pr­vi put da­je vre­men­ski ho­ri­zont i po­tvr­đu­je kon­zi­stent­nost u sta­vu Evrop­ske uni­je da pro­ces osta­je u pot­pu­no­sti za­sno­van na in­di­vi­du­al­nim za­slu­ga­ma. Iz tog re­so­ra su is­ta­kli da stra­te­gi­ja uka­zu­je na po­tre­bu da sve dr­ža­ve re­gi­o­na na­sta­ve sa spro­vo­đe­njem sve­o­bu­hvat­nih i uvjer­lji­vih re­for­mi u ključ­nim obla­sti­ma – vla­da­vi­ni pra­va, eko­nom­skom raz­vo­ju, re­gi­o­nal­noj sa­rad­nji i pro­ce­su po­mi­re­nja, ko­je je Cr­na Go­ra i sa­ma pre­po­zna­la i u ko­ji­ma već ostva­ru­je vi­dlji­ve re­zul­ta­te.
Ina­če, ko­me­sar za evrop­sku su­sjed­sku po­li­ti­ku i pre­go­vo­re o pro­ši­re­nju Jo­ha­nes Han go­vo­ri­će u pe­tak na za­jed­nič­koj sjed­ni­ci skup­štin­skih od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je i me­đu­na­rod­ne od­no­se i ise­lje­ni­ke, u okvi­ru nje­go­ve zva­nič­ne po­sje­te Pod­go­ri­ci.
I pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker ogla­sio se ju­če, is­ti­ču­ći da su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, kao ze­mlje ko­je su naj­vi­še na­pre­do­va­le, do­bi­le no­vi da­tum ko­ji bi tre­ba­lo da ubr­za stva­ri.
– Že­li­mo da vi­di­mo pro­ši­re­nje na Za­pad­nom Bal­ka­nu, ali ne že­li­mo da vi­di­mo ula­zak u EU bez is­pu­nja­va­nja uslo­va. Oni još ni­su is­pu­ni­li uslo­ve, a ne­ki su da­le­ko od to­ga – na­gla­sio je Jun­ker u obra­ća­nju po­sla­ni­ci­ma Evrop­skog par­la­men­ta.
On je ka­zao da EU že­li da pru­ži ru­ku svo­jim part­ne­ri­ma na Za­pad­nom Bal­ka­nu i da im po­mog­ne da na­sta­ve te­žak put evro­in­te­gra­ci­ja.
– Sma­tram da Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra mo­gu da pre­va­zi­đu ovaj te­žak put – po­ru­čio je Jun­ker.
M.V


Am­bi­ci­o­zno, ali ne i ne­iz­vo­dlji­vo

Am­ba­sa­do­re EU u Pod­go­ri­ci Aivo Orav po­ru­čio je da ka­da se ra­di o pro­ši­re­nju Uni­je tre­ba za­bo­ra­vi­ti ri­ječ za­mor.
– Sprem­ni smo da vam po­mog­ne­mo i to je ja­sno na­zna­če­no u stra­te­gi­ji. I da po­no­vim ono što je EU mno­go pu­ta iz­ni­je­la – po­li­tič­ka de­ba­ta tre­ba da se od­vi­ja u par­la­men­tu – na­veo je Orav.
On je oci­je­nio da je tekst stra­te­gi­je ve­o­ma po­vo­ljan za dr­ža­vu, opo­zi­ci­ju, ci­vil­no dru­štvo i sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re i da da su ro­ko­vi am­bi­ci­o­zni, ali ne i ne­iz­vo­dlji­vi.


Zah­ti­je­va­ju kon­kret­ne re­zul­ta­te

Zva­nič­ni Bri­sel ša­lje ja­snu po­ru­ku da pro­ces in­te­gra­ci­ja ula­zi u fa­zu u ko­joj će se tra­ži­ti kon­kret­ni re­zul­ta­ti, po­seb­no u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va. To zna­či da vi­še ne­ma pro­sto­ra za si­mu­li­ra­nje i iz­i­gra­va­nje pro­ce­sa i re­for­mi, što je ve­o­ma lo­ša vi­jest za bal­kan­ske auto­kra­te, pa ta­ko i za cr­no­gor­sku vlast, ka­zao je član pred­sjed­ni­štva SDP-a Ivan Vu­jo­vić.
– Za­to je ovaj no­vi pri­stup EU ve­li­ko ohra­bre­nje za sve pro­gre­siv­ne sna­ge u Cr­noj Go­ri. Ve­o­ma ja­sno je sa­op­šte­no da dok se ne ob­ra­ču­na­mo sa kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom, a po­seb­no sa spre­gom kri­mi­na­la i po­li­tič­kih eli­ta, ne­će­mo mo­ći ra­ču­na­ti na br­zi na­pre­dak pre­ma EU. Ni­ka­da do sa­da ni­je­smo ima­li ova­ko ja­snu op­tu­žbu EU o ve­za­ma vla­sti i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, što je ključ­na pre­pre­ka na­pre­do­va­nju ka EU. Ono što gra­đa­ni sva­ko­dnev­no vi­de, sa­da i EU po­či­nje da sa­op­šta­va ja­sno i di­rekt­no – is­ta­kao je Vu­jo­vić.


Per­spek­ti­va član­stva je ja­sna

Cr­na Go­ra mo­že pri­stu­pi­ti Evrop­skoj uni­ji (EU) i pri­je 2025. go­di­ne uko­li­ko ostva­ri ade­kvat­ne re­zul­ta­te, oci­je­nio je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić po­vo­dom ob­ja­vlji­va­nja stra­te­gi­je za pro­ši­re­nje za za­pad­ni Bal­kan, ko­ju je Evrop­ska ko­mi­si­ja pred­sta­vi­la u uto­rak.
Mar­ko­vić je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re oci­je­nio da je taj do­ku­ment zna­ča­jan jer Za­pad­ni Bal­kan pr­vi put kroz de­fi­ni­sa­nje vre­men­skog okvi­ra, do­bi­ja po­ru­ku da će bi­ti for­mal­ni i in­te­gral­ni dio Evro­pe, sa per­spek­ti­vom sle­de­ćeg pro­ši­re­nja do 2025. go­di­ne.
– Ovo je sva­ka­ko po­zi­ti­van sig­nal u sa­da­šnjem tre­nut­ku, ka­da je re­gi­o­nu po­treb­na ja­sna po­ru­ka da je evrop­ska per­spek­ti­va za ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na kre­di­bil­na i ži­va. Da­nas smo tu po­ru­ku do­bi­li, ona je slo­že­na, kao što je slo­žen i sam pro­ces pri­stu­pa­nja, ali je ja­sna – mi će­mo bi­ti dio EU – na­veo je Mar­ko­vić.


Hap­se sit­ne ri­be, glav­ne bo­so­ve šti­ti re­žim

Do­ku­ment „Stra­te­gi­ja o kre­di­bil­noj per­spek­ti­vi Za­pad­nog Bal­ka­na”, usvo­jen na sa­stan­ku še­fo­va ka­bi­ne­ta u Evrop­skoj ko­mi­si­ji, po­tvr­dio je da u Cr­noj Go­ri ura­đe­no ma­lo, ili go­to­vo ni­šta, u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, sma­tra­ju u Gra­đan­skom po­kre­tu URA.
Iz tog po­li­tič­kog su­bjek­ta su ka­za­li da je naj­zna­čaj­niji pro­ce­su­i­ra­ni slu­čaj or­ga­ni­zi­va­nog kri­mi­na­la na vi­so­kom ni­vou u Bu­dvi za­vr­šen spo­ra­zum­nim pri­zna­njem kri­vi­ce, sram­no ni­skim ka­zna­ma i bjek­stvom vo­đe kri­mi­nal­ne gru­pe u Be­o­grad.
– Raz­log za ova­kvo ismi­ja­va­nje i bru­ka­nje prav­nog si­ste­ma i dr­ža­ve je par­tij­sko-kla­nov­sko dje­lo­va­nje tu­ži­la­štva, Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, ANB-a i dru­gih or­ga­na ko­ji su nad­le­žni za bor­bu pro­tiv kri­mi­na­la – oci­je­nje­no je u sa­op­šte­nju po­kre­ta URA
Ka­ko su do­da­li, po­vre­me­na žr­tvo­va­nja po­ne­kog funk­ci­o­ne­ra ne pred­sta­vlja­ju bor­bu za prav­nu dr­ža­vu, već ba­ca­nje pra­ši­ne u oči do­ma­ćoj jav­no­sti, a pri­je sve­ga za­pad­nim part­ne­ri­ma, ka­ko bi se stvo­rio pri­vid po­sve­će­no­sti re­for­ma­ma.
– Ta­kve su i pa­rad­ne ak­ci­je po­li­ci­je u ko­ji­ma se pre­tre­sa­ju ku­će i hap­se sit­ne ri­be, dok glav­ni ma­fi­ja­ški še­fo­vi u­ži­va­ju u to­plom za­gr­lja­ju vla­sti – sa­op­šti­li su iz GP URA.