Pri­su­stvo i po­dr­ška Evrop­ske uni­je i OEBS-a u vo­đe­nju di­ja­lo­ga iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je su do­bro­do­šli i či­ni se da mo­gu po­kre­nu­ti pro­ces sa mr­tve tač­ke. Bi­lo bi do­bro da EU po­dr­ži raz­go­vor vla­sti i opo­zi­ci­je na ši­ri krug te­ma ne­go što su sa­me pre­po­ru­ke OEBS-ODI­HR-a, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan“ Ste­vo Muk, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta „Al­te­r­na­ti­va”.
– Ši­re­njem sa­dr­ža­ja za raz­go­vor po­sle­dič­no bi se po­mo­gle traj­ne re­for­me u obla­sti­ma upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma, re­for­me jav­ne upra­ve i ukup­nog si­ste­ma tran­spa­rent­no­sti i od­go­vor­no­sti na svim ni­vo­i­ma. Tre­ba vo­di­ti raz­go­vor i o pre­po­ru­ka­ma OEBS–ODI­HR-a, ali one mo­ra­ju bi­ti u do­njoj po­lo­vi­ni li­ste pre­go­va­rač­kih otvo­re­nih pi­ta­nja na ko­ji­ma opo­zi­ci­ja in­si­sti­ra – sma­tra Muk.
Ka­ko je do­dao, za raz­li­ku od opo­zi­ci­je ko­ja ni­je pri­zna­la re­zul­ta­te iz­bo­ra i boj­ko­tu­je par­la­ment, OEBS–ODI­HR je oci­je­nio da su iz­bo­ri bi­li „kon­ku­rent­ni i uglav­nom spro­ve­de­ni uz po­što­va­nje osnov­nih slo­bo­da“ , a nji­hov pre­li­mi­nar­ni iz­vje­štaj je bio for­mal­ni osnov za pri­zna­nje re­zul­ta­ta iz­bo­ra od stra­ne EU i dr­ža­va čla­ni­ca.
– Ako je ta­ko, on­da je ja­sno da pre­po­ru­ke OEBS–ODI­HR-a je­su po­sle­di­ca gle­da­nja su­štin­ski dru­ga­či­jeg od gle­di­šta opo­zi­ci­je i ocje­ne uslo­va za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Za­to je osam­na­est pre­po­ru­ka OEBS–ODI­HR-a mu­zi­ka za uši Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Du­ška Mar­ko­vi­ća i DPS-a. Dru­gim ri­je­či­ma, po­zi­va­ju­ći OEBS–ODI­HR, vla­da Du­ška Mar­ko­vi­ća spro­vo­di po­li­ti­ku DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća utvr­đe­nu na ne­dav­no odr­ža­noj sjed­ni­ci pred­sjed­ni­štva. Taj po­ziv je sve sa­mo ne „pri­zna­nje DPS da su iz­bo­ri po­kra­de­ni”. Po­ziv DPS-a da se is­klju­či­vo raz­go­va­ra o pre­po­ru­ka­ma OEBS-a za­pra­vo je po­ziv da se na­šmin­ka su­štin­ska ne­rav­no­prav­nost uče­sni­ka iz­bo­ra. Even­tu­al­no opo­zi­ci­o­no pri­sta­ja­nje bi­lo bi si­mu­la­ci­ja va­žno­sti, a kraj­nji re­zul­tat iz­da­ja ra­ni­je pro­mo­vi­sa­nih prin­ci­pa. Pri­sta­ja­nje da pre­po­ru­ke OEBS–ODI­HR-a bu­du je­di­na ili do­mi­nant­na te­ma di­ja­lo­ga vla­sti i opo­zi­ci­je bi­lo bi, u su­šti­ni, od­u­sta­ja­nje od za­htje­va ko­je su u kon­ti­nu­i­te­tu po­sta­vlja­li vla­sti­ma. A ti za­htje­vi se, osim mar­gi­nal­no, ne na­la­ze u pre­po­ru­ka­ma OEBS–ODI­HR-a – uka­zao je Muk.
Za­to, sma­tra on, opo­zi­ci­ja mo­ra da ja­sno i pre­ci­zno ar­ti­ku­li­še ma­kar pet ključ­nih za­htje­va za odr­ža­va­nje iz­bo­ra, po­red da­tu­ma za nji­ho­vo odr­ža­va­nje, ko­ji bi se od­no­si­li na od­u­sta­ja­nje DPS-a od naj­va­žni­jih mo­no­po­la ko­ji mu da­ju bit­nu po­čet­nu pred­nost, „i to od­u­sta­ja­nje od tih mo­no­po­la ne sa­mo u pe­ri­o­du iz­bor­ne kam­pa­nje, već traj­no”.
– Pr­vo, da li je opo­zi­ci­ja sprem­na da iza­đe na iz­bo­re bez či­šće­nja bi­rač­kog spi­ska od lju­di ko­ji u ovu ze­mlju do­la­ze sa­mo da gla­sa­ju i uzmu no­vac za pla­će­ni glas? Ili će ova ze­mlja usko­ro bi­ti je­di­na u ko­joj gla­sa vi­še lju­di od bro­ja nje­nih sta­nov­ni­ka? Opo­zi­ci­o­ne par­ti­je su u za­jed­nič­kom iz­vje­šta­ju uka­za­le na či­nje­ni­cu da je od 2003. go­di­ne do ok­to­bra 2016.go­di­ne bi­rač­ki spi­sak po­ve­ćan za pre­ko 70.000 bi­ra­ča, a u ovom istom vre­men­skom pe­ri­o­du, po zva­nič­nim sta­ti­stič­kim is­ka­zi­ma, broj gra­đa­na je po­ve­ćan sa 620.145 na 625.000, od­no­sno za oko 5.000.” Ta­ko­đe, na­ve­li su i da za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni ig­no­ri­šu oba­ve­ze pro­pi­sa­ne Za­ko­nom o re­gi­stri­ma pre­bi­va­li­šta i bo­ra­vi­šta jer ne vo­de re­gi­stre cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na sa pre­bi­va­li­štem u Cr­noj Go­ri i bo­rav­kom u dru­goj dr­ža­vi, ni­ti re­gi­star od­ja­ve pre­bi­va­li­šta cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na ko­ji su se od­se­li­li u dru­gu dr­ža­vu. Po­sle­di­ca ova­kve ne­za­ko­ni­to­sti je da ni­je mo­gu­će pro­vje­ri­ti za­ko­ni­tost upi­sa u bi­rač­ki spi­sak za li­ca ko­ja već go­di­na­ma, pa i de­ce­ni­ja­ma, ne ži­ve u Cr­noj Go­ri, ni­ti se zna ko­ja su to li­ca – re­kao je Muk.
Za­pi­tao se i da li će upra­vlja­nje vi­še­mi­li­on­skom bu­džet­skom re­zer­vom i dru­gim dis­kre­ci­o­nim tro­ško­vi­ma na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou osta­ti bez nad­zo­ra i bez uvi­da jav­no­sti, otvo­re­no za zlo­u­po­tre­be.
– Da li će upra­vlja­nje du­go­vi­ma gra­đa­na i prav­nih li­ca pre­ma jav­nim pred­u­ze­ći­ma i ka­zne­nim re­gi­stri­ma (na pri­mjer za pre­kr­šaj­ne ka­zne) osta­ti bez nad­zo­ra? Da li će vi­še pu­ta od­lo­že­ni pro­ces le­ga­li­za­ci­je ne­for­mal­nih obje­ka­ta osta­ti i da­lje mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru i otvo­re­ni po­sred­ni me­ha­ni­zam ucje­ne gra­đa­na – upi­tao je Muk.
On se pi­ta i da li će ko­nač­no bi­ti raz­ob­li­če­na mre­ža par­tij­skih će­li­ja u mje­snim za­jed­ni­ca­ma, udru­že­nji­ma pen­zi­o­ne­ra, „po­dru­žni­ca­ma mla­dih i sta­rih”, na sa­mo jed­nom, par­tij­skom za­dat­ku, uz obi­la­tu fi­nan­sij­sku po­moć pen­zi­o­nog i dru­gih bu­džet­skih fon­do­va.
– Ali, čak i da sve to bu­de is­pu­nje­no, te­ško da opo­zi­ci­ji i jav­no­sti ne­ko mo­že ga­ran­to­va­ti da se na iz­bor­ni dan, uko­li­ko to bu­de u in­te­re­su DPS-a, ne­će po­no­vo de­si­ti „dr­žav­ni udar“ ovih ili onih, sve dok je­dan sa­svim pa­ra­le­lan, ali in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­van si­stem funk­ci­o­ni­še me­đu lju­di­ma ko­ji upra­vlja­ju ključ­nim po­lu­ga­ma par­tij­skog, oba­vje­štaj­nog, po­li­cij­skog i tu­ži­lač­ko-sud­skog si­ste­ma. Kon­cept pre­la­zne vla­de je po­ka­zao da čak ni on­da kad ima­te mi­ni­stre u Vla­di, uklju­ču­ju­ći i mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va, i kon­tro­lo­ra u ANB-u, ne­ma ga­ran­ci­ja da će­te zna­ti či­me se te slu­žbe ba­ve i šta ra­de – uka­zao je Muk.
Ka­ko je za­klju­čio, osta­je da se vi­di ho­će li on­da opo­zi­ci­ja tra­ži­ti no­ve na­či­ne i me­ha­ni­zme ko­ji­ma će vla­sti vje­ro­do­stoj­no ga­ran­to­va­ti da te in­sti­tu­ci­je ne­će bi­ti zlo­u­po­tre­blja­va­ne.V.R.


Treba nam bolja komisija

Po ri­je­či­ma Ste­va Mu­ka, iako su pre­po­ru­ke OEBS-ODI­HR-a uglav­nom teh­nič­ke pri­ro­de, pri­je­ko je po­treb­no da se uva­že za­htje­vi ko­ji se od­no­se na Dr­ža­vu iz­bor­nu ko­mi­si­ju.
– Uz da­lju pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju i tran­spa­rent­nost, neo­p­hod­no je da na če­lo Dr­žav­ne ko­mi­si­je do­đe oso­ba sa zna­njem i in­te­gri­te­tom, sa spo­sob­no­šću da efi­ka­sno i tran­spa­rent­no upra­vlja nje­nim ra­dom – is­ta­kao je Muk.