Do­sko­ra­šnji član Pred­sjed­ni­štva PzP-a, šef op­štin­skog od­bo­ra te stran­ke u Her­ceg No­vom i funk­ci­o­ner DF-a Mi­lo­van Ba­ždar pre­šao je u Gra­đan­ski po­kret Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA). Ba­ždar, ko­ji je bio go­di­na­ma šef eko­nom­skog ti­ma PzP-a, a jed­no vri­je­me i se­kre­tar za ur­ba­ni­zam u Op­šti­ni Her­ceg No­vi, ka­že u raz­go­vo­ru za „Dan” da je bez re­zer­ve okre­nut raz­vo­ju de­mo­krat­ske Cr­ne Go­re.
– Na­kon go­to­vo de­set go­di­na dje­lo­va­nja u PzP-u od­lu­čio sam da na­pu­stim tu par­ti­ju i svoj po­li­tič­ki rad na­sta­vim u GP URA. Isti oni mo­ti­vi ko­ji su me ne­ka­da pri­vu­kli PzP-u, sa­da su me pri­vu­kli par­ti­ji ko­ju pred­vo­di Žar­ko Rak­če­vić. Obo­ji­ca ima­mo i zna­čaj­no pred­u­zet­nič­ko is­ku­stvo, što je do­bro sa sta­no­vi­šta ra­zu­mi­je­va­nja so­cio-eko­nom­ske re­al­no­sti Cr­ne Go­re. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je pred­iz­bor­na kam­pa­nja prak­tič­no u to­ku, ne bih na­bra­jao ne­ke ozbilj­ne raz­lo­ge ko­ji su pre­sje­kli mo­ju mo­ti­va­ci­ju pre­ma PzP-u i DF-u. Ja sam već go­di­na­ma do­sle­dan opo­zi­ci­o­nar i bez re­zer­ve se su­prot­sta­vljam re­ži­mu ko­ji per­so­ni­fi­ku­je ne­raz­voj­nu taj­kun­sku eko­no­mi­ju, ka­ta­stro­fal­ne pri­va­ti­za­ci­je, rast svih ne­ga­tiv­nih ma­kro­e­ko­nom­skih agre­ga­ta, par­ti­to­kra­ti­ju na svim ni­vo­i­ma i ne­do­pu­sti­ve po­dje­le u na­ci­o­nal­nom bi­ću – is­ta­kao je Mi­lo­van Ba­ždar.
Ka­ko je re­kao, ipak je uvi­jek bio za di­ja­log na po­li­tič­koj sce­ni, a na­ro­či­to unu­tar opo­zi­ci­je. Pro­te­sti su, na­veo je, u jed­nom pe­ri­o­du bi­li le­gi­ti­man me­tod, ali su zbog od­re­đe­nih sla­bo­sti ak­te­ra pro­te­sta, kao i kom­pli­ko­va­ne po­li­tič­ke sce­ne, po­sta­li kon­tra­pro­duk­tiv­ni.
– Ne mo­ra­mo se oko to­ga sa­gla­si­ti, ali ako od­bi­ja­mo ozbilj­ni­ji unu­tar­par­tij­ski di­ja­log i uz to na­gi­nje­mo „ude­sno“, on­da je to po­li­tič­ki smjer ko­ji do­vo­di u pi­ta­nje one iz­vor­ne par­tij­ske prin­ci­pe za­pad­njač­ke gra­đan­ske ide­o­lo­gi­je. URA u svom po­li­tič­kom bi­ću, iako mla­da par­ti­ja, nje­gu­je upra­vo te prin­ci­pe uz cr­no­gor­sku dr­ža­vo­tvor­nost. Ta­kva po­li­tič­ka plat­for­ma pot­pu­no je ja­sna i je­di­no pri­hva­tlji­va, jer sam bez re­zer­ve okre­nut raz­vo­ju de­mo­krat­ske Cr­ne Go­re – oci­je­nio je Ba­ždar.
Go­vo­re­ći o to­me što je po­zna­to da se iz­ja­šnja­va kao Sr­bin a pri­stu­pa GP URA, ko­ja, po tu­ma­če­nju di­je­la opo­zi­ci­je, i ni­je baš po­li­tič­ki su­bjekt ko­ji gle­da bla­go­na­klo­no na srp­sku za­jed­ni­cu, on je re­kao da su vra­ta Gra­đan­skog po­kre­ta otvo­re­na za sva­ko­ga, bez ob­zi­ra ka­ko se on na­ci­o­nal­no iz­ja­šnja­vao.
– Ne­ki po­li­ti­ča­ri, odr­ža­va­ju­ći se na tzv. srp­skom pi­ta­nju, od­no­sno po­pu­li­zmu, ču­va­ju svo­je po­li­tič­ke ka­ri­je­re. Ključ­no pi­ta­nje za sva­kog gra­đa­ni­na, bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost, je­ste da li se osje­ća dis­kri­mi­ni­sa­nim ili ugro­že­nim u svom na­ci­o­nal­nom bi­ću. Ja znam da de­sne na­ci­o­nal­ne par­ti­je to ne že­le pri­hva­ti­ti, ali se ja kao Sr­bin u Cr­noj Go­ri ne osje­ćam ugro­že­nim u bi­lo kom po­gle­du. Vje­ruj­te mi da vr­lo do­bro po­zna­jem taj osje­ćaj ugro­že­no­sti ko­ji sam upo­znao kra­jem osam­de­se­tih go­di­na u Du­brov­ni­ku, ka­da sam kao osni­vač jed­ne par­ti­je sti­cao i ne­ka ne­u­god­na ali zna­čaj­na po­li­tič­ka is­ku­stva – ka­zao je Ba­ždar.
On je na­veo da Gra­đan­ski po­kret Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja ba­šti­ni sna­žne ak­si­o­me cr­no­gor­ske dr­ža­vo­tvor­no­sti.
– I to, pre­ma mom mi­šlje­nju, ni­po­što ne tre­ba br­ka­ti sa ide­jom unu­tar­par­tij­ske na­ci­o­nal­ne ko­he­rent­no­sti to jest ne­ka­kve, da­le­ko bi­lo, ne­tr­pe­lji­vo­sti pre­ma bi­lo ko­joj dru­goj na­ci­ji osim cr­no­gor­ske. Vje­ru­jem da ni­je ne­skrom­no da ka­žem da mi je u URA iz­re­če­na do­bro­do­šli­ca što mi pri­ja, ako ho­će­te, upra­vo i zbog či­nje­ni­ce da pre­ma me­ni, iako ni­sam Cr­no­go­rac, ne­ma­ju baš ni­ka­kve apri­or­ne pred­ra­su­de. Uosta­lom, tu su već broj­ne ko­le­gi­ni­ce i ko­le­ge i dru­gih na­ci­nal­no­sti, svi sa istom že­ljom da se bo­ri­mo za bo­lju Cr­nu Go­ru – po­ru­čio je Ba­ždar.
On je re­kao i da je uvje­ren da je u ve­li­koj mje­ri pri­ti­sak pro­te­sta ali i uti­caj evro-ame­rič­kog fak­to­ra do­veo do par­la­men­tar­nog di­ja­lo­ga, ko­ji je re­zul­ti­rao for­mi­ra­njem Vla­de iz­bor­nog po­vje­re­nja. Ka­ko je na­veo, ni­ko re­a­lan ni­je mo­gao oče­ki­va­ti da će u krat­kom pe­ri­o­du je­dan ova­ko de­li­ka­tan „izum“ do­ma­će po­li­tič­ke sce­ne (ovo je pri­mjer bez pre­se­da­na u ši­rim okvi­ri­ma), osi­gu­ra­ti u pot­pu­no­sti fer i slo­bod­ne iz­bo­re.
– Ipak, s ob­zi­rom na neo­stva­re­no ukup­no opo­zi­ci­o­no je­din­stvo, ni­je bi­lo dru­ge al­ter­na­ti­ve. Bo­jim se da ni­je u ve­ćoj mje­ri ostva­ren osnov­ni cilj – či­šće­nje bi­rač­kih spi­sko­va, ali vje­ru­jem da su osu­je­će­ni mno­gi DPS-ovi me­ha­ni­zmi iz afe­re „Sni­mak“. Da­kle, pred bi­ra­či­ma je šan­sa da iz­bo­ri bu­du ipak re­gu­lar­ni­ji ne­go ika­da od ka­da je par­ti­to­kra­ti­ja DPS-a na sce­ni. Ni­su mi do­volj­no po­zna­ti raz­lo­zi zbog ko­jih opo­zi­ci­o­na troj­ka iz pre­la­zne vla­de ni­je po­sti­gla ve­ći ste­pen sa­gla­sno­sti u ve­zi s od­re­đe­nim pi­ta­nji­ma pa i na­či­na su­prot­sta­vlja­nja kr­še­nju po­zi­tiv­nih pro­pi­sa i ne­pra­vil­no­sti­ma u ra­du dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja – za­klju­ču­je Ba­ždar.
M.V.


Pre­mi­jer bi mo­rao da pod­ne­se ostav­ku

Ka­ko je re­kao Mi­lo­van Ba­ždar, „bez op­ti­mi­zma gu­bi­te mo­ti­va­ci­ju, i ja sam op­ti­mi­sta u po­gle­du mo­guć­no­sti ko­nač­ne smje­ne DPS-ovog re­ži­ma”.
– Že­lim, iz­nad sve­ga, da mo­ja dje­ca (kao i mno­ga dru­ga dje­ca kod nas) do­bi­ju šan­su da ži­ve u dru­štvu ko­je ne­će bi­ti op­te­re­će­no broj­nim te­škim hi­po­te­ka­ma ko­je nam re­žim osta­vlja za bu­duć­nost. Par­ti­to­kra­ti­ja po­dob­nih i po­slu­šnih pro­iz­ve­la je ero­zi­ju či­ta­vog dr­štva na ukup­nom so­ci­jal­nom, eko­nom­skom i kul­tur­nom pla­nu. Stvo­ren je si­stem u ko­jem va­žna mje­sta po­kri­va­ju ne­kom­pe­tent­ni lju­di sta­vlje­ni u funk­ci­ju par­ci­jal­nog, a ne dr­štve­nog i jav­nog in­te­re­sa – ka­že Ba­ždar.
Na­vo­di da ova­kva si­tu­a­ci­ja ni­je cr­no­gor­ski izum, to je pro­sto za­ko­no­mjer­nost ko­ja po­ga­đa auti­stič­ne li­der­ske par­tij­ske si­ste­me ko­ji­ma je ma­ki­ja­ve­li­zam osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka.
– Po­gle­daj­te sa­da­šnji ras­tu­ći ste­pen za­du­že­no­sti dr­ža­ve. Ele­men­tar­ni po­li­tič­ko-etič­ki ko­deks zah­ti­je­vao bi pre­i­spi­ti­va­nje od­go­vor­no­sti i ostav­ku pre­mi­je­ra. A u toj pri­či, ne sum­njam, po­sto­je i ele­men­ti kri­vič­ne od­go­vor­no­sti zbog broj­nih ne­sreć­nih dr­žav­nih ga­ran­ci­ja Sto­ji za­klju­čak da bi pred­iz­bor­no ko­a­li­ra­nje vi­še opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja zna­či­lo ve­ću šan­su za ru­še­nje re­ži­ma. Ovu či­nje­ni­cu ne bi smje­li za­bo­ra­vi­ti svi oni li­de­ri ko­ji tvr­de da im je pri­o­ri­tet ru­še­nje DPS-ove vla­sti – re­kao je Ba­ždar.