Pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Žar­ko Rak­če­vić po­zvao je čla­no­ve, ak­ti­vi­ste i sim­pa­ti­ze­re da bu­de uči­nje­no sve „da za­u­sta­vi­mo 16. ok­to­bra pad na­še Pod­go­ri­ce i pad na­še Cr­ne Go­re”. Ka­ko je re­kao na sjed­ni­ci od­bo­ra URA u Glav­nom gra­du, pri­je če­ti­ri go­di­ne, pred iz­bo­re 2012. go­di­ne, u Pod­go­ri­ci je bi­lo 7.102 ne­za­po­sle­na, od ko­jih je bi­lo 3.581 da­ma. Ka­ko je upo­zo­rio, da­nas je broj ne­za­po­sle­nih u či­ta­voj Cr­noj Go­ri ve­ći 10.000 ne­go što je bio pred ona obe­ća­nja pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da će za­po­sli­ti no­vih 40.000 lju­di.
– Umje­sto tih „za­po­sle­nih” 40.000 lju­di broj ne­za­po­sle­nih je po­ras­tao sa 30.000 na 40.000 lju­di. U na­šoj Pod­go­ri­ci je broj ne­za­po­sle­nih po­ve­ćan sa 7.102 na 10.420. Da­kle, sko­ro 50 od­sto je po­ve­ćan broj ne­za­po­sle­nih. Po­seb­no alar­man­tan po­da­tak je da je broj ne­za­po­sle­nih že­na po­ve­ćan za 64,2 od­sto. Broj ne­za­po­sle­nih že­na u ju­nu 2012. go­di­ne bio je 3.581, a pri­je ne­ko­li­ko da­na je bio 5.881. Je li to uspje­šna po­li­ti­ka? Ne, ni­je – na­gla­sio je Rak­če­vić.
Na­po­mi­nju­ći da je sva­ki tre­ći euro u bu­dže­tu na­še Cr­ne Go­re iz po­zaj­mi­ca, on je re­kao da mo­ra da se mi­je­nja mo­del raz­vo­ja u Cr­noj Go­ri.
– Ne mo­že Cr­na Go­ra bi­ti so­ci­jal­na dr­ža­va sa ova­kvim po­ka­za­te­lji­ma. Ne mo­gu Cr­nu Go­ru iz­vu­ći iz ove kri­ze nji­ho­vi po­dob­ni pred­u­zet­ni­ci ko­ji su na cr­nim li­sta­ma onih ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze i do­pri­no­se, ca­ri­ne, kon­ce­si­je. Ne mo­gu Cr­nu Go­ru i na­šu Pod­go­ri­cu iz­ve­sti na ze­le­nu gra­nu lju­di ko­ji su za­tvo­ri­li sva­ku fa­bri­ku. Sve če­ga su se do­hva­ti­li od Ul­ci­nja, do Plje­va­lja, od Her­ceg No­vog do Ro­ža­ja – sve su za­tvo­ri­li – po­ru­čio je Rak­če­vić.
Ka­ko sma­tra, ne mo­gu Cr­nu Go­ru iz­ve­sti na ze­le­nu gra­nu orta­ci DPS-a, po­je­din­ci ko­ji du­gu­ju dr­ža­vi bli­zu 20 mi­li­o­na eura, a ima­ju ogrom­no pri­vat­no bo­gat­stvo.
– Na put opo­rav­ka Pod­go­ri­cu i Cr­nu Go­ru mo­gu vra­ti­ti lju­di ko­ji su se do­ka­za­li, ko­ji zna­ju da stva­ra­ju – do­bri do­ma­ći­ni – re­kao je Rak­če­vić.
On je oci­je­nio da u fo­ku­su po­li­ti­ke DPS-a i nje­go­vih sa­te­li­ta ni­je­su ne­za­po­sle­ni i lju­di u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be, a ni hi­lja­de onih u ma­lom i sred­njem bi­zni­su ko­ji te­ško i pre­da­no ra­de. Po­ru­ču­je da ova po­li­ti­ka gle­da ka­ko da po­mog­ne svo­jim or­ta­ci­ma da ne pla­ća­ju po­rez.
– Po­sli­je re­fe­ren­du­ma, vje­ru­jem da ni­ko od nas ni­je sa­njao ova­kvu Cr­nu Go­ru. Po­sli­je re­fe­ren­du­ma je jav­ni dug Cr­ne Go­re po­ve­ćan pre­ko če­ti­ri pu­ta. Da­nas je bli­zu 2,5 mi­li­jar­de eura i to bez auto­pu­ta. Ali, ni­je sa­mo jav­ni dug. Mno­gi ima­ju kre­di­te kod ba­na­ka da bi pre­ži­vje­li. Dug sta­nov­ni­štva pre­ma ban­ka­ma je mi­li­jar­du eura. Po­ve­ćan je če­ti­ri i po pu­ta, isto kao jav­ni dug. Pro­sje­čan gra­đa­nin je 2006. go­di­ne du­go­vao 373 eura ban­ka­ma, a da­nas 1.552 eura. Dug gra­đa­na pre­ma ban­ka­ma je u naj­ve­ćoj mje­ri po ne­pri­stoj­nim ka­mat­nim sto­pa­ma. Tre­ba­lo bi tra­ži­ti dru­štve­ni kon­sen­zus da se sma­nje te ka­mat­ne sto­pe. Tre­ba­li bi i ban­ka­ri da po­ka­žu, bez ob­zi­ra na tr­ži­šte, ma­lo vi­še hu­ma­no­sti – re­kao je pred­sjed­nik URA.
Is­ta­kao je da umje­sto or­ta­ka ove vla­sti, umje­sto ovih sa cr­nih po­re­skih li­sta i sa cr­ve­nih In­ter­po­lo­vih li­sta u fo­kus mo­ra­ju da se sta­ve lju­di ko­ji stva­ra­ju.
M.V.