Oni ko­ji da­nas po­zi­va­ju na pro­te­ste sa obra­zlo­že­njem da cr­no­gor­ska vla­da vo­di lo­šu po­li­ti­ku po­ku­ša­va­ju da po­ka­žu is­prav­nost svog ne­ga­tiv­nog sta­va sa re­fe­ren­du­ma o cr­no­gor­skoj ne­za­vi­sno­sti, a či­ni mi se da su se sad po­seb­no usred­sre­di­li na po­ku­šaj osu­je­ći­va­nja Cr­ne Go­re da uđe u NA­TO. To je na si­noć odr­ža­noj tr­bi­ni „Cr­na Go­ra u su­sret NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma” ka­zao pre­mi­jer u Vla­di Cr­ne Go­re Mi­lo Đu­ka­no­vić.
– Ko ta­ko mi­sli, taj ne zna ni­šta i bez­na­de­žno je zlo­na­mje­ran. Pot­pu­no je ja­sno da je nji­hov cilj da osu­je­te ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, za­to što vje­ru­ju da će na taj na­čin lak­še do­ći u si­tu­a­ci­ju da pre­i­spi­tu­ju dr­žav­no­prav­ni sta­tus Cr­ne Go­re. Po­red to­ga, i dio tra­di­ci­o­nal­nih vjer­skih struk­tu­ra ko­je se ta­ko­đe ni­ka­ko ne mi­re sa ne­za­vi­sno­šću Cr­ne Go­re, ko­je su ra­ni­je ima­le sna­žno upo­ri­šte i u dr­žav­noj po­li­ti­ci u Be­o­gra­du, a ko­je je da­nas iz­o­sta­lo. Bor­ba se vo­di iz­me­đu onih ko­ji sma­tra­ju da tre­ba ši­ri­ti zo­nu evro­a­tlant­skih bez­bjed­no­sti i onih ko­ji sma­tra­ju da to tre­ba za­u­sta­vi­ti. Po­pri­šte tih su­da­ra je Cr­na Go­ra. Mi­slim da je to po­gre­šna po­li­ti­ka i po­li­ti­ka osu­đe­na na pro­past. Već sam ka­zao da je to la­bu­do­va pje­sma onih ko­ji su pro­tiv Cr­ne Go­re – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
On je na­gla­sio da ipak že­li da vje­ru­je u ono što po­ru­ču­ju or­ga­ni­za­to­ri pro­te­sta, a to je da že­le mir­ne de­mon­stra­ci­je, bez na­ru­ša­va­nja jav­nog re­da i mi­ra.
– Kao što sam ka­zao, Cr­na Go­ra je de­mo­krat­sko dru­štvo. Ko god že­li ta­ko, ne­ma ni­ka­kvih pro­ble­ma da sva­koj vla­sti, sva­kom po­je­din­cu, na sva­kom mje­stu ka­že sve ono što o nje­mu mi­sli. To mo­ra bi­ti u opi­su po­sla sva­ke vla­sti – ka­zao je Đu­ka­no­vić, na­gla­siv­ši da ne po­sto­ji dru­štvo ni­ti li­der ko­ji je uspio da obez­bi­je­di cje­lo­ku­pan kon­sen­zus ma­se.
Ka­ko je is­ta­kao, na­da se da do ne­že­lje­nih si­tu­a­ci­ja ne­će do­ći, ali su ipak sprem­ni kao da ho­će, i da ne­će ni­ko­me do­zvo­li­ti da ugro­zi ne­što što su mu­ko­trp­no gra­di­li po­sled­njih 20 go­di­na.
Đu­ka­no­vić je na­gla­sio da smo „na vra­ti­ma NA­TO-a”.
– Oče­ki­va­li smo da taj po­ziv mo­gli do­bi­ti u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne, na­kon sa­mi­ta u Kar­di­fu. To je bio naš do­ži­vljaj, na­še sprem­no­sti, ali par­tne­ri u NA­TO-u su mi­sli­li ne­što dru­ga­či­je i pred­lo­ži­li da pro­đe­mo kroz još je­dan pro­gram in­ten­zi­vi­ra­nih i fo­ku­si­ra­nih raz­vo­ra, re­a­li­zu­ju­ći što su naj­va­žni­je oba­ve­ze ze­mlje kan­di­ta­ta za član­stvo u Ali­jan­su, oče­ku­ju­ći da bi u de­cem­bru na mi­ni­star­skom sa­stan­ku ze­mlje čla­ni­ce kon­sen­zu­som mo­gle do­ni­je­ti od­lu­ku da Cr­noj Go­ri upu­te od­lu­ku za po­ziv u član­stvo. Ako su na­ša oče­ki­va­nja u ovom tre­nut­ku re­al­na, bi­će to pre­se­dan. Cr­na Go­ra je pr­va ze­mlja u isto­ri­ji NA­TO-a ko­ja bi mo­gla do­bi­ti po­ziv mi­mo uobi­ča­je­nih pro­ce­du­ra, jer bi taj po­ziv usli­je­dio iz­me­đu dva sa­mi­ta, jer je na­red­ni sa­mit pla­ni­ra­no da se odr­ži u Var­ša­vi. Cr­na Go­ra bi bi­la je­di­na ze­mlja ko­ja je ušla u NA­TO po­je­di­nač­no, jer se Ali­jan­sa uvi­jek ne­ka­ko ši­ri­la sa gru­pom ze­ma­lja. Isto­vre­me­no bi to bi­lo pri­zna­nje Cr­noj Go­ri, kao jed­noj ma­loj ze­mlji ko­ja je svo­jim učin­ci­ma za­vri­je­di­la da NA­TO iza­đe iz svo­jih stan­dard­nih pro­ce­du­ra – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
On je na­gla­sio da su šan­se za ula­zak u NA­TO re­al­ni­je ne­go ika­da. L.N.


Ko no­si man­ti­ju ne­ma pra­vo na po­li­tič­ki stav to­kom vjer­ske slu­žbe

Mi­lo Đu­ka­no­vić je ka­zao da sva­ki gra­đa­nin, pa i onaj ko­ji no­si man­ti­ju, ima pra­vo na po­li­tič­ki stav, ali da to­kom vjer­skih slu­žbi ne bi tre­ba­lo da se ma­ni­pu­li­še tim pi­ta­nji­ma.
– Vjer­sku slu­žbu bi tre­ba­lo oba­vlja­ti ta­ko ka­ko je to ka­non­ski pred­vi­đe­no. Vr­lo če­sto je pro­blem ma­ni­pu­la­ci­je, jer do­bar dio lju­di SPC ima ne­po­vje­re­nje pre­ma ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re. Ni­ka­ko ne mo­gu da shva­tim da je­dan broj njih za ovih de­vet go­di­na ne že­li da shva­ti da je to pi­ta­nje sta­vlje­no van ad ak­ta. Cr­na Go­ra je ne­za­vi­sna, ali i do­volj­no de­mo­krat­ska da po­štu­je slo­bo­du vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Mi kao dr­ža­va ne že­li­mo da se upli­će­mo u vjer­ska pi­ta­nja, ali na­čin na ko­ji to po­je­di­ni lju­di iz vr­ha SPC tu­ma­če na­čin je na ko­ji ne mo­že­mo pri­sta­ti. To je da bi dr­ža­va mo­ra­la osta­ti na ap­so­lut­noj dis­tan­ci u od­no­su na cr­kvu i ura­di­ti ono što ra­di u sva­kom de­mo­krat­skom dru­štvu, a to je da do­ne­se za­ko­ne ko­ji će ure­di­ti od­no­se dr­ža­ve i cr­kve. Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva odvo­je­dost od dr­ža­ve i slo­bo­du vje­ro­i­spo­vi­je­sti tu­ma­či ta­ko da dr­ža­va ne­ma ni­ka­kva pra­va u od­no­su na cr­kvu, a da cr­kva ima sva pra­va da ure­đu­je dr­žav­na pi­ta­nja. Za nas je ne­pri­hva­tlji­vo tu­ma­če­nje da je SPC je­di­ni mo­gu­ći iz­bor pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka u Cr­noj Go­ri, jer to ni­je slo­bo­da vje­ro­i­spo­vi­je­sti – ka­zao je Đu­ka­no­vić.