Pro­je­kat Me­di­te­ran­ski vrt, ko­ji re­a­li­zu­ju Glav­ni grad Pod­go­ri­ca i Udru­že­nje lju­bi­te­lja pri­ro­de Go­ri­ca, mo­gao bi bi­ti za­vr­šen do kra­ja ma­ja, sa­op­štio je Dra­gu­tin Đe­ko­vić, me­na­džer Glav­nog gra­da. Ka­ko je ob­ja­snio, Me­di­te­ran­ski vrt će se pro­sti­ra­ti na oko 2.000 kva­dra­ta na spo­ni dva ma­si­va Go­ri­ce, i ob­u­hva­ti­će pro­sto­ri­ju u pod­nož­ju pje­šač­kog mo­sta. Sve to u ci­lju stva­ra­nja in­ku­ba­to­ra za rast i raz­mno­ža­va­nje en­dem­skih i re­likt­nih bilj­nih vr­sta ka­rak­te­ri­stič­nih za pod­ne­blje Me­di­te­ra­na, ugro­že­nih eks­pan­zi­jom in­va­ziv­nih vr­sta i kli­mat­skih pro­mje­na.
– Bu­du­ća bo­ta­nič­ka ba­šta bi­će po­di­je­lje­na par­ce­la­ma za­sa­đe­nim me­di­te­ran­skim vr­sta­ma ma­sli­nom, šip­kom, ta­ma­ri­som, smo­kvom, la­van­dom, ru­zma­ri­nom i dru­gim o ko­ji­ma će se, po­red čla­no­va Udru­že­nja, bri­nu­ti i uče­ni­ci osnov­nih i sred­njih ško­la, stu­den­ti i pen­zi­o­ne­ri. Kon­zer­va­tor­ski aspekt pro­jek­ta pod­ra­zu­mi­je­va re­in­tro­duk­ci­ju hra­sta Me­du­nac– ka­zao je Đe­ko­vić.
On je pod­sje­tio da su Glav­ni grad i NVO Udru­že­nje lju­bi­te­lja Go­ri­ce i pri­ro­de u no­vem­bru pro­šle go­di­ne pot­pi­sa­li spo­ra­zum o pro­jekt­noj sa­rad­nji na ure­đe­nju lo­ka­ci­je u Park šu­mi Go­ri­ca gdje se na­la­zi oko 40 vr­sta bi­lja­ka ko­je su od iz­u­zet­nog zna­ča­ja. Na li­sti za­ko­nom za­šti­će­nih se na­la­zi 14 vrst­a, a osam vr­sta je na li­sti od me­đu­na­rod­nog zna­ča­ja.
–Sred­stva za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta su obez­bje­đe­na kroz do­na­ci­je na kon­kur­si­ma kom­pa­ni­je Cr­no­gor­ski te­le­kom i Fon­da­ci­je bra­će Rok­fe­ler. Te­ren će pri­pre­mi­ti rad­ni­ci Ze­le­ni­la– ka­zao je Đe­ko­vić.
Ka­ko je pod­sje­tio, pro­je­kat Me­di­te­ran­ski vrt je do­bio na­gra­du u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne ko­ju do­dje­lju­ju Za­jed­ni­ca op­šti­na, OSCE i Mi­ni­star­stvo jav­ne upra­ve.
S.R.


Na Go­ri­ci ne­sta­le dvi­je bilj­ne vr­ste

Ak­ci­o­ni plan za bi­o­di­ver­zi­tet Glav­nog gra­da uka­zu­je na bi­o­lo­šku vri­jed­nost gra­da i po­tre­bu da­ljeg is­tra­ži­va­nja ka­ko bi to bla­go sa­ču­va­li. Pre­ma ovom do­ku­men­tu na pro­sto­ru gra­da ima oko 2.500 raz­li­či­tih vr­sta bi­lja­ka, od ko­jih su 94 za­šti­će­ne, 222 vr­sta pti­ca, glji­va ima 318 od ko­jih su 22 za­šti­će­ne vr­ste. Ur­ba­na zo­na iz­lo­že­na je naj­ve­ćim pro­mje­na­ma. De­ša­va­le su se i raz­ne pro­mje­ne pa i ne­ke vr­ste-sta­ni­šte, evi­den­ti­ra­ne da po­sto­je na od­re­đe­nim lo­ka­li­te­ti­ma su u me­đu­vre­me­nu iz­gu­blje­ne sa tog mje­sta, uglav­nom zbog po­ža­ra. Kao po­seb­no va­žne lo­ka­li­te­te evi­den­ti­ra­ni su Park šu­ma Go­ri­ca, trav­na­te po­vr­ši­ne Lje­ško­po­lja, Dah­ne i Će­mov­skog po­lja, na Ma­re­zi i uz Ma­ti­cu se raz­vi­ja auten­tič­na ve­ge­ta­ci­ja vo­de­nih i vla­žnih sta­ni­šta. Po­tom ka­njon ri­je­ke Ci­jev­ne, gor­nji i sred­nji tok, ka­njon ri­je­ke Mo­ra­če, Ko­pi­lje, Ra­dov­če po­lje, Ka­me­nik, Ko­mo­vi...
U ovom do­ku­men­tu na­ve­de­no je da su na Go­ri­ci ne­sta­le dvi­je vr­ste va­žnih bi­lja­ka ali je bit­no da po­sto­ji mo­guć­nost po­vrat­ka vr­ste na sta­ni­šte.