Mje­šta­ni Uli­ce Du­ša­na Mi­lu­ti­no­vi­ća i osta­lih dje­lo­va Ze­le­ni­ke di­je­le za­jed­nič­ku sud­bi­nu ko­ja se ilu­stru­je kroz pot­pu­nu ko­mu­nal­nu neo­pre­me­lje­nost. Bli­ži se kraj još jed­ne ka­len­dar­ske go­di­ne u ko­joj se ne rje­ša­va­ju na­go­mi­la­ni in­fra­struk­tur­ni pro­ble­mi gra­đa­na ovog di­je­la gra­da- lo­še sta­nje ko­lo­vo­za, ne­po­sto­ja­nje fe­kal­ne i at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je i tro­to­a­ra.
Na rje­ša­va­nje ovih ne­do­sta­ta­ka mje­šta­ni Uli­ce Du­ša­na Mi­lu­ti­no­vi­ća, me­đu ko­ji­ma i sta­ro­sje­di­oc Ni­ko­la Vu­če­ra­ko­vić, če­ka­ju po ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Vu­če­ra­ko­vić ko­ji već 50 go­di­na ži­vi u ovoj uli­ci, is­ti­če da je ona pot­pu­no za­ne­ma­re­na.
-Pro­šlo je sko­ro 30 go­di­na od ka­da je uli­ca as­fal­ti­ra­na. Ta­da smo mi mje­šta­ni ustu­pa­li dje­lo­ve ima­nja ka­ko bi se pro­ši­ri­la i iz­gle­da­la kao da­nas. Me­đu­tim, osim kr­plje­nja ru­pa i za­mje­na si­ja­li­ca na ra­svje­ti uoči iz­bo­ra, ov­dje se ni­šta dru­go ni­je ra­di­lo, a ima­lo bi šta. Na­se­lje ni­je isto kao ta­da, jer se u me­đu­vre­me­nu iz­gra­di­lo mno­štvo stam­be­nih zgra­da u Uli­ci Ste­va Bo­lje­vi­ća do ko­jih se sti­že na­šom uli­com. Pi­ta­nja od­li­va at­mos­fer­skih vo­da i bez­bjed­no­sti pje­ša­ka su go­ru­ći pro­ble­mi pa bi tre­ba­lo ko­nač­no kre­nu­ti u re­kon­struk­ci­ju ko­ja bi naj­pri­je uklju­či­va­la iz­grad­nju at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je i tro­to­a­ra. At­mos­fer­ska ka­na­li­za­ci­ja bi ri­je­ši­la pro­blem sa­ku­plja­nja vo­de, ko­ji je naj­i­zra­že­ni­ji na po­te­zu od ras­kr­sni­ce sa Uli­com Vo­ji­sla­vlje­vi­ća do ras­kr­sni­ce sa Uli­com AV­NOJ-a. Od broj­nih lo­kvi bi nas spa­sio i tro­to­ar i ta­da lju­di ne bi mo­ra­li da se pe­nju po ogra­da­ma, ka­ko bi za­o­bi­šli vo­du. Ta­ko bi se pje­ša­ci osje­ća­li si­gur­no, dok ho­da­ju uli­com ko­jom se da­no­noć­no sa­o­bra­ća istim in­te­zi­te­tom – ka­že Vu­če­ra­ko­vić.
Slič­no sta­nje je i u obli­žnjim uli­ca­ma Pe­ra Po­če­ka i AV­NOJ-a ko­je vo­de pre­ma Daj­ba­ba­ma i Bo­tu­nu i ko­je uža­sno iz­gle­da­ju.
- Na­dam se da će se lo­kal­ne vla­sti ko­nač­no sje­ti­ti ovog kra­ja, i da će Za­bje­lo po­red Uli­ce Ra­do­sa­va Bu­ri­ća ima­ti još ko­ju sre­đe­nu sa­o­bra­ćaj­ni­cu- na­veo je Vu­če­ra­ko­vić.
Od po­ten­ci­ja­ne iz­grad­nje tro­to­a­ra naj­vi­še ko­ri­sti bi ima­li uče­ni­ci dvi­je osnov­ne ško­le na Za­bje­lu ko­ji pro­la­ze Uli­com Du­ša­na Mi­lu­ti­no­vi­ća, oci­je­nio je Zvon­ko Ma­rin­ko­vić. On na­vo­di da bi se bu­du­ća pje­šač­ka sta­za na­do­ve­za­la na po­sto­je­ću u Uli­ci Ra­do­sa­va Bu­ri­ća, što bi omo­gu­ći­lo pje­ša­ci­ma ovog di­je­la na­se­lja u pot­pu­no­sti si­gu­ran ko­ri­dor do Lju­bo­vi­ća.
- Bez­bjed­nost dje­ce u sa­o­bra­ća­ju je na ni­skom ni­vou u ovoj i okol­nim uli­ca­ma. Fre­kven­ci­ja sa­o­bra­ća­ja je ve­li­ka, a sa dru­ge stra­ne njo­me se kre­će mno­go dje­ce na pu­tu pre­ma ško­la­ma „Ok­to­ih” i „Vuk Ka­ra­džić”. Po­red auto­mo­bi­la, ovu­da sa­o­bra­ća­ju auto­bu­si i ka­mi­o­ni, a pje­ša­ci su pri­nu­đe­ni da ho­da­ju uz ogra­de. Ne­po­sto­ja­nje at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je je ta­ko­đe ve­li­ki pro­blem mje­šta­na uli­ca, jer se ve­li­ka ko­li­či­na vo­de sku­plja u pr­vom di­je­lu uli­ce u bli­zi­ni ne­ka­da­šnje Ta­ri­ne ga­ra­že i otva­ra kra­te­re po ko­lo­vo­zu. Uza­lud se pu­ta­ri tru­de i kr­pe ru­pe, uli­cu je po­treb­no kom­plet­no re­kon­stru­i­sa­ti, o če­mu slu­šam pri­če evo 30 go­di­na od­ka­da ži­vim na Za­bje­lu. Za to vri­je­me po­sta­vlje­na je je­di­no ra­svje­ta, a to ne mo­že sma­tra­ti ne­kim ve­li­kim do­stig­nu­ćem u 2016. go­di­ni- sma­tra Ma­rin­ko­vić.
Da­ni­lo Po­po­vić sma­tra da za­rad ve­će bez­bjed­no­sti pje­ša­ka dio ko­lo­vo­za tre­ba is­ko­ri­sti­ti za iz­grad­nju tro­to­a­ra.
- U uli­ci se ni­je ni­šta ula­ga­lo do sa­da i vri­je­me bi bi­lo da se re­kon­stru­i­še. Za tro­to­a­re ima mje­sta jer je uli­ca ve­ćim di­je­lom do­volj­no ši­ro­ka, pa se od ko­lo­vo­za mo­že uze­ti ma­lo pro­sto­ra za pje­šač­ku sta­zu. I u tom slu­ča­ju bi osta­lo do­volj­no mje­sta na ko­lo­vo­zu za dvi­je tra­ke. Uspo­ra­va­nju vo­žnje i po­ve­ća­nju bez­bjed­no­sti do­pri­ni­je­lo bi po­nov­no po­sta­vlja­nje bar dva le­že­ća po­li­caj­ca. Sre­ćom do sa­da ni­je bi­lo ve­ćih i ozbilj­ni­jih sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da- ka­zao je Po­po­vić.B.K.