Od­bor­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Ni­ko­la Ca­maj re­a­go­vao je na iz­ja­vu pred­sjed­ni­ka Grad­ske op­šti­ne Tu­zi Abe­di­na Adžo­vi­ća ko­ji tvr­di da su ne­tač­ne i neo­sno­va­ne tvrd­nje ove par­ti­je da GO se­lek­tiv­no pri­ja­vlju­je „di­vlju” grad­nju. Adžo­vić je ta­ko­đe is­ta­kao i to da ga ču­di da od­bor­ni­ci DS mo­gu da po­sta­vlja­ju od­re­đe­na pi­ta­nja, na ko­ja već ima­ju od­go­vor, te da iz­gle­da da ubi­ra­nje po­li­tič­kih po­e­na ima pri­mat u od­no­su na re­al­nu per­cep­ci­ju si­tu­a­ci­je.
-Pi­ta­nja po­sta­vlja­mo ra­di gra­đa­na, a ne ra­di gla­so­va pred­sjed­ni­če. Ma­da, in­te­re­sant­no je ču­ti go­spo­du iz vla­sti, pa i nje­ga, ka­ko u ne­do­stan­ku ar­gu­me­na­ta, sva­ko na­še is­ka­za­no ne­za­do­volj­stvo, ili ne­u­god­no po­sta­vlje­no pi­ta­nje, kao o so­ci­jal­nim da­va­nji­ma mi­mo onih ko­ji­ma pri­pa­da­ju, o fi­nan­si­ra­nju spor­ta, o ne­le­gal­noj grad­nji i ru­še­nji­ma tre­ti­ra­ju kao bor­bu za gla­so­ve, oči­gled­no zbog svo­je op­se­si­je iz­bo­ri­ma – re­kao je Ca­maj.
On je is­ta­kao da mu je iz­u­zet­no dra­go što je pred­sjed­nik jav­no pro­go­vo­rio, pa ma­kar re­kao i to što je re­kao, ali da bi tre­ba­lo da zna da ni­je baš ta­ko.
-Od­bor­nič­ko pi­ta­nje se po­sta­vlja da bi se na njih od­go­va­ra­lo, a ne da se kon­sta­tu­je ko­li­ko je to isti­ni­to ili ne. Od­go­vor či­nje­ni­ca­ma opo­vr­ga­vao bi mo­je tvrd­nje, a ne ču­đe­nje ka­ko to mi ima­mo pra­vo da po­sta­vlja­mo ne­u­god­na pi­ta­nja. Da­ka­ko da zna­mo od­go­vo­re na mno­ga pi­ta­nja, na ko­ja go­spo­da ne­će da od­go­va­ra­ju, i upra­vo za­to i in­si­sti­ra­mo na pi­sa­nim od­go­vo­ri­ma. Ra­di gra­đa­na, a ne ra­di gla­so­va pred­sjed­ni­če. Na­rav­no, on bi da mi od­ću­ti­mo sve nji­ho­ve ano­ma­li­je, ja­va­šlu­ke i zlo­u­po­tre­be, ali to ne­će do­ži­vje­ti – re­kao je Ca­maj.
Ca­maj ka­že da ih mo­žda DS ne mo­že na­tje­ra­ti da kva­li­tet­ni­je ra­de, da gra­đa­ni osje­te bo­lji­tak.
-Sva­ka­ko ne­će­mo od­ću­ta­ti ra­bo­te na šte­tu gra­đa­na. U me­đu­vre­me­nu sam do­bio od­go­vor oko ne­le­gal­ne grad­nje, na­vod­no na ne­či­jem pri­vat­nom po­sje­du, a u dvo­ri­šte po­sto­je­će ku­će gdje se, ka­ko oni tvr­de, ne ra­di obje­kat za či­ju do­zvo­lu je od­go­vor­na vlast u Tu­zi­ma. Po toj lo­gi­ci, mo­gao bi čo­vjek, na dvo­ri­štu op­šti­ne, po­če­ti zgra­du, sa­mo da ni­je pri­vre­me­nog ka­rak­te­ra. Slu­čaj za knji­gu re­kor­da. Čud­no je i to što pred­sjed­nik, u od­go­vo­ru, opo­vr­ga­va ono što je re­kao pred vi­še od 20 Ca­ma­ja, u svo­joj kan­ce­la­ri­ji, da je „ne­le­gal­nu grad­nju ogra­de” pri­ja­vio na osno­vu pri­ja­ve gra­đa­na, či­ja će nam ime­na do­sta­vi­ti. Sa­da ta ime­na kri­je iza MZ Tu­zi. Na sa­stan­ku o toj MZ ni­je bi­lo ri­je­či. I da­lje, ne­ko se šti­ti. Ova­kvo re­a­go­va­nje pred­sjed­ni­ka, uvre­da je za in­te­li­gen­ci­ju pro­sječ­nog gra­đa­ni­na – sma­tra Ni­ko­la Ca­maj. A.D.